~~:eaft~~':aa::I:UJe~:: L;~~; k~f~~'p~~g~di~~J~-i~-~at U kapitalne rezerve za- l budzeta izdvojeno 4 milijarde

vlslne prlman,a. Opozlclja l-evra, ove ~odine 4,7, a iduce ce bi-odblla. i-ti 4,9 milijardi evra. Medutim, ko-L-....,...._.-_~_:_--~..,....l mentarise nemaöki "Cajt", Barajs

Sadasnja ministarka za porodi-cu KristinaSreder se nalazi u sliö-noj situaciji, jer pokusava da uve-de betrojungsgeId, novac koji bidobijali roditeIji dece do tri godi-

ovom pornoci za roditelje, a naj-zagrizeniji zagovornici ove meresu bavarski demohriscani kojiprete raspadom ako se ona nesprovede. B. B.

ODBOR ZA RAVNOPRAVNOST U HANOVERURAZMATRAO NASIJLE NAD ZENAMA I DECOM

ncinasilie nedonose iz otadibine..

~~'Meduzemljama u kojima je nasilje u porodici najcesce,. Srbija nije pomenula'

. .

Iako je u Hano-veru nasilje uporodici u bla-

gorn padu, dvoca-sovna diskusija nasednici Odbora za, ravnopravnost po-kazala je da je to'problem protiv ko-jeg se jos treba or-ganizovano boriti.Nauöni pogled

na nasilje u poro-dici dala je prof. dr

Barbara Kafemansocijalni nauönik izBerlina, a izvestajeo rad IIpodneli supredstavnici Kuceza zastitu zena ide-ce (Doris Rekshau-zen), Udruienjaprotiv seksualnognasilja nad devojöi-cama i rnladim ze-nama (Viole ta Da-vid), Zenske kuce -Zene pomazu ze-nama, Hitni pozivza silovane zene idevojke , Suana -savetovaliste za si-lovane migrantki-nje (Simin Nasiri);Udruzenje Mestoza pojaöanje iMu-ski biro Hanover.Prema reöima

vecine uöesnika,nasilja u porodicinije posteden nije-dan drustveni sloj,ali su ipak najtezepogodeni zene ideca stranog pore-kla. Prema izvesta-

ju Doris Rekshau-zen njihova Kucaza zastitu zena idece godisnje save-tuje oko stotinuzena, od öega su 80odsto zene rni-grantskog pore-kla. Iako je reöe-no da se nacio-nalnost i religijane mogu ozna-öiti kao direktniipresudni faktorikoji utiöu na nasi-lje u porodici, ipaksu navedene nekeislamske zernlje ukojima zena tradi-cionalno ima pod-reden poloiaj. Na-roöito je ukazanona prisilno venöa-njekoje je izrazenokod migranata po-reklom iz Turske,Avganistana i Ira-na. Medu zernlja-ma iz kojih najöe-see dolaze nasilniciSrbija nije sporne-nuta, a problemom

l gurnost.; Hanover irna öe-l tiri Zenske kuce,: vise savetovalistai

udruienja ko-Naiviie ja irtvama•• . nasiljatrpe zene ' poma-

- Zene najcesce stradaju od ~u''pavise vrsta nasilja, a forme nasilja Je zr-

su: telesno zlostavljanje, seksual- tvamano, psihicko i ekonomsko nasilje, prepo-seksualna zloupotreba i socijal- ruöeno

na diskriminacija - istakla je da seVioleta David Iz Udruzenja prven-

protiv seksualnog na- stvenosilja. njirna jave, a

u najhitnijimsluöajevima ipoli-ciji. Istaknuto je dasu psihiöke posle-dice za decu dugo-trajne i dalekose-zne i da posebnupaznju treba obra-titi na njihovu za-stitu i pravovrerne-nu terapiju.Sednici je prisu-

stvovao igradona-öelnik dr BerndStrauh. R. LUKIC

silovanja migrant-kinja naroöito sepozabavila SiminNasiri,

predstavnicaSuane.Prema njenirn

reöima, osim pro-blema koji pogadasve zene, rnigrant-kinje imaju i do-datne probleme, anaroöito je istaklasocijalnu idrustve-nu izolaciju, nedo-voljno znanje jezi-ka, progon klanovaiboravisnu nesi-

-----r- ----