Serbia - Министарство пољопривреде, шумарства и ... ·...

Serbiaagriculture

fact sheet 2012

Serbia-Agriculture-Factsheet-235x165mm.indd 1 05.12.11 15:20

Published by:

Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management

Supported by:

Printed by:

Zemunplast



CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

631 (497.11)

JEVTIĆ, Milica Serbia agriculture : fact sheet 2012 / Milica Jevtić,Marija Kalentić, Emilija Stefanović. - Beograd : DeutscheGesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011(Zemun : Zemunplast). - 72 str. : ilustr. ; 24 cm

Tekst uporedo na engl., srp. i nem. jeziku - Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-87737-47-1 1. Kalentić, Marija, 2. Stefanović, Emilijaa) Пољопривреда - СрбијаCOBISS.SR-ID 268242439

Serbia Agriculture - Fact Sheet 1

Foreword by Minister

Dear readers,

We present you with this summary of agricultural and food sector in Serbia wishing to provide more information on Serbian agriculture, its potentials and advantages, and on all the things we are proud of.

For Serbia, agriculture stands for so much more than just a primary sector of economy. It is also much more than a sector of strategic importance, since it ensures food security for the Serbian popula-tion. It is also much more than a source of raw materials for industrial processing. Agriculture in Serbia is a way of life for a large part of Serbian population, and their life-long commitment.

Bearing in mind the importance of agriculture for the national econ-omy, we are investing efforts through agrarian policy measures to contribute to the promotion of the entire agricultural and food sec-tor in order to be competitive on the global market. Moreover, our efforts are directed also at preparing Serbian agriculture for the EU and WTO integration, at adjusting to the rules of functioning of these organisations, while at the same time endeavouring to provide also maximum protection for Serbian agriculture.

On this road we see as partners all operators in agricultural sector – individual farms, companies in agricultural and food industry, sci-

entific and research organisations, local self-governments, and all those wishing to join us with their knowledge and experience in our striving for better Serbian agriculture.

Best regards, Minister Dušan Petrović

2

AGRICULTURAL PRODUCTION

Agriculture in Serbia has extremely strong economic power, it is the basis for economy and engine for development of rural areas. Agriculture is also the only sector in Serbia with a positive foreign trade balance, which means that it is the backbone of foreign trade development of our country.

Serbian agriculture has great potential and provides positive results due to its advantageous geographical position (Central Balkans, cen-tre of Southeastern Europe), beneficial climate conditions and high quality soil, significant processing capacities, as well as favourable trading conditions – preferential access to major markets (CEFTA, EFTA, EU, Russia, Belarus, Turkey, Kazakhstan, USA).

Field crops

Increasing competitiveness of crop farming in Serbia is achieved through improving quality and subsidising inputs, higher yields, upgrading equipment, machinery and know-how in production, better warehousing and management of ownership of warehoused goods, as well as through developing trading on the exchange. In this manner a sustainable and efficient agricultural sector is being developed, capable of competing on the global market and contrib-uting to the national income growth.

Crop production is for the most part based on domestic seeds that ensure high and stable yields due to their genetic potentials. Serbian seed companies are important exporters of seeds and in recent years they have produced globally recognised new varieties and hybrids.

Most of the area of agricultural land in Serbia is used for cereal crop production. This production (wheat, barley, rye, oats, maize, millet and sorghum) takes up about 60% of the total seeded areas. Maize is predominantly present, with more than 1.2 million seeded hectares. When it comes to maize production, Serbia ranks No 5 in Europe – after France, Ukraine, Romania and Italy.

Field crops are mostly grown in the territory of the Autonomous Province of Vojvodina, which is predominantly lowland, accounting for about 84% of cultivable land areas of Serbia. Soil fertility has been improved by building irrigation canals.

Field crop production meets the needs of national processing indus-try and the available surplus is exported.

0.02006/2007 2007/08 2008/09 2009/10 2010/11

0.5

1.0

1.5

2.0

Wheat exports Maize exports

000.

000

t

Wheat and maize exportsSurce: Customs Administration


Oilseeds

Global production of oilseed crops is on the rise, resulting from higher consumption of vegetable oils in everyday diet, but also use of bi-orenewable fuels. Serbia is among the leading countries in Europe in oilseeds production. Moreover, soy and sunflower yields in Serbia are significantly higher than in other European countries.

Largest oilseed crops areas are in the territory of the Autonomous Province of Vojvodina, where six processing plants are located, while in Central Serbia there is one oilseed processing plant, only for soy-bean processing. Out of the total number of oil producing plants, two are exclusively soybean processing plants (Bečej and Obrenovac).

Oilseeds production meets the needs of the national market, and the most important export products are sunflower and soybean oils, which rank among top ten products in 2010 by value of exports.

Sugar beet

The territory of the Autonomous Province of Vojvodina has the best soil and climate conditions for sugar beet growing in this part of Eu-rope, which was exactly what attracted foreign companies to invest in advancement of this production and processing capacities.

While areas under sugar beet differ from one year to the other, aver-age sugar beet yields per hectare are on the rise.

Sugar beet is processed by three companies in six processing plants located in the AP Vojvodina.

Sugar is an important export commodity, and by the value of exports it ranks among top ten products, mostly owing to the preferential regime for exports to the EU for annual quantities of 180,000 tonnes.

200 0

0.5

1

1.5

2

2.5

3.5

t/ha

000

t

3

250

300

350

400

450

500

550

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Sunflowers - production Soybean - average yields Sunflowers - average yieldsSoybean - production

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

0

10

20

30

40

50

60

t/ha

000

t

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Sugar beet - production Sugar beet - average yields

Oilseed crops - production and yields Source: Statistical Office of the Republic of Serbia

Sugar beet - production and yields Source: Statistical Office of the Republic of Serbia

4

Medicinal, aromatic and culinary herbs

Medicinal, aromatic and culinary herbs in Serbia are part of a rich tradition and culture of the people. Thanks to beneficial climate con-ditions, soil and unpolluted environment, Serbia is very favourable for intensive growing of such herbs.

The environmentally clean areas of Homolje, Southern and South-eastern Serbia, Golija, Kopaonik, Western Serbia, mountains of Valje-vo, rich in healthy drinking water and thermal water springs, offer great opportunities for both wildcrafting and plantation growing of medicinal, aromatic and culinary herbs.

The total harvested quantities of uncultivated medicinal herbs in 2010 were 16,000 t, while for 2011 an increase to 18,500 t is expected, which is 16% more in comparison with the previous year.

At the same time, areas under cultivated or plantation grown medici-nal herbs are larger by 10% compared to the previous year. In 2010 the area of 1,294 ha yielded 3,900 tonnes, while in 2011 the number of hectares grew to 1,419 ha and it is expected that production will reach the 4,500 tonne mark.

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

1,800

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000ha

t

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Area in ha Production in tonnes

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

2009 2010

Exports Imports Balance

Mil.

USD

Areas under medicinal and aromatic herbs and production Source: Statistical Office of the Republic of Serbia

Foreign trade balance for medicinal, aromatic and culinary herbs Source: Statistical Office of the Republic of Serbia


Vegetable farming

Vegetable production represents one of the most intensive branches of plant production, taking into account that outdoor vegetable production may offer five to eight times higher value of production compared to field crops, or even 200-250 times higher value in pro-tected vegetable growing.

In Serbia, vegetables are grown on about 281,000 ha, which is 9% of the total area of cropped land. In 2010 vegetable production was 2,18 million tonnes, which is at 2009 production level.

Production of vegetables in Serbia roughly equals the combined total production of vegetables in the countries of the region (CEFTA countries).

Vegetable production structure is dominated by potatoes with about 41% share, mostly grown in the territory of Central Serbia – near Čačak, Ivanjica and Guča, as well as in Vojvodina. Potato industry has a wide range of products: crisps or chips, mashed potatoes and frozen French fries, the exports of which have had a rising trend over the recent years.

After potatoes, the most produced vegetables are cabbages and kale (15%), followed by melons and watermelons (9%), tomatoes (9%), peppers (7%) and onions (7%).

Rising trends in production of most vegetable cultures indicate that this production is sufficiently profitable.

Melons and watermelons

41%

9%

9%

15%

2%2%

6%

3%

5%

1%

7%

Cucumbers

Carrots

Garlic

Peppers

Tomatoes

Cabbages and kale

Green peas

Onions

Kidney beans

Potatoes

Vegetable production structure in 2010

5,000 0

50

100

150

200

250

300

350

7,000

9,000

11,000

13,000

15,000

17,000

19,000

21,000

23,000

Kidney beans Onions Green peas Tomatoes Peppers Garllic Carrots Cucumbers Melons andwatermelons

Cabbagerand Kale

2008 2010 production in 000 t2009 2010

43

144

37

337

189

155

22

101

70

197

ha

000

t

Vegetable production structure in 2010 Source: Statistical Office of the Republic of Serbia

Areas under certain vegetables and production in 2010Source: Statistical Office of the Republic of Serbia

6

Serbia has a chance in vegetable exports, provided the strict rules of quality control are complied with, as can be seen from the growth trend of export results to date.

Serbia has a positive balance in foreign trade in vegetables. The share of vegetables exports in total agricultural exports is about 9%.

The value of exports of fresh, frozen and dried vegetables in 2010 was about USD 75 million, which is 8% increase in comparison with 2009. In terms of value, fresh vegetables exports are dominated by edible fungi, tomatoes and sweet peppers. In quantity terms, how-ever, potatoes are in the lead with 12%, followed by peppers (5.08%), carrots (3.93%), tomatoes (3.09%) and onions (3.04%).

The European Union is the largest buyer of fresh, frozen and pro-cessed vegetables (42%). The neighbouring countries consume 35% of vegetable exports.

Processed vegetable exports are dominated mostly by preserved vegetables in the amount of about USD 31 million. Dried peppers have the highest share in dried vegetables, and are exported mostly into Hungary, Austria and Germany.

Peppers are one of the most important vegetable cultures by export value. Two renowned production centres for pepper production in Serbia are in the vicinity of Leskovac and the northern part of Vojvo-dina. Domestic market demands mostly fresh peepers. Dried peppers may be found in the vicinity of Leskovac, and the best known spice peppers, with specific aroma and flavour to provide special gastro-nomic quality, are produced in the area of Horgoš and Kneževac.

Onions

0 0,5 1 1,5 2 2,5

Cabbages

Tomatoes

mil. USD

Peppers

Potatoes

Carrots 0,63

0,65

0,85

1,32

1,87

1,96

2,46

Cucumbers

Most important vegetables by value of exports in 2010Source: Statistical Office of the Republic of Serbia


Fruit production

Highly favourable climate and soil conditions in Serbia result in suc-cessful and diverse fruit production. Areas under orchards in 2010 were 239,846 ha, which is 4.7% of total agricultural areas, or 5.7% of cultivable land areas in the Republic of Serbia.

Traditionally, plum orchards take up the most part of the areas under fruit plantations – 51%, followed by apple (20%) and sour cherry orchards (10 %).

Over the last five years, yields per tree for most fruits have slightly increased due to applying appropriate varieties and new growing technologies. Total production of most important fruits in 2010 was 1,043,504 tonnes. Production structure is dominated by stone fruits (drupes) with 56% share, followed by pomes (28%), berry fruits (14%) and nuts (2%).

As for woody plant species of fruits, the most widely grown are plums, with plum plantations taking up about 51% of the total area under orchards, whereas 67% of the total area under berries is used for raspberry plantations.

The share of fruit production in the total value of plant production in 2010 was 12%.

Most of the produced fruits are processed. Cold processing (frozen fruit) is much more present than thermal processing (canned fruit). Most often processed fruits are drupes, less frequently pomes and berries, and nuts are for the most part used in unprocessed state.

Raspberries

Strawberries

Walnuts

Peaches

Apricots

Sour cherries

Cherries

Plums

Quince

Pears

Apples

41%

2%

2%

2%

3%

8%

5%

1%

23%7%

6%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

2006 2007 2008 2009 2010

Exports Imports Balance

mil.

USD

Production by fruit species in 2010Source: Statistical Office of the Republic of Serbia

Foreign trade in fruitSource: Statistical Office of the Republic of Serbia

8

Apples are most often processed into juice, while more than 75% of plum production is used for brandy (rakija), and the balance is processed into dry plums (prunes), preserves and other products (jam, conserve, confit etc).

The largest fruit growing areas in Central Serbia are the ones in Zlati-bor, Mačva, Moravica and Kolubara districts.

In 2010, the highest foreign trade surplus in agriculture was in grains, closely followed by fruit growing sector. The share of exports of fruit and processed fruit products in the total value of exported agricul-tural and food products is significant, usually averaging 27%.

In terms of value of exports, raspberries top the list. The share of raspberries in the total value of fruit exports in 2010 was 47%.


