Dragan Todorovi 8578

UVOD

Svi mi provodimo odreen dio vremena za racunarom,bilo radi posla ili iz zabave, stoga trebamo biti upoznati sa posljedicama koje se javljaju I znatno utiu na nase zdravlje.U daljem tekstu ovog seminarsgkog rada emo razmotriti tj.pojasniti kako se treba zastititi prilikom rada na raunaru. Uradiemo I kratak osvrt o drzanjju tijela prilikom rada za racunarom.Daemo uvid u sledece: uticaj kompijutera na zdravlje covjeka, o sindromu kompijuterskog vida, zavisnosti od raunara, opasnosti od radijacije, ergonomiji I zdravlju

UTICAJ KOMPJUTERA NA ZDRAVLJE OVJEKA

U dananje vrijeme nemogue je izbjei kontakt sa raunarom.Koriste se na sve strane, na poslu, u kolama,na univerzitetima, kui. ak i djeca, koja jo uvijek ne znaju pisati nitiitati, koriste raunare igrajui igrice satima.Poslednja istraivanja pokazuju da nas raunari ne ine zdravijim,ve da nam mogu nanijetinepopravljivu tetu ukoliko ga koristimo nepravilno. Jaka konkurencija u svijtu kompjuteraima podijeljeno miljenje po ovom pitanju. Proizvoai kompjutera tvrde da je rad sakompjuterom potpuno bezbijedan. Sa druge strane, proizvoai zatitnih sredstava i ljekovaimaju suprotno miljenje.U svim zemljama irom svijeta uobiajena je praksa da je rad sa raunarima jedan odnajintezivnijih i najnapornijih poslova. Na primjer u Njemakoj rad operatera na raunara jesvrstan na listu 40 najtetnijih poslova po zdravlje i u skladu sa propisanim pravilima togposla, operater ne bi smio da provede vie od 50% radnog vremena radei na monitoru.Utvreno je da su djeca i ene najvie izloene kompjuterskoj interakciji. Postoji interesantanpodataka da je tokom aktivnog rada mozak kod svih ljudi najmanje sklon tetnimuticajima.Najvjerovatnije da ljudi tokom rada ne obraaju panju na tetne efekte koji seprouzrokuju tokom rada s raunarom, ve je njihova panja zaokupljena poslom kojiobavljaju, stoga ne obraaju panju na njihovo zdravstveno stanje dovoljno. Ali statistika jestatistika.Poslednja izstraivanja sprovedena pod okriljem udruenja amerikih optrometiara, koje sesastoji od 32 hiljade oftamologa i optiara,posebnu panju su obratili na oiglednu injenicuda rad na raunaru nije prirodan za ljudski vid. 70-75% svih korisnika koji rutinski rade naekranu imaju problema sa vidom. Mnogi se ale na otar bol u oima, na pogoravanje vida ,itd.Tokom itanja teksta sa papira , ljudsko oko uzima sliku sa odrazitim padom svjetlosti, dokgledajui na monitor raunara,ovjek gleda na isti izvor svjetlosti.Dok itamo, kucamo,radimo na raunaru, veoma esto, vie puta moramo da uporedimo i proitamo tekst. Ljudskooko ponovi tu radnju vie od hiljadu puta dnevno, to ima negativan uticaj na vid. Ukoliko jeslika na ekranu izobliena ili nejasna, oko u tom sluaju traga za optimalnom percepicjom,koja po pravilu dovodi do premora miia oka.Jedan od najvanijih parametara monitora je frekfencija slike.to je vea frekfencija slike,bezbjedbiji je rad na raunaru. Meunarodni standard za frekfenciju slike , kao to je npr.VESA standard se esto mijenja. Za dananje vrijeme, minimalna preporuena frekfencijaslije je 80 Hz.Istraivanjem koje je sprovedenou Masausetsu je utvreno da zaposleni koje rade naraunaru preko 7 sati dnevno, imaju zamor oiju za 72% veu od ostalih, koji provode manjevremena u radu na raunaru. Jedan od najpozatijih ljudi u svijetu kompjutera, multi-milionerBil Gejts ima ozbiljno oteen vid.Ljudi koji se profesionalno bave radom na raunaru, najvie se ale na tegobe kao to subolovi u miiima i zglobovima. Uglavnom to je ukoenost vrata, bol u ramenima ibokovima, ili peckanje u nogama. Ali to moe prerasti u mnogo vee tegobe i ozbiljne bolesti. Najee je to sindrom karpalnog tunela. U ovom sluaju nervi ruke su oteenitokom estog i dugog rada na raunaru.Najtei oblik ovog sindroma jestu bolovi kojiuskrauju