![E } u U v } u u v d ] } µ Ç](https://static.fdocuments.fr/doc/165x107/61fa75eccafad97a1116f2af/e-u-u-v-u-u-v-d-.jpg)
L;~~; k~f~~'p~~ J~ naj- U L- B. B. ODBOR ZA … · ncinasilieRAZMATRAO NASIJLE NAD ZENAMAneI DECOM...
1
~~:e aft~~':aa::I:UJe ~:: L;~~; k~f~~'p~~ g~di~~ J~ -i~- ~at U kapitalne rezerve za- l budzeta izdvojeno 4 milijarde vlslne prlman,a. Opozlclja l-evra, ove ~odine 4,7, a iduce ce bi- odblla. i-ti 4,9 milijardi evra. Medutim, ko- L-....,...._.-_~_:_--~..,.... l mentarise nemaöki "Cajt", Barajs Sadasnja ministarka za porodi- cu KristinaSreder se nalazi u sliö- noj situaciji, jer pokusava da uve- de betrojungsgeId, novac koji bi dobijali roditeIji dece do tri godi- ovom pornoci za roditelje, a naj- zagrizeniji zagovornici ove mere su bavarski demohriscani koji prete raspadom ako se ona ne sprovede. B. B. ODBOR ZA RAVNOPRAVNOST U HANOVERU RAZMATRAO NASIJLE NAD ZENAMA I DECOM ncinasilie ne donose iz otadibine .. ~~'Medu zemljama u kojima je nasilje u porodici najcesce, . Srbija nije pomenula' . . I ako je u Hano- veru nasilje u porodici u bla- gorn padu, dvoca- sovna diskusija na sednici Odbora za , ravnopravnost po- kazala je da je to 'problem protiv ko- jeg se jos treba or- ganizovano boriti. Nauöni pogled na nasilje u poro- dici dala je prof. dr Barbara Kafeman socijalni nauönik iz Berlina, a izvestaje o rad II podneli su predstavnici Kuce za zastitu zena i de- ce (Doris Rekshau- zen), Udruienja protiv seksualnog nasilja nad devojöi- cama i rnladim ze- nama (Violeta Da- vid), Zenske kuce - Zene pomazu ze- nama, Hitni poziv za silovane zene i devojke , Suana - savetovaliste za si- lovane migrantki- nje (Simin Nasiri); Udruzenje Mesto za pojaöanje i Mu- ski biro Hanover. Prema reöima vecine uöesnika, nasilja u porodici nije posteden nije- dan drustveni sloj, ali su ipak najteze pogodeni zene i deca stranog pore- kla. Prema izvesta- ju Doris Rekshau- zen njihova Kuca za zastitu zena i dece godisnje save- tuje oko stotinu zena, od öe ga su 80 odsto zene rni- grantskog pore- kla. Iako je reöe- no da se nacio- nalnost i religija ne mogu ozna- öiti kao direktni i presudni faktori koji utiöu na nasi- lje u porodici, ipak su navedene neke islamske zernlje u kojima zena tradi- cionalno ima pod- reden poloiaj. Na- roöito je ukazano na prisilno venöa- njekoje je izrazeno kod migranata po- reklom iz Turske, Avganistana i Ira- na. Medu zernlja- ma iz kojih najöe- see dolaze nasilnici Srbija nije sporne- nuta, a problemom l gurnost. ; Hanover irna öe- l tiri Zenske kuce, : vise savetovalistai udruienja ko- Naiviie ja irtvama •• . nasilja trpe zene ' poma- - Zene najcesce stradaju od ~u''pa vise vrsta nasilja, a forme nasilja Jezr- su: telesno zlostavljanje, seksual- tvama no, psihicko i ekonomsko nasilje, prepo- seksualna zloupotreba i socijal- ruöeno na diskriminacija - istakla je da se Violeta David Iz Udruzenja prven- protiv seksualnog na- stveno silja. njirna jave, a u najhitnijim sluöajevima i poli- ciji. Istaknuto je da su psihiöke posle- dice za decu dugo- trajne i dalekose- zne i da posebnu paznju treba obra- titi na njihovu za- stitu i pravovrerne- nu terapiju. Sednici je prisu- stvovao i gradona- öelnik dr Bernd Strauh. R. LUKIC silovanja migrant- kinja naroöito se pozabavila Simin Nasiri, predstavnica Suane. Prema njenirn reöima, osim pro- blema koji pogada sve zene, rnigrant- kinje imaju i do- datne probleme, a naroöito je istakla socijalnu i drustve- nu izolaciju, nedo- voljno znanje jezi- ka, progon klanova i boravisnu nesi- -----r- ----
Transcript of L;~~; k~f~~'p~~ J~ naj- U L- B. B. ODBOR ZA … · ncinasilieRAZMATRAO NASIJLE NAD ZENAMAneI DECOM...