Alcoholic beverages

Serbia is renowned in Europe by its tradition in production of natural brandies. The most widely present production is that of šljivovica (slivovitz) made from autochthonous plum varieties. By quantities produced, in addition to plum brandy, other brandies that top the list are the ones made of grapes and wine, pears, apricots, quince, and also brandies with added herbs (travarica).

Priority objectives in this sector are to improve and expand process-ing capacities, to increase production of brandies with geographi-cal indications and designations of origin, to promote them at the international market.

10

Viticulture and Wine production

Serbia is a country of great potential and with long tradition in produc-tion of grapes and wines, and is currently facing a challenge of restor-ing the previous glory and power of geographical origin of wines. Naturally diverse favourable conditions in nine wine grape growing re-gions and sixty-five wine grape growing areas give a special character to wines, ranging from “wines from sands” in Subotica–Horgoš sandy soil areas, and “wines from under two Suns” in the Danube valleys (Sun in the sky and reflections from the Danube river), red wines from the unique wine-making settlements (called “pivnice” – drinking houses) in Negotinska Krajina, traditional wines from Oplenac, Tamjanika and Prokupac from Župa, Mediterranean types of wines from the south of Serbia, to the exclusive aromatic wine from Fruška Gora, Bermet.

Like in the countries with wine production tradition, where the quality of wine is closely connected to the area it comes from, it is the “seal and guarantee” of established geographical origin and quality that gives special value to these wines. Wines with geographical indication and designation of origin produced in Serbia have recently become recognisable on the market, owing to the registration stamps used to label such wines.

In Serbia affirmative measures have been undertaken recently to promote modern vineyards, both with international (Chardonnay, Sauvignon blanc, Riesling, Cabernet sauvignon, Merlot, Gamay etc.) and autochthonous varieties (Prokupac, Smederevka, Tamjanika, Vranac, Plovdina, Skadarka, Ružica etc.), to advance the wine making technology, and improve the quality of wine, as well as to develop wine tourism.

“Regional wine“ (GI)

“Quality wine with controlled geo-graphical origin and quality” (K.P.K.)

“Superior quality wine with controlled geographical origin and quality” (K.G.P.K.)


Livestock husbandry

The share of livestock husbandry in the total value of agricultural production was 32% in 2010.

Cattle husbandry is by all means the most important production sec-tor in the overall livestock production. This is primarily due to the fact that the most important products of cattle raising are staple foods (meat and milk). The share of cow’s milk in the total value of livestock raising is 25%, while beef production share is 17.6%.

Cow’s milk is by all means the most important part of milk production, with the share between 98 and 99%, while sheep milk and goat milk are produced in small quantities.

Pork production is the most important sector in livestock husbandry when it comes to meat production, but it is considerable also in terms of overall livestock production. In 2010 pork production was 57% of the total production of meat.

The growing trend in poultry meat production continues, and in 2010 it had a share of 18% in the total production of meat. Poultry meat production in 2010 increased by 5% in comparison with the previ-ous year, while it rose by as much as 25% when compared to 2005.

Honey production has remained on a high level from 2009 and it is an important source of income for beekeepers. In addition, beekeeping has a great importance for all of agricultural production, since bees as pollinators significantly influence the increase in yields, primarily yields of fruit cultures.

Edible fish production in aquaculture is on a steady rise. In addition, areas under fishponds are also growing, mostly for carp production, which leads to reducing Serbia’s needs for imports, which are cur-rently at a high level.

42,6%

0,6%13,6%

5,6%

37,7%

Beekeeping

Poultry husbandry

Sheep husbandry

Swine husbandry

Cattle husbandry

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2006 2007 2008 2009 2010

Beef Pork Muttun - lamb Poultry meat

75

70

20

2023

266 252 262

99 100 96

76 80 84

2325

255

289

83 95

000

t

Shares of certain livestock husbandry sectors in total livestock production value in 2010 Source: Statistical Office of the Republic of Serbia

Meat production per typeSource: Statistical Office of the Republic of Serbia

12

AGRIBUSINESS INVESTMENT

POTENTIAL

The total amount of foreign investment into agricultural and food sector in the period after the political changes in 2000 that exceeded USD 1 billion, confirms the fact that foreign investors recognised com-parative advantages of the Republic of Serbia. The highest amount of foreign investment in agribusiness, USD 353 million, was in 2009, which was about 19% of total foreign investments into the Republic of Serbia.

Although the previous period was marked by the global economic crisis, agribusiness sector is still attractive for investment.

In agribusiness in 2010 the amount of foreign direct investment was USD 85.7 million, while production of food and beverages attracted USD 71.1 million of investment, which accounted for 15% of total for-eign directs investment in processing industry, and 8% of total foreign investment in 2010.

There are many reasons that agribusiness continuously attracts interest of foreign agribusiness companies, especially in food and beverage production, where some of the leading global companies have already discovered potentials of Serbia in this regard.

A good business climate and opportunities for investment are as-sisted in particular through state subsidy programs for foreign direct investment. In financial terms, grants are offered for both greenfield and brownfield projects in agricultural and food sector production activities, and in research and development.

Agricultural and food sector has specific and highly important com-parative advantages for investment, and reasons for such considerable interest are many:

• Advantage of natural resources quality, favourable geographi-cal position, fertile and ecologically sound soil and good climate conditions;

• High quality and broad range of agricultural products, provid-ing for business efficiency and constantly rising levels of potential, as well as fast growth of the sector;

• Market share and strong position in both domestic and regional markets, accompanied by high potential of exporting to other foreign markets;

• Good geographical positioning and possibility of jointly en-tering international markets, which is facilitated by improving infrastructure and access to European Corridors 10 and 7, rela-tively large domestic market, market expansion through free trade agreements;

• Exceptional human resources which involve professional and qualified workforce, large experience and productivity, readiness for new technologies;

• Sector with large economic power and fast advancement of production processes, great opportunities for producing safe and organic foods, good basis for production and potential for future business development and export expansion;

• Innovation potential, ensured through cooperation with lead-ing international institutions in intensive implementation of new technologies in line with global trends in production of healthy food, and introduction of new products and production pro-cesses.


TRADE IN AGRICULTURAL AND FOOD

PRODUCTS

Agriculture plays a significant part in the overall foreign trade, with 21% share in total exports and 6% to 8% share in imports.

The key and most important trade partner for Serbia is the European Union. Since 2001 Serbia has enjoyed a preferential status for export-ing agricultural products into the EU countries, based on unilateral Autonomous Trade Measures. Imported agricultural products origi-nating from Serbia are not subject to any customs duties imposed by the EU, which means that preferential access is provided to unre-stricted quantities of products, except for sugar, baby beef and wines, where preferential tariff quotas applied.

Signing the Stabilisation and Association Agreement with the EU (2008) and application of Interim Agreement on Trade and Trade-related Matters concluded between the Republic of Serbia and the European Union (in early 2009) led to gradual liberalisation of trade in agricultural products for imports from the European Union. During the six-year interim period trade in agricultural products with the European Union will be liberalised to a very high degree. Average import protection in agriculture for imports from the European Union will be reduced from the original 23.2% for agriculture on the whole to only 3.2% at the end of transitional period. In terms of average annual volume of imports, 75% of trade will be fully liberalised. In about 15% of trade the tariff rates will be reduced to 10% to 20% of applicable MFN rates, and 12% will continue to be subject to MFN rates after the end of the transitional period. After three years of ap-

plying the Interim Agreement on Trade and Trade-related Matters with the European Union, Serbia still has a surplus in agricultural products trade.

Serbia enjoys the privilege of being the only country in the region that has signed the Free Trade Agreements with the Russian Federa-tion, Belarus and Kazakhstan (and currently the process of harmonis-ing regulations of the Republic of Serbia with the Customs Union of the Russian Federation, Belarus and Kazakhstan is under way).

Moreover, the Republic of Serbia also signed the Free Trade Agree-ment with the Republic of Turkey (applied since 1 September 2010), which provides preferential access to Turkish market to a number of products by way of preferential tariff quotas.

The Free Trade Agreements with the EFTA countries (applied during 2010 and 2011) provides access to agricultural markets of signatories under preferential treatment for a large number of these products.

For the Republic of Serbia, major markets for foreign trade in agri-cultural products are the European Union Members States markets and markets of the countries where Free Trade Agreements with Serbia apply.

In the previous period the EU was the final destination for about 48% of the total exports of agricultural and food products of the country. The CEFTA signatories absorbed about 43% of agricultural exports of Serbia, and only 7% to 9% of exports were placed on the markets of other countries. At the same time, the largest volume of imports in Serbian agriculture originates from the European Union,

14

which clearly confirms the importance of the European Union single market for Serbia.

Foreign trade in agricultural and fishery products of the Republic of Serbia are on a continuous rise. The highest value of trade, in the amount of about USD 3.3 billion, was reached in 2010, where the surplus realised was about USD 1.2 billion, more than imports value for the same year.

Serbia exports agricultural and food products into nearly 125 coun-tries of the world, and imports from 130 countries.

The most important agricultural products exported by Serbia are:• Maize, yellow • Frozen raspberries with no sugar added • Sugar, white• Soybean oil, crude • Sunflower oil, edible • Sunflower oil, crude • Wheat flour

By value of exports, most important partners of Serbia are Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Macedonia, Germany, Austria, Italy, Hungary, Russian Federation, France and Greece.

The most important agricultural products imported into Serbia are:• Coffee, with caffeine, unroasted • Bananas, fresh • Food products, not elsewhere mentioned, other • Oranges, sweet, fresh • Cigarettes • Solid residues, from soybeans • Chewing gums and hard candy, sugar free • Palm oil • Tomatoes • Food products, nme

By value of imports, most important partners of Serbia are Ger-many, Macedonia, Brazil, Croatia, Italy, the Netherlands, Bosnia and Herzegovina, Ecuador, Hungary and Poland.

0.0

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

0.5

1.0

1.5

2.0

Exports Imports

bil.

USD

Balance

Republic of Serbia - foreign trade in agriculture Source: Statistical Office of the Republic of Serbia


QUALITY POLICY IN AGRICULTURAL AND

FOOD SECTOR

It is a well-known fact that competition is very much present both on the Serbian market and on the international market when it comes to placing food products.

Present day demand for agricultural and food products is character-ised by consumers looking for authentic, high quality and safe prod-ucts. In order to be as competitive as possible, it is necessary to work on creating the confidence that buying food and beverages from Serbia means buying high quality products, selected from a plentiful offer that reflects diversity of traditions and regions in the country. It is clear that gaining such a reputation requires many years of hard work, investments, innovations and special attention paid to quality.

The primary goal of agricultural quality policy is to develop and im-plement “quality schemes”, such as organic agriculture, agricultural and food products with geographical indications, integrated produc-tion, as well as to implement market standards.

In further promoting the quality policy, three main issues to be re-solved were identified:

• Information: communication between farmers, buyers and con-sumers with regard to quality of agricultural products should be improved;

• Coherency: quality policy instruments in agri-food sector should be made more coherent;

• Complexity: simplification, in order for the farmers, producers and consumers to understand more easily numerous quality “schemes” as well as quality marks.

Organic production

Organic production is a system of production management that pro-motes healthier ecosystems, including also biodiversity and biologi-cal cycles, and lays emphasis on application of methods that exclude to the largest possible extent the use of outsourced inputs on the farms. Large natural potentials, including also favourable edaphic resources, soil unpolluted by heavy metals and organic pollutants, as well as favourable climate conditions, place Serbia among the countries that can successfully develop organic production. Serbia has areas that are not currently exploited and which may be used for organic production without considerable additional investment.

The new legislative framework in place in Serbia established an op-erational and efficient control system that will enable faster devel-opment of the national market for organic produce, but also make organic products from Serbia more competitive on the foreign mar-kets. Control and certification in organic production are carried out by national and international control organisations, authorised for

16

such activities by the Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management.

Most of the organic products made in Serbia are exported to foreign markets, where, despite considerable domestic production, there is still demand for importing such products. The highest value of organic products exports was achieved in exporting berries (fresh and frozen), sour cherries, apples and other fruits (fresh, dried and as juice concentrate).

In addition to values realised in foreign trade by our country, there are capacities for further improvement of export potentials for or-ganic products.

Organic agriculture development in the Republic of Serbia is further promoted by increased and appropriate support and incentives for this sector, which leads to constant rise in areas under organic production.

Certified organic products are labelled by a national mark and des-ignation “ORGANIC PRODUCT” (ORGANSKI PROIZVOD). Processed organic products may bear the national label if they contain at least 95% of ingredients of agricultural origin, obtained through applying methods of organic production.