ljudsku efikasnost. Proces oporavka zavisi od prethodnih aktivnosti. U tom sluajutreba to vie tediti ruku i voditi rauna da se u tom periodu izbjegava rad na raunaru.Tokom rada na PC optereenje vlaknastih miia je 8.5% , a trapezionih miia je 13.5% .Broj pokreta koji je izdrljiv jeste oko 40.000 hiljada tokom rada na tastaturi . Ukoliko se tajbroj pree,dolazi do premora koji takoe moe izazvati i profesionalno oboljenje. Nepreporuuje se vie od 10-20 hiljada pritisnutih tastera na sat(to priblino iznosi oko 1700karaktera) odnosno 30 hiljada za etiri sata rada.Prema naunim informacijama sa Medicinskog Univerziteta u Donjecku, PC operateriosjeaju smanjenu efikasnost rada kao i umor na nekoliko sati prije isteka radnog vremena.48% ispitanih operatera na rauanrau imaju neurotine poremeaje: loiju memoriju, slabost,tahikardiju,degativne disfuncije,poremeenu panju, itd.Strani eksperti potvruju da ene koje rade za monitorom 2-6 sati dnevno, imaju poremeajfuncija centralnog nervnog sistema, u prosjeku 4 puta veu nego li ostale ene koje se nebave tim poslom; 6 puta imaju vee predispozicije za oboljenje kardio-vaskularnog sistemaod enea koje se ne bave tim poslom; Mnogi strunjaci takoe preporuuju enama koje eleda ostanu u drugom stanju, da ukoliko se bave radom na raunaru,odreknu se tog poslanajmanje 3 mjeseca prije zaea.Spektar raunarskog zraenja sastoji se od X-zraka, ultra-violet i infra crvenih zraka, kao iod irokog spektra elektromagnetnih talasa druge frekfencije. Specijalsti smatraju da jeopasnost od X zraka veoma mala danas. Ova vrsta zraka se konzumira sa ekrana. Ali moramoimati na umu da ak i vrlo mali intezitet X zraka podstie jonizaciju vazduha. U prisustvunekoliko kompjutera u prostoriji koliina jona se moe poveati. Suvie pozitivnih jona sesmatra nezdravim po ovjeka.to se tie uticaja elektromagnethih talasa nie frekfencije (50-100 Hz)koji poti;u od ra;unarai ostalih aparata iz domainstva, naunici i branioci prava potroaa ni danas se nisu sloilioko toga. Poslednjih godina sva istraivanja u ovoj oblasti samo su poveala alarmantnost ipostavila nova pitanja na koja nema odgovora.U medinciskoj literaturi postoje podaci koji govore o rizku onkolokih oboljenja kod ljudikoji profesionalno koriste raunare. Ali do sada niko nije prouavao uticaj elektormagnetnogpolja na kancerogene formacije. Istina, Eu je objavila ISO 9241 instrukciju, kojom se poyivana maksimalni nivo elektromagnetnog zraenja , koji govori da ljudi koji rade sa monitorommoraju biti informisani o mjerama predostronosti.U jednom broju istraivanja utvreno je da elektromagnetna polja sa frekfencijom od 50Hzmoe da pokrene bioloku smjenu (podjelu) ivotinjskih elija, ak i povredu DNK sinteze.Operateri koji rade na raunaru, trebalo bi voditi rauna o izboru radnog mjesta, odnosno,trebali bi biti najmanje 1.2 m udaljeni od raunara koji im se nalazi sa stranje strane.Poslednjih godina uraeno je istraivanje na osnovu kaktusa koji su stavljani u saksijama ublizini raunara. NA osnovu tog istraivanja zakljuenio je da njihovo prisustvo smanjujeintezitet tetnog uticaja koji dolazi od elektromagnetnog zraenja raunara.Pod elektrostatikim poljem, uticaj praine i naelektrisanih estica akumulira se na licu irukama korisnika, te na taj nain izazivaju pojavu razliitih vrsta alergija, suvou koe aponekad i razliite brste ekcema. To ukazije na injenicu da dans nije potrebno prati ruke prije jela, vec i poslije rada na raunaru. Rad na raunaru je veoma interesantan, prosperativan i perspektivan, i potreban je svimcivilizovanim zemljama. Ali isto tako ljudsvo koje se bavi tom vrstom posla treba da budezdravo i efikasno za rad. Veoma je bitnoizabrati pravi raunar i ostale vidove zatite. Unekim sluajevima je bolje kupiti skuplju stvar i biti miran za svoje zdravlje.

SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA

Mnoge je zabrinuo nedavno objelodanjen podatak do kojeg su doli strunjaci iz Kembrida da izmeu 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati napreu one miie to moe da pogora vid i da smanji vidno polje. Ima, istini za volju, iistraivanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid, meutim, oni vjeno sumnjiavitvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. Ali, i u njima se neporie da se prirodni sloj suza, ija je uloga da titi oko, isuuje, pa oi poinju da peckaju ida se bre zamaraju. Stoga predlau ee treptanje ili korienje takozanih vetakih suza.S obzirom da je oko ovjeka prilagoeno za gledanje na daljinu, a ekran monitora nam zakujepogled na taku koja je udaljena manje od jednog metra, sedamdeset odsto onih koji duerade na kompjuteru ima manje ili vee probleme. Simptomi takozvanog sindromakompjuterskog vida obuhvataju zamor oiju, suve oi ili preterano luenje suza, crvenilo ipeckanje u oima, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, usporenofokusiranje objekta, glavobolje, poremeaj percepcije boja... Zbog toga se onima koji duesede pred kompjuterom preporuuje da bar jednom godinje provere vid kod lekaraspecijaliste.A, u meuvremenu savjetuju da due vrijeme ne drite pogled na ekranu, ve da ga svremena na vrijeme skrenete i pogledate u neku udaljenu taku ili kroz prozor. Na taj nainete da isteete one miie i da prenebregnete neke od problema. U sluaju da vam je radniprostor mali, ili bez prozora, na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. Toe da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu.