~~:eaft~~':aa::I:UJe~:: L;~~; k~f~~'p~~g~di~~J~-i~-~at U kapitalne rezerve za- l budzeta izdvojeno 4 milijarde
vlslne prlman,a. Opozlclja l-evra, ove ~odine 4,7, a iduce ce bi-odblla. i-ti 4,9 milijardi evra. Medutim, ko-L-....,...._.-_~_:_--~..,....l mentarise nemaöki "Cajt", Barajs
Sadasnja ministarka za porodi-cu KristinaSreder se nalazi u sliö-noj situaciji, jer pokusava da uve-de betrojungsgeId, novac koji bidobijali roditeIji dece do tri godi-
ovom pornoci za roditelje, a naj-zagrizeniji zagovornici ove meresu bavarski demohriscani kojiprete raspadom ako se ona nesprovede. B. B.
ODBOR ZA RAVNOPRAVNOST U HANOVERURAZMATRAO NASIJLE NAD ZENAMA I DECOM
ncinasilie nedonose iz otadibine..
~~'Meduzemljama u kojima je nasilje u porodici najcesce,. Srbija nije pomenula'
. .
Iako je u Hano-veru nasilje uporodici u bla-
gorn padu, dvoca-sovna diskusija nasednici Odbora za, ravnopravnost po-kazala je da je to'problem protiv ko-jeg se jos treba or-ganizovano boriti.Nauöni pogled
na nasilje u poro-dici dala je prof. dr
Barbara Kafemansocijalni nauönik izBerlina, a izvestajeo rad IIpodneli supredstavnici Kuceza zastitu zena ide-ce (Doris Rekshau-zen), Udruienjaprotiv seksualnognasilja nad devojöi-cama i rnladim ze-nama (Viole ta Da-vid), Zenske kuce -Zene pomazu ze-nama, Hitni pozivza silovane zene idevojke , Suana -savetovaliste za si-lovane migrantki-nje (Simin Nasiri);Udruzenje Mestoza pojaöanje iMu-ski biro Hanover.Prema reöima
vecine uöesnika,nasilja u porodicinije posteden nije-dan drustveni sloj,ali su ipak najtezepogodeni zene ideca stranog pore-kla. Prema izvesta-
ju Doris Rekshau-zen njihova Kucaza zastitu zena idece godisnje save-tuje oko stotinuzena, od öega su 80odsto zene rni-grantskog pore-kla. Iako je reöe-no da se nacio-nalnost i religijane mogu ozna-öiti kao direktniipresudni faktorikoji utiöu na nasi-lje u porodici, ipaksu navedene nekeislamske zernlje ukojima zena tradi-cionalno ima pod-reden poloiaj. Na-roöito je ukazanona prisilno venöa-njekoje je izrazenokod migranata po-reklom iz Turske,Avganistana i Ira-na. Medu zernlja-ma iz kojih najöe-see dolaze nasilniciSrbija nije sporne-nuta, a problemom
l gurnost.; Hanover irna öe-l tiri Zenske kuce,: vise savetovalistai
udruienja ko-Naiviie ja irtvama•• . nasiljatrpe zene ' poma-
- Zene najcesce stradaju od ~u''pavise vrsta nasilja, a forme nasilja Je zr-
su: telesno zlostavljanje, seksual- tvamano, psihicko i ekonomsko nasilje, prepo-seksualna zloupotreba i socijal- ruöeno
na diskriminacija - istakla je da seVioleta David Iz Udruzenja prven-
protiv seksualnog na- stvenosilja. njirna jave, a
u najhitnijimsluöajevima ipoli-ciji. Istaknuto je dasu psihiöke posle-dice za decu dugo-trajne i dalekose-zne i da posebnupaznju treba obra-titi na njihovu za-stitu i pravovrerne-nu terapiju.Sednici je prisu-
stvovao igradona-öelnik dr BerndStrauh. R. LUKIC
silovanja migrant-kinja naroöito sepozabavila SiminNasiri,
predstavnicaSuane.Prema njenirn
reöima, osim pro-blema koji pogadasve zene, rnigrant-kinje imaju i do-datne probleme, anaroöito je istaklasocijalnu idrustve-nu izolaciju, nedo-voljno znanje jezi-ka, progon klanovaiboravisnu nesi-
-----r- ----
![W } i o } ] Ç v } µ } i o u ] v o [ µ v P ] u u } ] [ ] u ... · W } i o } ] Ç v } µ } i o u ] v o [ µ v P ] u u } ] [ ] / X Æ } u } ] ( > v } i o } ] [ ] v ] v o µ } P u](https://static.fdocuments.fr/doc/165x107/5ece1a4562d3a4337170b2b9/w-i-o-v-i-o-u-v-o-v-p-u-u-u-w-i-o-.jpg)
![Compilation - Coupe Quebec 20120 - valeurs seulement ... · ^ u X ] u X ^ u X ] u X s v X ^ u X ] u X ^ u X ] u X ^< X /E X > X /E X > X /E X ^< X D WZK> X ^< X](https://static.fdocuments.fr/doc/165x107/5f47088ccf6c213f1a3c99f5/compilation-coupe-quebec-20120-valeurs-seulement-u-x-u-x-u-x-u-x.jpg)