Geographical origin protection

Over the last ten years the market has shown growing demand for food products characterised by authenticity and tradition. In this struggle for more competitive products, authentic products or prod-ucts of especially high quality are becoming more and more ap-preciated. The desired characteristics of food products involve high quality ingredients, manner of production and processing, and also geographical area of their origin. Serbia has great potentials in this segment, since it is a country with climate and geographical diver-sity, of rich culture and tradition. This system adds to the exclusivity

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

9,000

10,000

2008 2009 2010

Areas under organic production

ha

Areas under organic productionSource:: MATFWM


of the product, and this is where traditional Europe mostly applies geographical origin labelling. However, geographical indications and designations of origin are a form of intellectual property rights, not used and applied to a satisfactory degree in the Republic of Serbia to date.

There are three regimes for protecting geographical status, for wines, for alcoholic beverages and for agricultural and food products, and two instruments: protection of designation of origin (PDO) and pro-tection of geographical indication (PGI).

In Serbia so far 29 agricultural and food products have been regis-tered for designation of origin or geographical indication, and cur-rently 9 products are in the registration process, for instance cheeses like pirotski kačkavalj from Pirot, sjenički sir from Sjenica, zlatarski sir from Zlataretc.

PUBLIC WAREHOUSING SYSTEM FOR AG-

RICULTURAL PRODUCTS

The Law on Public Warehouses for Agricultural Products in Serbia came into effect in 2009, establishing a legal framework for the de-velopment of the Public Warehousing System. The system provides a possibility for the owners of agricultural products, after placing their goods in such warehouse, to obtain a kind of security, the so-called Warehouse Receipt, which they may then further use as collateral or pledge for taking short-term loans from commercial banks. Ware-house receipts may be easily traded by farmers, and thus they are not forced to sell their products immediately after harvest, when the prises are lowest as a rule, but they can meet their needs for operating capital through a loan, and sell their goods throughout the year, at the time when the price is most advantageous for them.

In early 2010 the Indemnity Fund of the Republic of Serbia started operating. Its legal obligation is to make payment of any damages related to agricultural products stored in public warehouses. The existence of the Fund, as well as strict criteria in place that must be met by Public Warehouses, created trust in Warehouse Receipt as a security with both bankers and traders in agricultural produce. This trust resulted in easier approval of loans where warehouse receipts are used as collateral.

Implementing regulations provide for strict procedure for licensing public warehouses, part of which is also control of financial indica-tors and technical equipment of the warehouses. Throughout the validity period of the licence, the operations of a public warehouse

18

is subject to both regular and surprise control visits by agricultural inspection services, which ensures high quality and safe storing of agricultural products.

European Bank for Reconstruction and Development has supported credits given based on warehouse receipts as collateral for loans, so in synergy with active measures undertaken by the Government the results are expected to be in line with the ones already seen in the countries with developed market economies.

In addition to access to loans, these effects also involve safer storing of both privately owned and state owned grains reserves. Moreover, warehouse receipts will lead to increase in trading in cereals and oil-seeds on the exchange, thus creating a possibility to introduce trad-ing in commodity derivatives (futures and options), which will make it possible for the farmers to trade their products several months in advance.

AGRICULTURAL MARKET

INFORMATION SYSTEM - STIPS

Since 2004 the Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Man-agement of the Republic of Serbia has had the Agricultural Market Information System of Serbia – STIPS (www.stips.minpolj.gov.rs) in place. This system collects weekly data on prices of fruits, vegetables, live animals and cereals from 18 green markets and livestock markets, and 5 wholesale outlets. As for agricultural inputs, STIPS reports on the prices semi-annually, prior to the spring seeding (April/May) and also prior to fall planting (September/October). The STIPS website

also features weekly and monthly newsletters, which provide analysis of changes in the market for fruits, vegetables and live animals.

The data and analyses are most often used by farmers in making decisions about which market to place their products on, since they can learn the prices in 16 towns in Serbia. As for small-scale farmers who sell their produce directly, from their own farms, they may use the STIPS information to improve their bargaining positions.

The STIPS also provides overview of price changes in the previous years, which can help farmers in determining the best time for agri-cultural produce maturity, and based on that, to decide on the timing for seeding or planting, machinery to be used, type of seeds, etc.

The Ministry’s plans for improving STIPS are mostly related to intro-ducing reports for new types of agricultural produce (milk and dairy products, poultry meat and eggs).

The STIPS is part of the AGRIMIS system, through which it can access data from the countries of Central and Southeastern Europe.


RURAL DEVELOPMENT

Rural areas take up 85% of the territory of Serbia, while rural popu-lation make up 55% of the total number of inhabitants. Economic structure of rural areas of Serbia is highly dependent on agriculture.

With the objective of development of rural areas, the National Pro-gram of Rural Development 2011-2013 (NPRR) provides measures for supporting priority sectors: cereals and industrial crops, meat, milk and fruit, grapevine and vegetables.

In consideration of more efficient use of the EU pre-accession funds in the future all the prescribed measures for supporting rural devel-opment are in line with the European model measures.

Agritourism

Significant support to sustainable development of rural areas is pro-vided through diversifying rural economy, where most importance is attributed to development of rural tourism.

Unpolluted natural environment with diverse ecosystems, clean water, healthy food and preserved original style of life fostering traditional values, all of these make the villages of Serbia authentic and attractive for the visitors. There are numerous opportunities for enriching the tourist offer through various sports and recreational activities: hunt-ing, fishing, horseback riding, mountain climbing, as well as other re-lated activities: trekking, trips to nearby caves, waterfalls and springs, foraging for wild fruits, wildcrafting, etc. Production and demand for certified organic products as well as specific local produce have seen a steady rise, which contributes to strengthening offer in rural tourism. Special attraction for many tourists is an opportunity to take part in regular rural community tasks and work on a farm.

Cultural and historical sites are in the immediate vicinity of almost every village. Traditional rural architecture as well as products of old crafts and hand made products have great cultural value. Exhibi-tions and permanent displays of local artists, cultural events, national dances and folk crafts and arts shows, are only some of the numer-ous activities promoting rural tradition, culture, folk art, traditional music, customs and other characteristic features of rural way of life.

In Serbia currently there are about 500 rural households operating in rural tourism. A lot of useful information on their offer may be obtained by visiting www.selo.co.rs.

For decades now the territory of Western Serbia has been well known by the hospitality of rural households providing services in tourism. The Municipality of Čajetina, with 85 categorised households which can accommodate 430 guests, is a leader in tourism sector, while other municipalities also have a lot to offer.

20

Located in the part of Serbia with mountains, springs, rivers and other natural resources, Central Serbia villages foster the traditions of their area. The municipality of Knić is one of the municipalities in this part of Serbia that can provide accommodation for 50 visitors in their 14 categorised households, offering a pleasant stay in authentic rural homes.

The traditional “salaš” homesteads of Vojvodina, located on the river banks, in the fields or near lakes, offer scenic views for enjoying food and drink, but also provide hunting and fishing expeditions or pleas-ure boat rides along rivers and canals. Some of these “salaš” farms are more than a hundred years old, and they have preserved many articles and tools that people once used at home or in the fields.

The villages of Eastern Serbia are located in pristine nature speckled with orchards, gardens and pastures, and are well known by culinary

specialties and traditional hospitality of this ethnically diverse area, and therefore are becoming more and more attractive for both do-mestic and foreign tourists. Village households near the Danube, as well as households in the area of Stara Planina mountain, already offer considerable accommodation capacities and related services.

Agricultural extension services

Supported by the Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management and the Provin-cial Secretariat for Agriculture, 34 agricultural ex-tension services in the Republic of Serbia provide expert advice for agriculture.

Taking into account the need for major structural changes necessary for the development of Serbian agriculture, and given the dispropor-tion between the know-how of our farmers and a large number of unemployed agricultural experts, as well as the necessity to improve business operations of the farms and the need to cut down on pro-duction costs and increase yields per individual farms, the Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management launched in late 2011 a mass education campaign and then also a campaign for providing jobs for unemployed agricultural experts, where they work on site, visiting individual farms.

Considering the resources and potentials of the Republic of Serbia in this sector, and also available human resources not currently put to use, the Ministry has the intention to improve the results of Serbian agrarian policy through deploying and utilising these resources.


Rural Development Support Network

Within the Rural Development Network Sup-port project, the network for providing support to rural development has continued to grow, and to date it has covered 90% of the territory of Serbia through 16 regional and 143 sub-regional centres for rural development. The

mission of this Network is manifold, primarily relating to identifica-tion of the currently present and development of new potentials for rural development.

Through the Network the population living in rural areas are informed of the laws and regulations governing agriculture and rural develop-ment implemented by the Ministry of Agriculture. The plans are for the Network to accelerate and make more balanced the rural devel-opment in Serbia through actively engaging, building and promot-ing capacities of the local communities and by providing two-way communication between national and local authorities. The Network should primarily serve local rural communities and individuals, small farms, local craftsmen and processors, to increase their chances of getting timely information on potentials for obtaining support for their development initiatives. This also refers to creating further-reaching rural economy that opens up more possibilities for rural development, improvement of living conditions in villages, active participation in planning and implementing the national rural de-velopment policy, support actions, and eradication of poverty in such communities.

WATERS OF SERBIA

Water is not only a necessary condition for high quality functioning and development of a society, but also a necessary condition for survival of the environment and the entire human community. The importance of water led to it being named the most fundamental strategic resource of 21st century.

Watercourses in Serbia belong to the Black Sea, Adriatic and Aegean basins. The area of the Black Sea basin takes up most of the territory of Serbia (92.8%).

The Danube river has 12 sub-basins in Serbia covering the area of more than 4,000 square km: the Sava, Drina, Lim, Tisa, Tamiš, Begej, Velika Morava, Zapadna Morava, Ibar, Južna Morava, Nišava and Timok rivers.

Providing water supplies to the population is the priority activity. According to the United Nations data, Serbia ranks 47 of all the coun-tries in the world when it comes to reserves of healthy and potable waters. Modern supply systems cover about 70% of the population. As for industry, it is mostly supplied by water through their own systems for water catchment and transportation, built by the users and owners themselves.

Water protection is one of the least developed segments of water management in Serbia. The level of waste water treatment is very low, thus threatening the sources of potable water as well. Communal waste water treatment covers less than 10% of Serbian population. When it comes to water protection, a long-term task is to fully protect the quality of surface and ground waters.

22

The currently existing flood defence system is made up of 3,460 km of embankments, 820 km of regulated watercourses, 39 retention and detention basins and 930 km of multi-purpose canals within the Danube - Tisa - Danube Hydrosystem. The system developed for flood defence is still not appropriate, and activities are under way to prepare and construct additional embankments and also to reconstruct the ones already in place.

The irrigation systems developed cover the area of about 149,000 ha, with about 30,000 ha currently in use (90% of which in the ter-ritory of the Autonomous Province of Vojvodina). The total number of systems developed is 288, most of them being small systems for areas 100–500 ha. The largest number of systems was developed in Vojvodina.

The inland waterways network, in the total length of about 1,700 km, is made up of the Danube (588 km in length), the Sava and the Tisa rivers, as well as of a network of navigable canals and canal water-courses included in the Danube - Tisa - Danube Hydrosystem (more than 660 km made navigable, with 16 locks). The highest capacity docks are the ones on the Danube river, in the cities of Belgrade, Novi Sad and Pančevo.

Out a large number of hydroelectric power plants, 14 are included in the electricity generating system (6 accumulative, 1 reversible and 7 of the near-the-dam type). The total annual production of these power generating plants is slightly over 11 billion kWh, where about 50% is generated by the HEPS (hydropower and navigation system) “Đerdap”.


The Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management is currently developing the Water Management Plan and the related Programme of Measures that are to ensure improvements in the water status in the Republic of Serbia.

FORESTS OF SERBIA

Serbia is considered to be a medium-forested country. Out of the total area of Serbia’s territory, 30.7% is covered by forests (2.7 million ha). The state-owned area is 1.4 million ha (51%), while the remaining 49% (1.3 million ha) is privately owned. The forests are managed by two Public Enterprises for Forest Management, “Srbijašume” and “Vojvodinašume”, and also by 5 National Parks (Fruška Gora, Kopaonik, Tara, Đerdap, Šar Planina).

Serbian forests are dominated by broad-leaved trees accounting for 88% of forest areas, and as for tree species, the most widely present ones are oak and beech. Forests with conifer trees are widespread in the south-west of the country and dominated mostly by spruce and pine trees.

The average size of lots in privately owned forests is about 30 ares, which does not allow for sustainable management. With the assis-tance of the Forestry Administration and the UN Food and Agriculture Organisation (FAO), the owners of small forest holdings started to get organised, and now there are more than 20 such local associations, and there is also the National Association of Private Owners in Serbia.

The forestry sector is a very important one for the development of country, and together with other complementary sectors (wood

industry, agriculture, environmental protection, tourism, energy man-agement), it significantly contributes to the country’s gross national income though inter-sectoral aspects.