Monitor i zdravlje

Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor oiju. Postoji nekoliko postupaka kojima se ova opasnost moe znaajno smanjiti. Kao prvo, najvie se oima moe pomoi kupovinomkvalitetnog monitora i kvalitetne video kartice. Naime, glavni razlog zamora za oi jetreperenje slike, njena nejednaka otrina i izoblienje pri rubovima. Sve su ovo simptomiloeg i jeftinog monitora. Zapravo, monitori najnie klase (itaj: najjeftiniji) ujedno su inajvea prijetnja za zdravlje. Stoga prije kupovine monitora uvek valja dobro razmisliti jerizborom jeftinog monitora zapravo tedite na troak vaeg vida.Konstantna glavobolja, bol u oima, peckanje, suzenje i crvenilo oka, dupli vid i nejasnaslika, povraanja, samo su neke od posledica raunarske revolucije. Dugotrajan rad naraunaru moe da dovede do zamora oiju i do loe fuzije (saradnje oba oka).Dugotrajan rad na raunaru, koji zahtijeva stalni angaman oba oka, dovodi do zamora oiju.Svako oko za sebe dobro gleda, ali zajedniki rad postaje nesinhronizovan, slike predmetasu mutne. Nejasnoa se brzo izgubi kada se oi na trenutak zatvore ali se zatim, prilikomponovnog rada, brzo i vrati. Ukoliko se prepoznajete u pomenutim simptomima, ukoliko ste ivi jedan od pacijenata bolesti 21 veka, ne oklijevajte ve potraite pomo oftalmologa.Fuzija koja se napornim radom lako gubi, upornim vebanjem brzo se vraa. Deo vjebi se radi u kabinetu na specijalnom sinoptofor aparatu i sa prizmama u prostoru, ali je potrebno dase odreene vebe nastave i kod kue.Poslovica bolje je sprijeiti nego leiti pronalazi svoje opravdanje i u prii o raunarskomsindromu i looj fuziji. Postavljanjem ekrana u odgovarajui poloaj, ogranienim boravkomispred ekrana, zatitinim filtrima, kao i specijalnim naoarima, dobra fuzija moe se donekleouvati.Specijalne naoari imaju melaninski zatitni sloj MELANIN je zatitni pigment koji se nalaziu naoj koi i oima. MELANIN zaustavlja svaultravioletna zraenja i apsorbuje vidljivu radijaciju- boje u spektru koje ne prijaju oku.Sl. 1 Naoari sa melaninskim zatitnim slojem(Izvor (http://debspecs.com).

Zavisnost od raunara

Loe osvijetljenje radnog prostora pridruuje se listi brojnih faktora koji dovode dobezazlenih, ali i opasnijih manifestacija neuropsiholoke disfunkcije. Jedan od najeihsimptoma je glavobolja koja obino ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora.Manifestuje se osjeanjem peenja u oima, zamorom, migrenoznim tipom glavobolje,probadajuim bolovima, a katkad mukom i povraanjem. Ree se javljaju karakteristinevizuelne aure u vidu svetlosnih konaca, treperenja i ispada u vidnom polju.Drugi po uestalosti je problem psiholokog stresa povezanog s radom na raunaru. Taj stresse javlja iz vie razloga, od kojih su najznaajniji: nemogunost da se predvide problemi(nestanak elektrine energije, kvarovi, softverske greke), potreba da se utedi novacnabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se ee kvare i brzo zastarijevaju,uzdravanje od obraanja iskusnijim korisnicima za pomo, nerealna oekivanja da raunar u svakom trenutku mora besprekorno da funkcionie (tzv. Plug and Play mentalitet), kao iuestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kue (svaanje s ukuanima oko toga ko ima veaprava na korienje raunara, esti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja koliinevremena koje se provodi uz vraju spravu i drugo). Stresnim situacijama su naroitoizloeni neiskusni korisnici koji oekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove, neobineuslove rada. Zato mnogi strunjaci preporuuju da se poetnicima, kao spona s ozbiljnimraunarstvom, umjesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketaponude elektronske igre, kao idealno orue kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnosizmeu korisnika i raunara.S masovnim ulaskom raunara u domove razvila se i naroita forma kompulzivnogporemeaja, nazvana kompjuterofilija. Statistiki, poremeaj se najee javlja meumukarcima uzrasta izmeu 29 i 36 godina i manifestuje se korienjem raunara u vremenuod preko 27 sati nedeljno. Simptomi zavisnosti od raunara i novih tehnologija uopte lako seprepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehnikom robom,koriste se raunarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlae se iz drutva ikole kako bi vie vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. esto postoje iporemeaji sna i ishrane, nedostatak fizike aktivnosti, problemi u suprunikim odnosima ivisok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua due vreme odvojena odraunara.Mogui uzroci ove pojave lee u injenici da raunari ispunjavaju oba postulata teorijeoptimalnog toka koju je utemeljio maarski psiholog iksentmihalj, a to su potpunaposveenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proistie. Naime, rad na raunaru zahtijevapunu koncentraciju, a korisnik ima mogunost da dozira teinu posla prema sopstvenimmogunostima, to proizvodi snaan osjeaj zadovoljstva, slian onom koji opisuju zavisniciod lakih opojnih droga. Takvom osjeaju vie doprinosi sam proces rada nego okonanjeprojekta, zbog ega mnogi korisnici provode isuvie vremena uz raunar, radei isti posaostalno iznova. Lijeenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najteim sluajevima,kada je neophodna adekvatna psihoterapija, slina onoj koja se koristi u procesu odvikavanjaod narkotika.Ozbiljniji psiholoki problemi uzrokovani dugotrajnim korienjem raunara veoma surijetki. Rezultati nekoliko istraivanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Dravama i Kiniupuuju na zakljuak da ljudi koji tokom nedelje provode vie od 30 sati uz raunar imajupovean rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. Takva depresija se pogorava sgodinama rada, tako da se ve nakon deset godina kod veine takvih korisnika javljaju jasniemocionalni problemi. Psihoze, kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremeaja, tekose mogu dovesti u vezu s raunarima, budui da naglaena genetska osnova kod ovihporemeaja onemoguuje egzaktnije analize.Mnogo vie panje privlai jedan drugi, ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezus raunarima. U pitanju je epilepsija, relativno esto oboljenje (jedan u 200) koje semanifestuje nekontrolisanim pranjenjem nervnih elija kore velikog mozga, to u najteemobliku dovodi do toniko-klonikih greva poprenoprugastih miia itavog tela. Ovooboljenje se esto dovodi u vezu s raunarima, naroito kompjuterskim igrama koje mogu bitiokida za epileptine napade. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristina je zanaroitu formu bolesti, fotosenzitivnu epilepsiju, kod koje napadi mogu da budu izazvanisvetlou koja treperi odreenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora), odreenimgeometrijskim oblicima ili arama. Fotosenzitivna epilepsija nije esta forma bolesti, budui da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrenom dijagnozom bolesti. Ipak,meunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvoaa softvera da na vidnom mestu napakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda, ukoliko on postoji.

Opasnosti od radijacije

Kao jedan od rizika koji prate rad na raunaru pominje se i zraenje koje potie odelektromagnetskih polja radne sredine. U ivotnoj sredini, elektromagnetna polja elektrinihvodova distributivne mree i razliiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije,radio i TV difuzija, mobilna telefonija) ine tzv. elektromagnetni smog, ije je tetno dejstvodokazano. Neeljene zdravstvene efekte nejonizujueg zraenja teko je procijeniti, budui daovek ne posjeduje specifina ulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloenost (priodreenim frekvencijama javljaju se samo nespecifine manifestacije u vidu jeenja,akustinih i vizuelnih fenomena).U vie navrata je potvreno da profesionalna izloenost zraenju kod zaposlenih naodravanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka mikrotalasnogsindroma, sa simptomima koji obuhvataju glavobolje, napetost, bolove u leima, hronianzamor, nesanicu i pad libida. Korisnici izloeni mikrotalasima koji potiu od raunarskihkomponenti, naroito monitora i ureaja koji se povezuju beinim putem (Bluetooth dodaci,na primer), uglavnom nemaju veih problema, mada u ovom sluaju veliku ulogu imaindividualna osetljivost. Iako istraivanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom poljune pruaju nedvosmislene zakljuke, prevladava miljenje da slaba elektromagnetna poljaoko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju vei rizik po zdravlje ljudi (primjera radi,usisiva ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jae odmagnetnog polja koje okruuje standardni kompjuterski monitor). Naravno, ne iskljuuje semogunost da elektromagnetno zraenje ispolji efekte na neke organske sisteme, hormone imolekularne procese (vezivanje jona za elijske membrane i izmjena unutarelijskihbiohemijskih procesa) nejasno je jedino da li te suptilne promjene u nekom trenutku mogudovesti do zdravstvenih tegoba.Strah od jonizujueg (iks i gama) zraenja potpuno je neopravdan, budui da staklo ekrana neproputa zrake tako visokih frekvencija.