Aimed at ensuring the sustainability of forestry, the Forest Protection and Promotion Program annually grants incentives for implementing measures such as forest protection, forest seeds collecting, planting material production, growing new forests, etc. Over the last seven years more than 15,000 ha of new forests have been created.

The territory of Serbia has 321 established hunting grounds with the total area of 8,828,528.29 ha. Most of the hunting grounds (227) are managed by the Hunting Association of Serbia through hunters’ as-sociations in the territories of municipalities where hunting grounds are established. The Public Enterprise “Srbijašume” manages 53 and the PE “Vojvodinašume” manages 13 hunting grounds. In the areas of 5 National Parks there are five, one hunting ground in each of them, and other operators are in charge of 23 hunting grounds managed by other organisations (Serbian Armed Forces, Faculty of Forestry, PE Borjak-Vrnjačka Banja, Ribarstvo, etc.).

The most widely present species of large game are roe, wild boar and deer, while the most commonly spread species of small game are rabbit, pheasant and grey partridge. The number and quality of game are satisfactory, which means good potentials for the develop-ment of hunting tourism.


VORWORT DES MINISTERS

Sehr geehrte Leser,

Wir möchten Ihnen hier das Angebot aus dem Landwirtschafts- und Ernährungssektor Serbiens vorstellen. Wir möchten, dass Sie die Po-tentiale und Vorteile der serbischen Landwirtschaft, auf welche wir sehr stolz sind, näher kennenlernen.

Die Landwirtschaft ist für Serbien viel mehr als nur ein primärer Bereich der Wirtschaft. Ebenso ist sie mehr als nur ein Sektor von strategischer Bedeutung, weil sie für die Nahrungsmittelsicherheit der Bürger Serbiens sorgt. Sie ist auch viel mehr als eine Rohstof-fquelle für die industrielle Verarbeitung. Das Leben in und mit der Landwirtschaft ist ein Lebensstil für einen Großteil der Bevölkerung.

Unter Berücksichtigung der Wichtigkeit der Landwirtschaft für die nationale Wirtschaft, versucht man mit den Maßnahmen der Agrar-politik die Entwicklung des gesamten Sektors der Agrarproduktion und Lebensmittelerzeugung zu unterstützen, um auf dem Weltmarkt konkurrenzfähig zu sein. Ebenso versucht man die serbische Land-wirtschaft für die Integration in die EU und WTO vorzubereiten, in-dem man sich den Funktionsregeln dieser Organisationen anpasst, bei maximal möglichem Schutz für die serbische Landwirtschaft.

Auf diesem Weg sind unsere Partner alle diejenigen die Bauernhöfe bewirtschaften, die Firmen der landwirtschaftlichen Verarbeitung, Nahrungsmittelerzeugung, die Mitglieder aus Wissenschaft und For-

schung, die lokale Selbstverwaltung und alle diejenigen, die uns in unseren Anstrengungen für eine bessere serbische Landwirtschaft mit ihrem Wissen und ihrer Erfahrung unterstützen möchten.

Mit freundlichen Grüßen, Dušan Petrović Landwirtschaftsminister

26

LANDWIRTSCHAFTLICHE

PRODUKTION

Die Landwirtschaft hat in Serbien eine große Wirtschaftskraft, sie ist die Grundlage der Ökonomie und der Träger der Entwicklung der ländlichen Gebiete. Die Landwirtschaft ist gleichzeitig der einzige Sektor in Serbien mit einem positiven Saldo im Außenhandel, womit sie die Stütze in der Entwicklung des Außenhandels für unser Land darstellt.

Die Landwirtschaft Serbiens hat große Potentiale und hat aufgrund der günstigen geographischen Lage (Zentralbalkan, Zentrum von Südost Europa), den günstigen Klimabedingungen und der Boden-qualität, der großen Verarbeitungskapazitäten positive Ergebnisse und hat ebenso dank der günstigen Handelsbedingungen bevor-zugten Zugang zu den Hauptmärkten (CEFTA, EFTA, EU, Russland, Weißrussland, ТTürkei, Kasachstan, USA).

Ackerbaukulturen

Die Erhöhung der Konkurrenzfähigkeit der serbischen Landwirt-schaftsproduktion erzielt man durch Verbesserung der Qualität und höhere Erträge, durch Fortschritte in der Ausrüstung, Mechanisierung -und in der Anwendung neuen Wissens, durch Verbesserung der Lagerung und Management der geernteten Ware sowie durch die Verbesserung der Handelsmöglichkeiten auf den Warenbörsen. Auf diese Art wird ein nachhaltiger und effizienter Landwirtschaftssektor aufgebaut, welcher auf dem Weltmarkt konkurrenzfähig sein kann und dadurch das Nationaleinkommen erhöhen kann.

Die Grundlage der Landwirtschaftsproduktion beruht vorwiegend auf dem inländischen Saatgut und Pflanzenmaterial, welches mit seinem genetischen Potential hohe und stabile Erträge sichert. Die serbischen Saatguthersteller sind bedeutende Exporteure und in den letzten Jahren haben sie weltberühmte und anerkannte Sorten und Hybride gezüchtet.

Der größte Teil der Anbauflächen in der Landwirtschaft in Serbien wird für die Getreideproduktion genutzt.

Diese Produktion (Weizen, Gerste, Roggen, Hafer, Mais und Hirse) umfasst 60% der gesamten Ackerfläche. Mais ist die am meisten ver-breitete Kultur mit über 1,2 Mio. Hektar. In der Maisproduktion nimmt Serbien den fünften Platz in Europa ein, gleich nach Frankreich, der Ukraine, Rumänien und Italien.

0.02006/2007 2007/08 2008/09 2009/10 2010/11

0.5

1.0

1.5

2.0

Export von Weizen Import von Mais

000.

000

t

Export von Weizen umd Mais Quelle: Zollverwaltung der Republik Serbien


Diese Getreidekulturen sind am meisten auf dem Gebiet der autono-men Provinz (AP) Vojvodina verbreitet, die vorwiegend durch eine ebene Landschaft charakterisiert ist, und über 84% der ackerfähigen Flächen Serbiens verfügt. Die Fruchtbarkeit der Böden wird durch Bewässerung erhöht.

Die Produktion der landwirtschaftlichen Kulturen entspricht den Anforderungen der inländischen Verarbeitungsindustrie und der Überschuss wird exportiert.

Ölpflanzen

Weltweit steigt die Produktionsmenge der Ölkulturen, was eine Folge des Verbrauches von Pflanzenölen in der täglichen Ernährung, aber auch im Verbrauch als erneuerbarer Biokraftstoff ist. Serbien ist ei-nes der führenden Länder in Europa in der Ölpflanzenproduktion. Auch die Erträge von Soja und Sonnenblumen liegen in Serbien im Vergleich zu den anderen europäischen Ländern höher.

Die größten Anbauflächen mit Ölpflanzen liegen auf dem Gebiet der AP Vojvodina, wo sich auch die sechs Werke für die Verarbeitung befinden, während im Raum Zentralserbiens ein Werk für Ölpflan-zenverarbeitung und zwar ausschließlich für Sojaverarbeitung liegt. Von der Gesamtzahl der Pflanzenölwerke dienen zwei ausschließlich der Verarbeitung von Soja (Becej und Obrenovac).

Die Ölpflanzenproduktion erfüllt die Inlandsbedürfnisse und die wichtigsten Exportprodukte sind Sonnenblumen- und Sojaöl.

Zuckerrübe

Das Gebiet der AP Vojvodina verfügt über die besten Boden- und Klimabedingungen für den Anbau von Zuckerrüben in diesem Teil von Europa, was ausländische Unternehmen angezogen hat um in die Produktion und Verarbeitung dieser Kultur zu investieren.

Während die Zuckerrübenanbauflächen von Jahr zu Jahr variieren, zeigen die Zuckerrübenerträge pro Hektar ein ständiges Wachstum.

200 0

0.5

1

1.5

2

2.5

3.5

t/ha

000

t

3

250

300

350

400

450

500

550

2006 2007 2008 2009 2010 2011

sonnenblume-Produktion Soja-Durchschnittsertrag Sonnenblume-DurchschnittsertragSoja-Produktion

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

0

10

20

30

40

50

60

t/ha

000

t

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Zuckerrübe-Produktion Zuckerrübe-Durchschnittsertrag

Produktion und Erträge von Ölpflanzen Quelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

Produktion und Ertrag von Zuckerrübe Quelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

28

Die Zuckerrübenverarbeitung wird von drei Unternehmen in sechs Verarbeitungswerken in der AP Vojvodina betrieben. Zucker ist ein wichtiger Exportartikel und gehört es zu den wichtigsten zehn Pro-dukten, vor allem aufgrund einer Präferenzregelung für den Export in die EU in Höhe von 180,000 Tonnen jährlich.

Heil-, Aroma- und Gewürzpflanzen

Heil-, Aroma- und Gewürzpflanzen stellen in Serbien eine reiche Tradition dar und gehören zum Volkstum. In Serbien ist der Anbau dieser Pflanzen, dank dem günstigen Klima, dem Boden und der unverseuchten Umwelt sehr günstig und intensiv.

Ökologisch reine Gebiete sind Homolje, Süd- und Südost- serbien, Golija, Kopaonik, Westserbien, und das Gebirge bei Valjevo, welche

reich an gesundem Trinkwasser und Thermalquellen sind und welche große Möglichkeiten für Sammeln und Plantagenanbau von Heil-, Aroma- und Gewürzpflanzen bieten.

Insgesamt betrug im Jahr 2010 die Menge der geernteten Heilp-flanzen 16,000 t und im Jahr 2011 wird eine Erhöhung auf 18.500t erwartet, was eine Steigerung von 16% gegenüber dem Vorjahr ist.

Zugleich wurden die Anbauflächen für Heilpflanzen im Vergleich zum Vorjahr um 10% ausgeweitet. Im Jahr 2010 wurden auf einer Anbaufläche von 1,295 ha insgesamt 3,900 t produziert Im Jahr 2011 wurde Anbaufläche auf 1,419 ha erweitert wird und es wird eine Produktion von 4,500 t erwartet.

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

mil.

USD

2009 2010

Exports Imports Saldo

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

1,800

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000ha

t

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Fläche ha Produktion t

Anbauflächen mit Heil- und Aromapflanzen und deren ProduktionQuelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

Aussenhandelsbillanz von Heil-, Aroma- und GewürzpflanzenQuelle: Statistisches Amt der Republik Serbien


Gemüseanbau

Die Gemüseprodukton stellt einen der intensivsten Zweige in der Pflanzenproduktion dar, da die Produktion von Freilandgemüse einen fünf bis acht mal größeren Produktionswert im Vergleich zu Agrar-kulturen, bzw. einen 200-250 mal größeren Wert pro ha, wenn man das Gemüse im Gewächshaus produziert, erzielen kann.

Gemüse wird in Serbien auf etwa 281,000 ha produziert, was 9% der gesamten kultivierten Flächen beträgt. Im Jahre 2010 hat man 2,18 Mio t Gemüse produziert. Die gleiche Produktionsmenge wurde im Jahr 2009 erzielt.

Die Gemüseproduktion in Serbien entspricht damit ungefähr der gesamten Gemüseprodukton in den Ländern der Region (CEFTA-Länder).

In der Gemüseproduktion dominiert die Kartoffel mengenmäßig mit etwa 41% und sie wird auf dem Gebiet Zentralserbiens - in der Nähe von Čačak, Ivanjica und Guča und auch in der Vojvodina angebaut. Die Kartoffelindustrie hat ein großes Produktangebot: Chips, Püree und gefrorenes Pommes Frites, wobei der Export der Letzteren in den letzten Jahren einen steigenden Trend aufweist.

Nach Kartoffeln folgen Kraut und Kohl (15%), Melonen und Wasserme-lonen (9%), Tomaten (9%), Paprika (7%) und Zwiebel (7%)

Der Wachstum der Produktion bei mehreren Gemüsekulturen zeigt, dass die Produktion ausreichend profitabel ist.

Serbien hat eine Chance im Gemüseexport, wenn es der Regelun-gen der Qualitätskontrolle folgt, worauf die wachsenden Exporte hindeuten.

Melone und Wassermelone

41%

9%

9%

15%

2%2%

6%

3%

5%

1%

7%

Gurken

Möhrrübe

Knoblauch

Paprika

Tomaten

Kraut und Kohl

Erbsen

Zwiebel

Bohnen

Kartoffel5,000 0

50

100

150

200

250

300

350

7,000

9,000

11,000

13,000

15,000

17,000

19,000

21,000

23,000ha

000

t

Bohnen Zwiebel Erbsen Tomaten Paprika Knoblauch Mohrrübe Gurken Melone undWassermelone

Kraut und Kohl

2008 produktion2009 2010

43

144

37

337

189

155

22

101

70

197

Struktur von Gemüseproduktion im Jahr 2010Quelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

Anbauflächen mit entsprechenden Gemüseaarten und Produktion im Jahr 2010Quelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

30

Serbien zeigt eine positive Bilanz im Außenhandel mit Gemüse. Der Anteil von Gemüse im gesamten Export der Landwirtschaft beträgt ca. 9%.