Ukoliko se poznaju fizioloki procesi ljudskog organizma, od ijeg skladnog delanja zavisicijelokupna funkcionalnost pojedinca, mogue je predvidjeti i spreiti pojavu greaka ioboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. Pravilnom profesionalnomorijentacijom, ureenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima iproizvodnjom naroito prilagoene opreme, projektovane tako da to manje remetiuobiajene fizioloke aktivnosti, ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protivprofesionalnih oboljenja.Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u irokoj lepezi strunjaka koji su angaovani naprilagoavanju radnog procesa, opreme i alata ljudskom organizmu. U jednom takvom timunalaze se industrijski dizajneri, inenjeri, kompjuterski strunjaci, ljekari i specijalisti drugihprofila koji se trude da radni proces urede tako da on to manje aktivira anatomske, fiziolokei psiholoke adaptacione mehanizme, ije iscrpljenje dovodi do neeljenih pojava koje semanifestuju u vidu psiholokih i tjelesnih oteenja. Budui da ovek nije opremljen ulimakojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu s fiziolokim okvirima ukojima funkcioniu njegovi organi, niti o tome moe da vodi rauna ukoliko nije adekvatnoistreniran, znaaj ergonomije postaje nedvosmislen.Kompjuteri i/ili zdravlje

Dugotrajan rad za raunarom ubraja se u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvojraznovrsnih patolokih stanja i oboljenja, ija teina varira od relativno bezopasnih do krajnjeozbiljnih, pa i potencijalno smrtonosnih. tetnom dejstvu komponenti raunarske opremeizloeni su gotovo svi organski sistemi, a budui da profesionalni rad za raunarom imakarakter pasivnog posla, najee se javljaju poremeaji u funkcionisanju lokomotornogsistema. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statikog optereenja kimenog stuba,nefiziolokog poloaja i ponavljanih neprirodnih pokreta ekstremiteta.U grupu povreda uzrokovanih radom na raunarima (Computer Related Injuries) svrstavajuse tri kategorije patolokih procesa: povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive StrainInjury, RSI), poremeaji funkcije gornjih ekstremiteta (Work Related Upper Limb Disorder,WRULD) i problemi s kimenim stubom.Povrede lokomotornog aparata uzrokovane naprezanjem (opisao ih je 1713. godine italijanskilekar Bernardo Ramacini) najuestalija su grupa poremeaja uzrokovanih dugotrajnim radomna raunaru prema nekim analizama, svake godine od ove industrijske kuge 21. vekaoboli vie od 100.000 kompjuterskih operatera. Njome su obuhvaena raznovrsna patolokastanja vezana za povrede tetiva i miinih pripoja, koja nastaju kao posledica ponavljanogizvoenja pokreta koji nisu u skladu s fiziolokim okvirima, tokom dueg vremenskogperioda. Takve radnje su, na primer, kucanje teksta na tastaturi, kada ake zauzimajuneodgovarajui poloaj pretjerane adukcije u runom zglobu, pomjranje mia po podlozi bezoslonca, kada koren dlana lebdi i optereuje miie ramenog pojasa i podlaktice, pritiskanjetvrdih tastera, ime se naroito optereuje osjetljiv ligamentarni aparat prstiju ake... Ovepovrede su naroito este kod djece koja se vie sati tokom dana zabavljaju kompjuterskimigrama, znaajno optereujui miino-kotani aparat gornjih udova. Dva najeaporemeaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva.