Der Exportwert von frischem, gefrorenem oder getrocknetem Gemüse im Jahr 2010 betrug 75 Mio. USD, was ein Anstieg von 8% im Vergleich zum Jahr 2009 ist. Nach dem Wert dominieren Pilze, Tomaten und Süßpaprika im Export von frischem Gemüse. Nach der Menge sind die ausgeführten Waren wie folgt: Kartoffel (12%), Papri-ka (5,08%), Mohrrübe (3,93%), Tomate (3,09%) und Zwiebel (3,04%).

Die Europäische Union ist der größte Käufer von frischem, gefro-renem und getrocknetem Gemüse (42%). Es folgen die Nachbar-länder mit 35%.

Im Export von verarbeitetem Gemüse in Dosen liegt in der Höhe von 31 Mio USD. Bei Trockengemüse dominiert getrocknete Paprika, der überwiegend nach Ungarn, Österreich und Deutschland exportiert wird.

Nach dem Exportwert gehört Paprika zu einer der bedeutendsten Gemüsesorten. Zwei bedeutende Produktionszentren in Serbien be-finden sich in der Nähe von Leskovac und im Norden der Vojvodina. Auf dem inländischen Markt besteht der größte Bedarf nach frischem Paprika. Trockenpaprika kann man in der Nähe von Leskovac finden, aber der bekannteste Gewürzpaprika wird bei Horgoš und Kneževci erzeugt und hat ein spezifisches Aroma und Geschmack, was zu der besonderen Qualität in der Gastronomie beiträgt.

Zwiebel

0 0,5 1 1,5 2 2,5

Kraut

Tomatoes

mil. USD

Paprika

Kartoffel

Mohrrübe 0,63

0,65

0,85

1,32

1,87

1,96

2,46

Gurken

Wixchtigste Gemüsearten nach Exportwert im Jahr 2010Quelle: Statistisches Amt der Republik Serbien


Obstproduktion

Sehr günstiges Klima- und Bodenbedingungen in Serbien ermögli-chen vielseitige Obstproduktion. Die Anbauflächen unter Obstbäu-men betrugen im Jahr 2010 239,846 ha, was 4,7% der gesamten Anbaufläche in der Landwirtschaft ist, bzw. 5,7% von den kultivierten Anbauflächen in Serbien.

Traditionell ist die Pflaume die wichtigste Frucht mit 51% der Anbau-fläche gefolgt von Apfel mit 21% und Sauerkirsche 10%.

In den letzten fünf Jahren ist der Ertrag pro Stamm für fast jede Ob-start leicht gestiegen und zwar durch die Anwendung entsprechen-der Sorten und neuer Anbaumethoden.

Die gesamte Produktion der bedeutendsten Obstarten betrug im Jahr 2010 1,043 Mio. Tonnen. In der Produktionsstruktur dominieren Nüsse mit 56%, es folgen Apfelsorten 28%, Beeren 14% und Kerne ca. 2%.

Von Beerenanpflanzungen entfallen 67% auf die Himbeere. Die Ob-stproduktion hatte einen Anteil am Gesamtwert der Pflanzenpro-duktion von 12% im Jahr 2010.

Der größte Teil des produzierten Obstes wird verarbeitet. Kalte Ver-arbeitung (tiefgekühltes Obst) ist stärker als warme Verarbeitung (Konserviertes) vertreten. Am meisten wird Kernobst, weniger Äpfel und Beeren verarbeitet wobei Nüsse fast ausschliesslich unverar-beitet verbraucht werden.

Äpfel werden meistens zu Saft verarbeitet, mehr als 75% der Pflau-men werden zu Schnaps und der Rest wird zur Trockenpflaume, Mar-melade oder anderen Produkten (Gelee, Marmelade, eingelegtes süßes Obst) verarbeitet.

Die größten Obstanbauregionen in Zentralserbien sind: Zlatibor, Mačva, das Moravatal, das Kolubaratal.

Himbeeren

Erdbeeren

Nüsse

Pfirsiche

Aprikose

Sauerkirsch

Süßkirsch

Pflaume

Quitte

Birne

Apfel

41%

2%

2%

2%

3%

8%

5%

1%

23%7%

6%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

2006 2007 2008 2009 2010

Export Import Saldo

mil.

USD

Obstproduktion nach Arten 2010Quelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

Außenhandel für ObstQuelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

32

Der größte Überschuss im Agraraußenhandel, im Jahr 2010, war bei Weizen und Obst. Der Exportanteil von Obst und verarbeitetem Obst am Gesamtwert der Agrarprodukte und Nahrungsmittel beträgt durchschnittlich 27 %.

Himbeere haben den höchsten Exportwert. Im Gesamtwert des Ob-stexportes 2010 waren Himbeeren mit 47% vertreten.

Alkoholische Getränke

Serbien hat eine Tradition in der Produktion von Naturschnäpsen, für die es in Europa bekannt ist. Am meisten wird der Sliwowitz (šljivovica) erzeugt, welcher aus den autochthonen Sorten gewon-nen wird. Neben dem Sliwowitz werden bekannte Schnäpse aus Trauben und Wein, aus Birnen, Aprikosen, Quitte und Kräutern ge-wonnen (travarica).

Prioritäre Ziele sind in diesem Sektor die Unterstützung und Erwei-terung der Verarbeitungskapazitäten, die Produktionserhöhung von Schnäpsen, die nach geografischer Herkunft gekennzeichnet sind, und deren Promotion auf dem internationalen Markt.

Weinbau und Weinproduktion

Serbien ist ein Land mit großem Potential und mit langer Tradition in der Trauben- und Weinerzeugung und befindet sich in einer Phase der Herausforderung den alten Glanz und die Kraft der Weine mit geografischer Herkunft wiederzugewinnen. Der Naturreichtum der unterschiedlichen günstigen Bedingungen von neun Weinbaure-gionen und fünfundsechzig Weinanbaugebieten gibt den Weinen eine besondere Note, beginnend mit den Weinen aus der sandigen Ebene von Subotica-Horgoš, über die Weine „mit zwei Sonnen“ aus dem Donaugebiet („die Sonne vom Himmel und ihr Sonnenantlitz vom Donauwasser“), die Rotweine in den einmaligen Weinerzeugern („pivnice“ – Trinkhäuser) von Negotinska Krajina, Traditionsweine aus Oplenac, Tamjanika aus der Župa, den mediteranen Wein aus dem Sü-den Serbiens, bis zum einmaligen aromatisierten Wein „Bermet“ aus der Fruška Gora. Wie in Ländern mit Tradition in der Weinproduktion, wo die Weinqualität eng mit dem Klima und dem Gebiet verbunden ist, erhalten diese Weine „Brief und Siegel“ über die geprüfte geo-grafische Herkunft und die Qualität, die„ einen besonderen Wert darstellen. Die Weine mit geografischer Herkunft, welche in Serbien erzeugt werden, sind erst vor kurzem auf dem Markt erkennbar durch die Registrierungsstempel der diese Weine eindeutig kennzeichnet.


In Serbien wurde in den letzten Jahren durch verstärkte Maßnah-men der Anbau moderner Weinreben mit internationalen (Chardon-nay, Sauvignon blanc, Riesling, Cabernet sauvignon, Merlot, Gamay usw.) und auch mit autochthonen Sorten (Prokupac, Smederevka, Tamjanika, Vranac, Plovdina, Skadarka, Ruzica usw.) unterstützt, die Einführung von Technologien der Weinherstellung beschleunigt, die Weinqualität verbessert wie auch die Entwicklung des Weintou-rismus gefördert.

Landwirtschaftliche Tierhaltung

Am Gesamtwert der landwirtschaftlichen Produktion hatte die landwirt-schaftliche Tierhaltung im Jahr 2010 einen Anteil von 32%.

Rinderhaltung stellt den bedeutendsten Zweig in der gesamten Tierpro-duktion dar. Die wichtigsten Nahrungsmittel,Fleisch und Milch, kommen aus der Rinderhaltung. Vom Gesamtwert der Viehhaltung entfällt 25% auf die Produktion von Kuhmilch und 17% auf die Produktion von Rindfleisch.

Kuhmilch nimmt die wichtigste Stelle in der Milchproduktion mit etwa 99% in der Gesamtproduktion von Milch ein. Der geringe Rest entfällt auf Schaf- und Ziegenmilch.

Die Produktion von Schweinefleisch ist der wichtigste Zweig in der Flei-scherzeugung aber in Bezug auf die gesamte tierische Produktion ist sie ebenfalls von großer Bedeutung. In der Gesamtproduktion von Fleisch hatte Schweinefleisch einen Anteil von 57% im Jahr 2010.

Das Wachstum in der Geflügelfleischproduktion zeichnete sich 2010 mit einem Anteil von 18% an der gesamten Fleischproduktion aus und ist weiterhin im Aufschwung. Die Geflügelfleischproduktion hat sich im Jahr 2010 im Vergleich zum Vorjahr um 5%, und im Vergleich zu dem Jahr 2005 sogar um 25% gesteigert.

Die Honigproduktion hat ihren hohen Wert, aus dem Jahr 2009 beibe-halten und ist eine bedeutende Einkommensquelle für Imker. Die Bie-nenzucht hat einen großen Einfluss auf die gesamte landwirtschaftliche Produktion, weil Bienen wesentlich als Bestäuber die Erträge beeinflussen und dies vor allem in den Obstkulturen.

„Regionalwein“

„Qualitätswein K.P.K.“

„Hochwertige Qulitätsweine K.G.P.K“

34

Die Fischproduktion in der Aquakultur wird von Jahr zu Jahr größer. Ebenso baut man immer mehr Teichanlagen, vor allem für Karpfen, was zur Reduzierung des Imports, der heutzutage immer noch groß ist, führt.

42,6%

0,6%13,6%

5,6%

37,7%

Bienen

Geflügel

Schaf

Schweine

Rinder

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2006 2007 2008 2009 2010

GeflügelSchwein SchafRind

75

70

20

2023

266 252 262

99 100 96

76 8084

2325

255

289

83 9500

0 t

Anteil landwirtschaftlicher Tierhaltung am Gesamtwert der Tierproduktion im Jahre 2010Quelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

Fleischproduktion nach ArtenQuelle: Statistisches Amt der Republik Serbien


INVESTITIONSPOTENZIALE IM

AGRIBUSINESS SEKTOR

Die Gesamtsumme der ausländischen Investitionen im Sektor Land-wirtschaft und Ernährung hat nach der Wende im Jahr 2000 einen Wert von über eine Milliarde USD erreicht. Offensichtlich haben ausländische Investoren die komparativen Vorteile Serbiens erkannt haben. Der größte Betrag ausländischer Investitionen im Agribusi-ness von 353 Mio. USD wurde im Jahr 2009 verzeichnet, was 19 % der gesamten ausländischen Investitionen in die Republik Serbien entspricht.

Wenn auch der vorherige Zeitraum durch die Wirtschaftskrise in der ganzen Welt gekennzeichnet ist, ist Agrobusiness weiterhin ein attraktives Feld für Investitionen.

Im Agribusiness wurden im Jahr 2010 direkt 85,7 Mio. USD aus dem Ausland investiert, wobei in die Nahrungsmittel- und Getränkein-dustrie 71,1 Mio. USD investiert wurden, was 15% der gesamten Fremdinvestitionen in die Verarbeitungsindustrie darstellt und 8% der gesamten Fremdinvestitionen im Jahre 2010 ist.

Es gibt zahlreiche Gründe dafür, dass Agribusiness kontinuierlich das Interesse fremder Unternehmen weckt, besonders in der Produktion von Nahrungsmitteln und Getränken, wo einige der führenden Wel-tunternehmen in diesem Bereich schon die Potenziale in Serbien entdeckt haben.

Ein gutes Arbeitsklima und die Möglichkeit zu investieren werden durch Programme der staatlichen Subventionen für direkte Inves-titionen unterstützt. Finanzielle Hilfen werden für Projekte in der landwirtschaftlichen und lebensmittelliefernden Produktion, und im Bereich der Forschung und Entwicklung angeboten.

Der Sektor Landwirtschaft und Ernährung hat für Investitionen auch spezifische, sehr wichtige komparative Vorteile, und die Gründe für das große Interesse sind zahlreich• Die Qualität von natürlichen Ressourcen, günstige geografische

Lage, fruchtbarer und ökologisch vorteilhafter Boden bei guten Klimabedingungen;

• Hohe Qualität und ein breites Angebot von Landwirtschaftspro-dukten, was die wirtschaftliche Effizienz und einen schnellen Wachstum des Sektors ermöglicht;

• Der Marktauftritt und eine starke Position auf dem Binnen- und Regionalmarkt, mit einem hohen Potential des Exports in andere Fremdmärkte;

36

• Gute geografische Lage und die Möglichkeit zusammen effizient auf dem Auslandsmarkt aufzutreten, wird durch die Verbesserung der Infrastruktur und der Zugang zu den europäischen Korridoren 10 und 7 erleichtert, aber auch ein relativ großer Binnenmarkt, sowie die Möglichkeit der Marktexpansion dank den Freihan-delsabkommen; Hervorragende Humanressourcen unter welchen man die fachlich qualifizierte Arbeitskraft versteht, mit reicher Erfahrung und guter Produktivität und Bereitschaft neue Tech-nologien einzusetzen;

• Ein Sektor von großer ökonomischer Macht und schnellem Fort-schritt der Produktionsprozesse, große Möglichkeiten für Pro-duktion gesundheitlich unbedenklicher und organischer Leb-ensmittel, gute Grundlage für wirtschaftliche Entwicklung und ein Potential für die Steigerung der Exporte;

• Potential für Innovationen, abgesichert durch die Zusammenar-beit mit führenden internationalen Institutionen mit intensiver Implementierung neuer Technologien in Bezug auf die neuen Trends in der Produktion von gesunder Nahrung und die Ein-führung neuer Produkte und Produktionsprozesse.

HANDEL MIT

LANDWIRTSCHAFTSERZEUGNISSEN

UND NAHRUNGSPRODUKTEN

IDie Landwirtschaft trägt wesentlich zum Außenhandel der Republik Serbien bei und hat einen Anteil am gesamten Export von 21% und am Import etwa 7%.

Der Schlüsselpartner und der wichtigste Handelspartner der Republik Serbien ist die Europäische Union. Seit dem Jahr 2001 hat Serbien einen Präferenz Status im Export der Landwirtschaftserzeugnisse in die Länder der EU und zwar aufgrund der einseitigen autonomen Handelsmaßnahmen. Der Import von Landwirtschaftserzeugnissen mit Herkunft aus Serbien belastet die EU nicht mit Zöllen, bzw. es ist ein präferenzieller Zugang für unbegrenzte Mengen, außer für Zuc-ker, Rindfleisch und Wein, für welche aber wiederum präferenzielle Zollquoten vorgesehen sind, gesichert.

Mit der Unterzeichnung der Stabilisierungs- und Assozierungsabkom-men mit der EU (2008) und mit der Anwendung des gültigen Vertrages über Handel und Handelsfragen, der geschlossen zwischen der Re-publik Serbien und der Europäischen Union Anfang des Jahres 2009 geschlossen wurde, begann langsam die Liberalisierung im Handel mit Landwirtschaftserzeugnissen für Import aus der Europäischen Union. In der sechsjährigen Periode wird der Handel mit Landwirt-schaftserzeugnissen mit der Europäischen Union in größeren Prozent-zahlen liberalisiert. Der durchschnittliche Schutz der Landwirtschaft, für den Import aus der Europäischen Union mit etwa 23,2% für die


Landwirtschaft im Ganzen, wird am Schluss dieser Periode nur etwa 3,2% betragen. Nach dem durchschnittlichen Importvolumen gemes-sen, wird 75% des Handels liberalisiert. Für etwa 15% des Zollhandels wird man auf 10-20% des gültigen MFN-Zollsatzes (Drittlandszoll-satz) kommen, und für 12% wird der MFN Zollsatz (Drittlandszollsatz) auch nach dem Fristablauf beibehalten werden. Nach drei Jahren der Vertragsanwendung über den Handel und Handelsfragen mit der Europäischen Union realisiert Serbien weiterhin einen Handelsüber-schuss bei Landwirtschaftserzeugnissen.

Serbien hat ein einzigartiges Privileg in der Region, da es ein Frei-handelsabkommen mit der Russischen Föderation, Weißrussland und Kasachstan unterschrieben hat (zur Zeit ist auch die Abstimmung der Regelungen der Republik Serbien mit der Zollunion der Russi-schen Föderation, Weißrussland und Kasachstan in Arbeit).

Die Republik Serbien hat auch den Vertrag über den freien Handel mit der Republik Türkei unterschrieben (in Kraft seit dem 01. September 2010), der ihm einen präferenziellen Zugang zu den Märkten für die entsprechende Zahl der Produkte über Vorzugsquoten absichert.

Der Vertrag über den freien Handel mit EFTA Staaten (in Kraft 2010 und 2011) sichert den Staaten, welche den Vertrag für die Vorzugs-bedingungen für eine größere Zahl Produkte unterschrieben haben, den Zugang zu den Märkten mit Landwirtschaftserzeugnissen.

Im Außenhandel der Landwirtschaftserzeugnisse sind die wichtig-sten Märkte Serbiens die Märkte der Mitgliedsstaaten der Europäi-schen Union und der Länder mit welchen Serbien die Verträge über den freien Handel geschlossen hat.

Im vorigen Zeitraum war die EU die Zielregion für insgesamt 48% des gesamten Exports im Bereich der Landwirtschaftlichen Produkte und Nahrungsmittel.- Die Länder der CEFTA haben 43% des landwirt-schaftlichen Exports Serbiens aufgenommen und etwa 7 bis 9% des Exportes wird in andere Länder geliefert. Zugleich kommt das größte Importvolumen der Landwirtschaft in Serbien aus der Europäischen Union, was die Wichtigkeit eines einheitlichen Marktes der Europäi-schen Union für Serbien bestätigt.

Der Außenhandel mit Produkten aus der Landwirtschaft und Fisch-fang der Republik Serbien wächst ständig. Der größte Wert im Han-delsaustausch von ca. 3,3 Mill. USD wurde im Jahre 2010 realisiert, wobei ein Überschuss von 1,2 Mill. USD erzielt wurde. Damit ist der Außenhandelsüberschuss größer als der Wert aller Importe.

Serbien führt landwirtschaftliche Erzeugnisse und Nahrungsmittelpro-dukte in fast 125 Länder der Welt aus und importiert aus 130 Ländern.

0.0

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

0.5

1.0

1.5

2.0

Export Import

mrd

. USD

Saldo

Außenhandel der Landwirtschaft der Republik SerbienQuelle: Statistisches Amt der Republik Serbien

38

Die wichtigsten exportierten Landwirtschaftsprodukte:• gelber Mais• Tiefgekühlte Himbeeren ohne Zucker• Weisszucker Sojaöl, roh• Sonnenblumenöl, für den Haushalt• Sonnenblumenöl, roh• Weizenmehl

Nach dem Exportwert sind die wichtigsten Partner Serbiens: Bosnien und Herzegowina, Montenegro, Mazedonien, Deutschland, Öster-reich, Italien, Ungarn, die Russische Föderation, Frankreich und Grie-chenland.

Die wichtigsten importierten Erzeugnisse:• Rohkaffee• Bananen• Frische, süße Orangen • Feste Reste aus Soja• Kaugummis und Bonbons, ohne Zucker• Palmöl• Tomaten• Diverse Nahrungsmittelprodukte • Zigaretten

Nach Importwert sind die wichtigsten Partner Serbiens: Deutsch-land, Mazedonien, Brasilien, Kroatien, Italien, Holland, Bosnien und Herzegowina, Ungarn und Polen.

QUALITÄTSPOLITIK IM LANDWIRTSCHAFTS

-UND NAHRUNGSMITTELSEKTOR

Es ist bekannt, dass sowohl auf dem serbischen als auch auf dem internationalen Markt eine große Konkurrenz zwischen den Lebens-mittelanbietern und den Produkten herrscht.

In der heutigen Zeit besteht eine charakteristische Nachfrage der Verbraucher nach authentischen, qualitätsvollen und für die Gesund-heit unschädlichen Produkten. Mit dem Ziel stärker konkurrenzfähig zu werden, muss man das Vertrauen herstellen, dass man unter dem Kauf von Nahrungsmitteln und Getränken aus Serbien Qua-litätsprodukte versteht, welche aus dem reichhaltigen Angebot der unterschiedlichen Tradition und Regionen, ausgewählt worden sind. Es ist klar, dass der Aufbau einer entsprechenden Reputation eine langjährige und anstrengende Arbeit, Investitionen, Innovationen und besonderes Augenmerk auf die Qualität erfordert.

Das Grundziel der Qualitätspolitik in der Landwirtschaft ist es eine Qualitätssicherung aufzubauen und zu implementieren, wie z.B. für organische Landwirtschaft, Landwirtschaftserzeugnisse und Nah-rungsmittel mit geografischer Kennzeichnung, Produkten aus in-tegrierter Produktion, und Implementierung von Marktstandards.

Um diese Qualitätspolitik durchzusetzen sind drei wichtige Fragen noch zu lösen: • Information: die Kommunikation zwischen den Landwirten, Käu-

fern und Verbrauchern über die Qualität der Landwirtschaftspro-dukte ist zu verbessern


• Kohärenz: die Instrumente der Qualitätspolitik im Agro-Nah-rungsmittelsektorsind aufeinander abzustimmen;

• Komplexität: Vereinfachung der zahlreichen Qualitätssysteme und deren Kennzahlen mit dem Ziel, dass Landwirte, Erzeuger und Verbrauchern diese leichter verstehen.

Organische Produktion

Unter organischer Produktion versteht man ein Produktionssystem, welches ein intaktes Ökosystem fördert, das die Erhaltung der der Biodiversität einschließt, die biologischen Zyklen und den Einsatz von Methoden hervorhebt, welche größtenteils den externen Res-sourcenverbrauch ausschließen.

Mit einem hohen natürlichen Potential, zu welchem geeignete Res-sourcen, zu denen von Schwermetallen und organischen Verun-reinigungen freie Böden und günstige Klimabedingungen zählen, gehört Serbien zu den Ländern in welchen organische Produktion erfolgreich zu verwirklichen ist.

Mit einer neuen Gesetzgebung hat Serbien ein operatives und ef-fizientes Kontrollsystem eingeführt und damit wird nicht nur eine

schnellere Entwicklung des Binnenmarktes für organische Pro-dukte ermöglicht sondern auch organische Produkte aus Serbien auf dem internationalen Markt konkurrenzfähig machen. Kontrolle und Zertifizierung in der organischen Produktion führen die in- und ausländischen Kontrollunternehmen welche dafür seitens MPTSV (Ministerium für Wirtschaft, Tourismus, Forst- und Wasserwirtschaft) zugelassen sind, durch.

Der größte Teil, der in Serbien erzeugten organischen Produkte wird in den internationalen Markt ausgeführt, der neben seiner eigenen Produktion den weiteren Bedarf durch Importe dieser Produkte deckt. Den höchsten Exportwert organischer Produkte haben Bee-renobst (frisch und tiefgekühlt), Sauerkirschen, Äpfel und anderes Obst (frisch, getrocknet oder als Saftkonzentrat) erlöst.

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

9,000

10,000ha

2008 2009 2010

Anbauflächen mit organischen Erzeugnissen

Anbauflächen mit organischen ErzeugnissenQuelle: MLHFW RS

40

Neben der im Aussenhandel bereits realisierten Erlöse, gibt es Po-tential für eine weitere Ausfuhrsteigerung organischer Produkten.

Der Entwicklung der organischen Landwirtschaft in der Republik Serbien wird durch eine entsprechende Unterstützung und Anreize gefördert, was zum ständigen Wachstum der Anbauflächen mit or-ganischer Produktion führt.

Zertifizierte organische Produkte werden mit dem Zeichen „orga-nisches Produkt“ gekennzeichnet.. Die verarbeiteten organischen Produkte können mit dem nationalen Kennzeichen versehen werden, falls sie mindestens einen Anteil von 95% landwirtschaftlicher Her-kunft aufweisen und nach den Methoden der organischen Produktion erzeugt wurden.

Der Schutz der geografischen Hekunft

Im letzten Jahrzehnt steigt die Nachfrage nach authentischen oder nach Produkten traditioneller Herkunft. Im Konkurrenzkampf werden authentische Produkte, bzw. Produkte mit besonderer Qualität immer mehr nachgefragt. Diese speziellen Eigenschaften der Nahrungsmit-tel beruhen auf deren Zusammensetzung, der Produktionsart und -verarbeitung sowie aus der Region aus welcher sie stammen. Serbien hat in diesem Segment große Potentiale, weil es durch unterschied-liche Klimabedingungen und geografische Unterschiede, aber auch durch ein reiches kulturelles- und traditionelles Erbe charakterisiert ist. Durch dieses System gewinnt das Produkt an Exklusivität, was das alte Europa als „geografische Herkunft“ bezeichnet. Allerdings ist die geografische Herkunft, die man auch als eine Art von geistigem Ei-gentum bezeichnen könnte, als Kennzeichnung von Nahrungsmitteln

bis jetzt in der Republik Serbien weder ausreichend genutzt noch angewandt. Es gibt drei Schemata für den Schutz der geografischen Herkunft: für Weine, für alkoholische Getränke und für Landwirt-schaftserzeugnissse und Nahrungsmittel; sowie zwei Instrumente: Schutz der Namensherkunft (PDO) und Schutz des geografischen Kennzeichens (PGI).