Sindrom karpalnog tunela (Carpal Tunnel Syndrome) uzrokovan je kompresijommedijalnog nerva u tijesnom kanalu ruja, koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanjaake i otoka okolnog tkiva. Vremenom, taj pritisak moe dovesti do prodora vezivnog tkiva itrajnog neurolokog oteenja koje dovodi do veeg ili manjeg invaliditeta. Manifestuje setrnjenjem i areim bolom u aci koji bolesnika budi nou.Povrede tetivnog aparata ake uglavnom se viaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojegdolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva, to za posledicu ima pojaano trenje, razvitakvelikih otoka i bol koji moe potpuno imobilisati zahvaeni dio ekstremiteta. ee se viasubakutni tendinitis koji se karakterie umerenim, ali upornim bolom u predelu tetiveaktivnog miia, koji se vremenom pogorava. Neto rei oblik oteenja tetiva jestezapaljenje tetivnih ovojnica (tenosinovitis) koje, kao i prethodni poremeaj, dovodi do pojavebola pri pokretima prstiju. Kao rea posledica rada na raunaru mogu se javiti i drugaoboljenja miino-kotanog sistema, kao to su DeQuervainovo oboljenje (tenosinovitisligamentarnog aparata palca ake koji se obino via kod daktilografa i pasioniranih igraa),teniski i golferski lakat (lateralni, odnosno medijalni epikondilitis, ne naroito est kodkompjuteraa), trigger finger (bolno pucketanje u zglobovima prstiju) itd.U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogorana viesatnimradom na raunaru spada i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome,TOS) koji obuhvata itav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnupeteljku ramena, koju ine potkljuna arterija i vena i brahijalni pleksus. Simptomiobuhvataju trnjenje, bolove i slabosti miia ruku, a ponekad i bolne otoke itave ruke.Statiko optereenje kimenog stuba, uzrokovano dugotrajnim sjedenjem, takoe je faktorrizika za pojavu razliitih bolnih stanja vrata i donjeg dijela lea. Najee posledicedugotrajnog optereenja tokom vie godina rada jesu degenerativne promene na miiimavrata i vratnom dijelu kime (spondiloza), koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis),bolovima, ogranienim pokretima, muninom, pa i gubitkom svesti. Kod kompjuterskihprofesionalaca ovi simptomi se komplikuju i neprijatnim sindromom bolnog ramena. U grupimladih korisnika raunara dodatan problem predstavlja krivljenje kime koje dovodi doporemeaja poznatog pod imenom kifoskolioza (kod takvih bolesnika mogu imati ugroenerespiratorne i srane funkcije). Bol u krstima (lumbalgija), kao jedna od najeih patolokihpojava u ljudskoj populaciji, esto je uzrokovan dugotrajnim sedenjem u stolicama ijinasloni ne prate normalnu anatomiju kimenog stuba.

Bolje spreiti...

Prevencija opisanih poremeaja sasvim je jednostavna, nasuprot leenju koje je muno, dugotrajno, skupo i retko potpuno uspeno. Profilaktike mere ukljuujukvalitetna reenja radnog mesta i izbor ureaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima. Kada jestatiko optereenje u pitanju, od velike vanosti je iadekvatno dozirana fizika aktivnost, koju ukancelarijskim uslovima treba sprovoditi disciplinovano, u jednakim vremenskimintervalima. Vaeim propisima (ISO-9241) jasno je definisana potreba da se vodi rauna opoloaju u kojem se tijelo tokom rada nalazi. Adekvatan sjedei poloaj jeste onaj u kojemtijelo ne napree vee grupe miia, osim onih koji antigravitacionim dejstvom omoguujupravilno dranje kimenog stuba, ramenog pojasa i gornjih ekstremiteta. S aspektamedicinske higijene, definisani su precizni parametri koji se odnose na oblik, tvrdou, visinui poloaj stolice i radnog stola (distanca i diferenca). Isto tako, poznati su i fiziolokiparametri pravilnog dranja: kimeni stub mora da zadri prirodni stepen zakrivljenosti, bezsavijanja unapred ili u stranu; ruke treba drati savijene u laktovima, a noge u kolenima poduglom neto veim od devedeset stepeni; visinu radnog stola odnosno monitora treba podesititako da pogled bude usmeren prema sredini ekrana. Takoe, u svakom trenutku treba bitisvestan poloaja u kojem se telo nalazi, a preporuljive su i este promene poloaja, pa ilagane fizike vebe istezanja koje stimuliu cirkulaciju u regionima koji su naroitooptereeni (kimeni stub, rameni pojas) i nalaze se pod pojaanim rizikom razvojadegenerativnih promena. Pauze u radu su neobino vane, tako da u mnogim zemljamapostoji precizna pravna regulativa koja definie neophodnost regularnih pauza kod radnikakoji vei deo radnog vremena provode sedei (primera radi, za daktilografe u Japanu vaipravilo da na svaki sat rada sprovode deset minuta pauze). Utvreno je i da su ee ali kraepauze efikasnije od odmora koji se preduzimaju nakon dueg perioda rada.U predohrani poremeaja miino-kotanog aparata uzrokovanih dugotrajnim sedenjem iponavljanim obavljanjem nefiziolokih poloaja i pokreta veliki znaaj pridaje se izborunametaja i kontrolnih ureaja tastatura i mieva. Za razliku od raunarskih displeja iaparata koji emituju zraenje, strogih ergonomskih normativa za izradu kompjuterskognametaja i kontrolnih ureaja jo uvek nema, tako da postoji iroka lepeza proizvoda koji ses manje ili vie uspeha koriste u prevenciji hroninihmuskuloskeletnih problema.

Pazi da je ergonomski

Sl. 5. Pravilan poloaj tijela tokom rada na rauanaru (izvor: Svet kompjutera, Harmonijaoveka i sprave, http://www.sk.co.yu/2004/03/sktz01.html

Pazi da je ergonomskiSl 6. Ergonomski oblikovana stolica (izvor: Svet kompjutera,Harmonija oveka i sprave,http://www.sk.co.yu/2004/03/sktz01.html

Sl. 8 Renaissance Mouse(izvor: Svet kompjutera, Harmonijaoveka i sprave, http://www.sk.co.yu/2004/03/sktz01.html

ZAKLJUCAKSpisak dodataka koji obezbeuju fizioloko dranje tela obogaen je raznoraznihpodupiraima za ruke, lea i noge i draima dokumenata, koji omoguuju pravilno dranjeglave prilikom prekucavanja. Oni mogu da poslue kao jeftino, ali efikasno reenje usituacijama kada kompletno opremanje radnog mesta ergonomskim ureajima nije finansijskiizvodljivo.Jedan od ozbiljnih rizika za zdravlje je zamor oiju.Ima I istraivanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid, meutim, oni vjeno sumnjiavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije.Druga istraivanja kau da izmeu 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati napreu one miie to moe da pogora vid i da smanji vidno polje.Sve u svemu,dok radimo za raunarom , treba voditi racuna o pravilnom drzanju tijela(koje je ve objasnjeno u prethodnim poglavljima)I I ne provoditi vise od 6 sati dnevno za racunarom. Lijeenje od ovih poremeaja je dugo I mucno s toga se trba drati navedenih pravila.

LITERATURA:

1. Evjen,Bill,Beres,Janson (2002)- Visual Basic.NETBiblija,Mikroknjiga,Beograd 62. MSDN (on line) Visual Studio 2008http://www.microsoft.com/croatia/developers/visualstudio2008/teamsystem.mspxTvrtko Malko , Prevencija zdravstvenih rizika kod ponavljajuih radnji(RSI),online,http://web.zpr.fer.hr/ergonomija/2001/malkoc/rsiprevencija.html183. Svet kompjutera, Harmonija oveka i sprave,online,http://www.sk.co.yu/2004/03/sktz01.html4. Computer influence on a man health, online,http://library.thinkquest.org/C0123325/comput.htmMainski fakultet Banja Luka