Bis jetzt gibt es in Serbien 29 Agrarerzeugnisse und Lebensmittel, welche unter der Ursprungsbezeichnnung registriert sind sowie 9 Produkte, die sich im Prozess der Registrierung befinden, wie z.B. Kačkavalj aus Pirot, Käse aus Sjenica, Käse aus dem Zlatar Gebirge u.v.m.

Durch die Vervollständigung des Kontrollsystems und Kennzeichen-systems wird man ein Schutzsystem der geografischen Herkunft erhalten, das mit dem in der EU bestehendem System äquivalent sein wird.

SYSTEM DER ÖFFENTLICHEN LAGER FÜR

LANDWIRTSCHAFTSERZEUGNISSE

Das Gesetz über öffentliche Lager für landwirtschaftliche Erzeugnisse in Serbien ist im Jahre 2009 in Kraft getreten, womit ein rechtlicher Rahmen für das System der öffentlichen Lager geschafffen wurde. Das System ermöglicht den Inhabern der Agrarerzeugnisse für die Lagerung seiner Erzeugnisse ein Wertpapier, bzw. einen Lagerschein zu bekommen, welche sie zur Erlangung von kurzfristigen Krediten bei den Geschäftsbanken vorlegen können. Landwirte können mit


diesen Warenannahmebescheinigungen handeln, d.h. sie müssen ihre Erzeugnisse nicht gleich nach der Ernte verkaufen wenn, was oft der Fall ist, deren Preis niedriger ist, sondern aktuellen Kapitalbedarf für das laufende Geschäft durch Aufnahme eines Kredits decken und die Erzeugnise dann im Laufe des Jahres verkaufen wenn die Preise für den Landwirt vorteihafter sind.

Anfangs des Jahres 2010 hat der sogenannte Kompensationsfond der Republik Serbien mit der Arbeit begonnen. Der Fond hat die gesetzliche Pflicht den auf Agrarerzeugnissen im öffentlichen Lager eventuell entstandenen Schaden auszuzahlen. Durch das Bestehen des Fonds als auch dank der strikten Kriterien an welche sich die öf-fentlichen Lager halten müssen ist sowohl bei den Banken als auch bei den Händlern ein Vertrauen in den Lagerschein als Wertpapier entstanden,. Dieses Vertrauen hat eine erleichterte Kreditzusage als Resultat, wobei der Lagerschein als Mittel zur Kreditsicherung dient.

Durch Verordnungen wird eine strenge Prozedur für die Arbeits-genehmigung eines öffentlichen Lagers vorgeschrieben, in dessen Rahmen auch eine finanzielle Kontrolle und eine Kontrolle der tech-nischen Ausrüstung des Lagers durchgeführt wird.

Während der Gültigkeit der Lizenz ist die Arbeit eines öffentlichen Lagers einer regelmässigen und Sonderüberwachung seitens der Landwirtschaftsinspektion unterstellt, womit eine qualitätsgemäße und sichere Lagerung der Agrarerzeugnisse gesichert ist.

Die Europäische Bank für Wiederaufbau und Entwicklung hat das Kreditieren aufgrund des Lagerscheins als Absicherungsmittel un-terstützt, so dass in Synergie mit anderen aktiven Maßnahmen, wel-

che der Staat unternimmt, die gleichen Effekte, welche schon in den Ländern mit entwickelter Märktwirtschaft bestehen, erzielt werden.

Diese Effekte sind, neben demAbsichern von Krediten,, sicheres Aufbewahren sowohl der privaten als auch der staatlichen Getrei-dereserven. Ebenso werden die Lagerscheine eine Steigerung des Handels an der Börse mit Weizen und Ölpflanzen verursachen, was eine Möglichkeit für die Einführung des Handels mit Warenderivaten an der Börse sein wird (Futures und Optionen), das den Landwirten ermöglichen wird viele Monate im voraus mit den eigenen Erzeug-nissen zu handeln.

41

42

MARKETING INFORMATIONSSYSTEME IN

DER LANDWIRTSCHAFT – STIPS

Im Ministerium für Landwitschaft, Handel, Forst- undWasserwirt-schaft der Republik Serbien gibt es ein Marktinformations-system über die Landwirtschaft in Serbien- STIPS (www.stips.minpolj.gov.rs). In diesem System werden die Wochenpreise für Obst, Gemüse, Tiere und Getreide von 18 Grünmärkten und 5 Großmärkten angezeigt. Über Rohstoffpreise berichtet STIPS zweimal im Jahr: einmal vor der Frühjahrssaat (April/Mai) und zum zweiten Mal vor der Herbstsaat (September/Oktober). Auf der Internetseite von STIPS befinden sich wöchentliche und monatliche Berichte, welche die Marktlage von Obst, Gemüse und Vieh analysieren.

Die Angaben und Analysen auf der Basis der Preise von 16 Städten in Serbien sind für die Entscheidung der Erzeuger zu welchem Markt sie ihre Produkte bringen sollen, sehr wichtig. Kleinbauern, die geringe Mengen produzieren und eigene Erzeugnisse unmittelbar an die Händler abgeben, können durch die Informationen aus STIPS ihre Verhandlungsposition verbessern.

STIPS ermöglicht den Einblick in die Preise der Agrarerzeugnisse aus vorherigen Jahren: Die Landwirte können daher die Möglichkeit

nutzen den besten Zeitpunkt für das entsprechende Agrarerzeugnis erfahren und aufgrund dessen Anbau und Ernte, Einsatz der Technik, und Wahl der Fruchtart oder Sorte optimieren.

Die Pläne des Ministeriums für die Förderung von STIPS beruhen auf der Basis der Einführung von Berichten für neue Agrarerzeugnisse (Milch und Milchprodukte, Geflügelfleisch und Eier).

STIPS ist in das System AGRIMIS eingeführt, über welches der Daten-zugang zu den Ländern Mitteleuropas und Südosteuropas gesichert ist.

RURALE ENTWICKLUNG

Ländliche Gebiete umfassen 85% der Grundfläche Serbiens, wo 55% der Gesamtbevölkerung leben. Die Wirtschaftsstruktur der ruralen Gebiete in Serbien hängt offensichtlich sehr stark vom Stand der Landwirtschaft ab.

Für die Ziele der Entwicklung von ruralen Gebieten ist ein National-programm 2011-2013 (NPRR) ausgearbeitet worden in welchem die Maßnahmen zur Unterstützung von prioritären Sektoren festgelegt sind: hierzu zählen Getreidearten und Industriepflanzen, Fleisch, Milch und Obst, Weinreben und Gemüse.

Alle gesetzlichen Maßnahmen zur Unterstützung der ruralen Entwic-klung sind mit dem europäischen Modell abgestimmt zwecks ef-fizienter Nutzung der EU Mittel aus den Fonds für die zukünftigen Beitrittsländer.


Agrartourismus

Eine wesentliche Unterstützung zur nachhaltigen Dorfentwicklung wird durch Diversifizierung der ruralen Wirtschaft geleistet, wobei die größte Bedeutung für die Entwicklung dem ruralen Tourismus zugeschrieben wird.

Unbelastete Natur mit unterschiedlichen Ökosystemen, sauberes Was-ser, gesunde Nahrung und bewahrter Lebenstil durch die Pflege von Traditionen machen die Dörfer in Serbien authentisch und verleihen ihnen Anziehungskraft für Gäste. Es bestehen zahlreiche Möglichkeiten für die Bereicherung des touristischen Angebotes wie zum Beispiel durch unterschiedliche Sportarten und Erholung: Jagd, Fischfang, Reiten, Bergsteigen; auch andere Aktivitäten sind möglich, wie zum Beispiel: Spaziergänge, Ausflüge zu den Höhlen aus der Umgebung, zu Wasserfällen und Wasserquellen, Sammeln von Waldfrüchten, Heilp-flanzen usw. Die Produktion und die Nachfrage nach zertifizierten organischen Erzeugnissen sowie nach spezifischen Lokalerzeugnis-sen wächst ständig. Dies stärkt das Angebot im Dorftourismus. Eine besondere Attraktion für zahlreiche Touristen ist die Möglichkeit der Beteiligung am Tagesablauf eines Bauernhofes und an entsprechen-den landwirtschaftlichen Arbeiten.In der Nähe von fast jedem der Dörfer befinden sich kulturhistorische Stätten. Einen hohen Kulturwert haben Objekte nationaler Dorfarchitektur, und auch alte Fachwerkbau-ten und Handarbeiten. Ausstellungen und ständige Ausstellungen der lokalen Künstler, Aufführungen, Folkloretreffen und volkstümliche Sitten sind einige der zahlreichen Aktivitäten welche rurale Tradition mit ihrer Kultur, Folklore, Ursprungsmusik, Volkssitten und anderen Merkmalen des dörflichen Lebens fördern.

Zur Zeit gibt es in Serbien etwa 500 Dorfhäuser, welche sich mit Dorf-tourismus befassen. Viele nützliche Informationen kann man auf den Internetseite: www.selo.co.rs finden.

Die Dörfer Westserbiens zeichnen sich seit Jahrzehnten durch Gast-freundlichekit aus und touristische Leistungen werden angeboten. Die Gemeinde Čajetina hat 85 kategorisierte Haushalte und 430 Betten und damit ist sie eine der führenden im Bereich des ruralen Tourismus. Andere Gemeinden ergänzen dies mit ihrem großen Angebot.

Die Dörfer Zentralserbiens pflegen ihre Tradition in der ihr eigenen Umgebung mit Gebirgen, Bächern, Quellen, Flüssen und anderen Na-turschätzen. Die Gemeinde Knić ist zum Beispiel eine der Gemeinden aus diesem Teil Serbiens, welche einen angenehmen Aufenthalt in 14 authentischen dörflichen Haushalten mit 50 Betten anbieten kann.

Die Bauernhöfe der Vojvodina liegen in der unmittelbaren Nähe von Flüssen oder Seen und bieten nicht nur den Genuß von gutem Essen und Trinken sondern auch die Möglichkeit für Jagd, Fischfang, Schif-ffahrten usw. Einige Bauernhöfe sind mehr als 100 Jahre alt und sie beherbergen viele Objekte und Werkzeuge, welche einst im Hof und auf dem Acker genutzt wurden.

Die Dörfer Ostserbiens atmen den Hauch unberührter Natur mit vie-len Obstbäumen, Gärten und Wiesen, und sind an den kulinarischen Spezifika und an der traditionellen Gastfreundlichkeit dieses ethnisch unterschiedlichen Gebietes erkennbar. Sie werden immer atraktiver für inländische und ausländische Touristen. Dörfliche Haushalte im Donaugebiet wie auch im Gebiet von Stara Planina verfügen über um-fangreiche Unterbringungskapazitäten und bieten Begleitprogramme.

44

Beratungs-und professionelle

Dienstleistungstellen für die Landwirtschaft

In der Republik Serbien gibt es 34 Beratungs- und professionelle Dienstleistungsstellen, welche für die Landwirtschaft tätig sind und welche vom Ministerium für Landwirtschaft, Handel, Forst- und Wasserwirtschaft und des Sekretariats für Landwirtschaft der Provinz Vojvodina unterstützt werden.

Unter Berücksichtigung der für die Entwicklung der serbischen Land-wirtschaft notwendigen Strukturänderungen, dem Auseinanderklaf-fen von Fachwissen unserer Landwirte und der hohen Arbeitslo-senzahlen landwirtschaftlicher Fachkräfte, der Notwendigkeit zur besseren Bewirtschaftung in den Betrieben, der Kostensenkung in der Produktion und der Erhöhung der Erträge hat das Ministerium für Landwirtschaft, Handel, Forst- und Wasserwirtschaft Ende des Jahres 2011 Weiterbildungsmaßnahmen auf den Weg gebracht. So werden arbeitslose landwirtschaftliche Fachkräfte für Arbeitsleistun-gen vor Ort individuell auf Bauernhöfen eingesetzt.

Das Ministerium beabsichtigt durch den Einsatz der nicht genutzten Fachkräfte und der vorhandenen Ressourcen die Ergebnisse der ser-bischen Agrarpolitik zu verbessern.

Unterstützungsnetz für rurale

Entwicklung

Im Rahmen des Projektes „Unterstützungsnetz für rurale Entwic-klung“ fördert man die ländliche Entwicklung. Bis jetzt sind 90% des Gebietes Serbiens durch 16 Regional- und 134 Gebietszentren für rurale Entwicklung abgedeckt. Die Aufgaben des Netzwerkes sind vielfältig und zielen vor allem auf das Identifizieren der bestehenden und auf die Erkundung von neuen Potentialen für rurale Entwicklung.

Die Bürger in ländlichen Gebieten werden mit Hilfe des Netzwerkes über die Gesetze und Bestimmungen im Bereich der Landwirtschaft und ruraler Entwicklung, welche das Ministerium für Landwirtschaft erstellt hat, informiert. Es ist vorgesehen, daß dieses Netz die rurale Entwicklung Serbiens durch aktives Engagement, Ausbau- und Kapa-zitätentwicklung der Gemeinden und von einzelnen Personen, aber auch durch bessere Kommunikation zwischen der Zentral- und Ge-meinderegierung, beschleunigt und die Entwicklungsunterschiede ausgleicht. Vor allem durch die Nutzung des Netzwerkes sollte die Möglichkeit der Gemeinden und einzelnen Personen, Kleinhaushal-ten, Handwerkern und Verarbeitern ermöglicht werden, dass sie die Unterstützung für eigene Entwicklungsinitiativen rechtzeitig be-kommen. Es bezieht sich auch auch auf erweiterte wirtschaftliche Maßnahmen im ländlichen Raum, welche mehr Möglichkeiten für die Dorfentwicklung bieten, auf die Verbesserung der Lebensbedingun-gen auf dem Dorf, auf eine aktive Teilnahme am Planen und an der Durchführung der Nationalpolitk für rurale Entwicklung, Unterstüt-zung und Ausrottung der Armut in diesen Gebieten.


GEWÄSSER SERBIENS

Das Wasser ist nicht nur die Bedingung für ein qualitatives Funkti-onieren und der Entwicklung einer Gesellschaft, sondern auch die Bedingung fürs Überleben der natürlichen Umwelt und damit der gesamten Menschheit. Wegen dieser wichtigen Aufgabe des Wassers wurde es zur wichtigsten strategischen Resource des 21. Jahrhundert erklärt.

Die Wasserflüsse Serbiens gehören zum Wassereinzugsgebiet des Schwarzen Meeres, der Adria und des Ägäis. Die Fläche des Was-sereinzugsgebiets vom Schwarzen Meer hat einen Anteil von 92% auf dem Gebiet Serbiens.

Die Donau hat in Serbien 12 Nebenlüsse, deren Talbecken mehr als 4,000 km2 umfassen: Save, Drina, Lim, Theiß, Tamiš, Bega, Große Morava, West Morava, Ibar, Süd Morava, Nišava und Timok.

Die Versorgung der Bevölkerung mit Wasser hat den Vorrang. Nach den Angaben der Vereinigten Nationen befindet sich Serbien auf dem 47. Platz in der Welt in Bezug auf Reserven von gesundem trinkbarem Wasser. Durch moderne Systeme sind etwa 70% der Bevölkerung versorgt. Die Wasserversorgung in der Industrie wird vorwiegend durch selber erbaute Systeme zur Wassergewinnung und zum-transport geleistet.

Wasserschutz ist das am wenigstens Segment der Wasserwirtschaft Serbiens. Der Grad der Klärung von Abwasser ist noch sehr gering, womit die Quellen für Trinkwasser gefährdet sind. Mit der Klärung der Kommunalabwässer sind weniger als 10% der Bevölkerung er-

fasst. Eine langfristige Aufgabe aus dem Bereich des Wasserschutzes ist der vollkommene Schutz der Wasserqualität von Oberflächenwas-ser und von Grundwasser..

Das bestehende System für den Flutschutz beinhaltet 3460 km Däm-me, 820 km regulierte Flüsse, 39 Stauseen und Rückhaltebecken, 930 km mehrartiger Kanäle im System Donau-Theiß- Donau. Das ausgebaute System für Flutschutz ist immer noch nicht das entsp-rechende, so dass die Vorbereitungen für den Ausbau der nächsten Dämme und die Rekonstruktionen andauern.

Das ausgebaute Bewässerungsystem deckt die Fläche von etwa 149.000 ha ab, wobei zur Zeit etwa 30.000 ha genutzt werden (davon 90% in der AP Vojvodina). Die Gesamtzahl der ausgebauten Systeme beträgt 288, wobei die kleinen Systeme mit der Fläche von 100-500 ha in der Mehrzahl sind. Die meisten Systeme sind in der Vojvodina ausgebaut.

Das Netz der inneren schiffbaren Flüsse in einer Gesamtlänge von ca. 1700 km machen die Donau (588km), die Save und Theiß als auch ein Netz der befahrbahren Kanäle und befahrbahre Wässer aus dem System Donauß-Theiß-Donau (mehr als 660 km davon sind befahrbar mit 16Schleusen) aus. Die höchsten Kapazitäten haben die Häfen an der Donau in Belgrad, Neusatz und Pantschowa.

Von den Mehrzahl der hydroenergetischen Anlagen sind 14 (6 aku-mulations-, 1 reversibile Anlagen und 7 mit Dämmen) an Stromer-zeugungangeschlossen. Die jährliche Gesamtproduktion dieser Wasserwerke liegt etwa über 11 Miliarden kWh, wobei etwa 50% das Wasserkraftwerk „Djerdap“ erzeugt.

46

Das Ministerium für Landwirtschaft, Handel, Forst- und Wasserwirt-schaft bereitet einen Bewirtschaftungsplan der Gewässer mit Maß-nahmenregelung vor, mit welchen eine bessere Wassersituation in der Republik Serbien abgesichert werden soll.

DIE WÄLDER SERBIENS

Serbien gehört zu den Ländern mit mittlerer Bewaldung. Von der Gesamtfläche Serbiens sind 30,7% bewaldet (2,7 Mio ha). Der Staat ist Eigentümer von 51% (1,4 Mio ha), und 49% (1,3 Mio ha) sind im Privatbesitz. Die Wälder werden von öffentlichen Betrieben der Fors-tverwaltung “Srbijašme” und “Vojvodinašume” verwaltet, als auch von 5 Nationalparks (Fruška Gora, Kopaonik, Tara, Djerdap, Šar Planina).

Der Forstbestand Serbiens besteht zum Großteil aus Laubbäumen, die 88% der gesamten Waldfläche einnehmen, davon sind Eiche und Buche die am stärksten vertretenden Arten. Nadelwälder sind im Süd-westen des Landes vorhanden wobei Fichte und Kiefer vorkommen.

Die Durchschnittsgöße der Fläche von Wald im Privatbesitz beträgt 30 ar, was eine nachhaltige Verwaltung dieser Wälder unmöglich macht. Mit Hilfe der Forstverwaltung und der Organisation der Ver-einten Nationen für Nahrung und Landwirtschaft (FAO), haben die Inhaber von kleinen Wäldern begonnen sich zusammenzuschließen, so daß es heute mehr als 20 solcher Lokalunternehmen und eine nationale Agentur der Privatwaldbesitzer Serbiens gibt.

Der Sektor der Forstwirtschaft spielt eine wichtige Rolle in der Entwicklung des Landes und leistet zusammen mit anderen Sekto-ren (Holzindustrie, Landwirtschaft, Umweltschutz, Tourismus, Ener-gie u.a.) einen wichtigen Beitrag zum Bruttosozialprodukt durch zwischensektorale Beiträge.

Mit dem Ziel die Nachhaltigkeit der Forstwirtschaft zu sichern, wer-den jedes Jahr durch das Programm des Waldschutzes und der –för-derung Mittel für Maßnahmen bereitgestellt, wie z.B.: Waldschutz, Sammlung von Forstsamen, Produktion von jungen Pflanzen, Anbau neuer Waldflächen uie Aufforstung in den letzten 7 Jahren betrug insgesamt 15.000 ha.

Auf dem Gebiet Serbiens sind 321 Jagdreviere registriert, welche eine Fläche von 8.828.528,29 ha umfassen. Die größte Zahl von Jagdrevie-ren verwaltet der Jagdbund Serbiens über die Jagdvereine, die sich in den Gemeinden wo Jagdreviere ausgewiesen sind, befinden sich 227 Jagdreviere. Das öffentliche Unternehmen “Srbijašume” verwaltet 53 und öffentliche Unternehmen “Vojvodinašume” 13 Jagdreviere. In 5 Nationalparks befindet sich jeweils ein Jagdrevier und weitere 23 Jagdreviere verteilen sich auf Gebiete die von anderen Organisatio-nen betrieben werden (Serbisches Militär, Fakultät für Forstwirtschaft, JP Borjak-Vrnjačka Banja, Fischfangwirtschaft usw.).

Großwild ist mit Rehwild, Rotwild und Widschwein am meisten ver-breitet und bei Kleintieren sind vor allem Hase, Fasan und Rebhuhn zu nennen. Die Zahl und Qualität der Wildarten wird als zufrieden-stellend angesehen und bildet ein Potential für die Entwicklung des Jagdtourismus.


РЕЧ МИНИСТРА

Поштовани читаоци,

Представљамо вам преглед пољопривредно-прехрамбеног сек-тора у Србији, којим желимо да вас ближе упознамо са српском пољопривредом, њеним потенцијалима и предностима и свиме чиме се поносимо.

Пољопривреда за Србију представља много више од примарног сектора привреде. Такође, она је много више од сектора који има стратешки значај, јер обезбеђује прехрамбену сигурност грађана Србије. Много је више и од извора сировина за индустријску прераду. Пољопривреда у Србији је начин живота за велики део становништва и њихово животно опредељење.

Имајући у виду значај пољопривреде за националну економију, настојимо да мерама аграрне политике допринесемо унапређењу целокупног пољопривредно-прехрамбеног сектора, како би био конкурентан на светском тржишту. Такође, настојимо да припремимо српску пољопривреду за интеграцију у ЕУ и СТО, прилагођавајући се правилима функционисања ових организацијa, настојећи при том да максимално заштитимо српски аграр.

Својим партнерима, на овом путу, сматрамо све субјекте у секто-ру пољопривреде – индивидуална пољопривредна газдинства, задруге, компаније у области пољопривредно-прехрамбене

индустрије, научно-истраживачке организације, локалну само-управу и све оне који својим знањем и искуством желе да нам се придруже у борби за бољу српску пољопривреду.

С поштовањем, министар Душан Петровић

48

ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА

Пољопривреда у Србији има изузетно велику привредну снагу, чини основу економије и носилац је развоја руралних области. Пољопривреда је уједно једини сектор у Србији са позитивним спољнотрговинским салдом, што представља окосницу спољно трговинског развоја наше земље.

Пољопривреда Србије има велики потенцијал и даје позитивне ре-зултате захваљујући повољном географском положају (централни Балкан, центар jугоисточне Европе), повољним климатским усло-вима и квалитету земљишта, значајним прерађивачким капаците-тима као и повољним трговинским условима – преференцијални приступ главним тржиштима (CEFTA, EFTA, ЕУ, Русија, Белорусија, Турска, Kaзахстан, САД).

Ратарске културе

Повећање конкурентности ратарске производње у Србији по-стиже се кроз побољшање квалитета и регресирање инпута, повећањем приноса, унапређењем опреме, механизације и знања у производњи, унапређењем складишних простора и управљањем власништвом над ускладиштеном робом, као и кроз развој берзанске трговине. На тај начин гради се одржив и ефикасан пољопривредни сектор, који може да се такмичи на светском тржишту, доприносећи порасту националног дохотка.

Основу ратарске производње претежно чини домаћи семенски материјал, који својим генетским потенцијалом обезбеђује високе и стабилне приносе. Српске семенске куће значајни су извозници семена и у њима су последњих година настале светски признате нове сорте и хибриди.

Највећа површина пољопривредног земљишта у Србији кори-сти се за производњу житарица. Ова производња (пшеница, јечам, раж, овас, кукуруз, просо и сирак) заузима око 60% укуп-но засејаних површина. Кукуруз је најзаступљенија култура са преко 1,2 милиона засејаних хектара. По производњи кукуруза Србија заузима пето место у Европи, после Француске, Украјине, Румуније и Италије.

Ратарске културе су најзаступљеније на територији АП Војводине, која се одликује претежно равничарским рељефом и располаже са око 84% обрадивих површина Србије. Плодност земљишта побољшана је изградњом канала за наводњавање.

0.02006/2007 2007/08 2008/09 2009/10 2010/11

0.5

1.0

1.5

2.0

Извоз пшенице Извоз кукуруза

000.

000

t

Извоз пшенице и кукурузаИзвор: Управа царине


Производња ратарских култура задовољава потребе домаће прерађивачке индустрије, а расположиви вишкови се извозе.

Уљарице

Производња уљаних култура у свету се све више повећава, што је последица све веће употребе биљних уља у свакодневној ис-храни, али и коришћења биообновљивих горива. Србија је међу водећим земљама у Европи у производњи уљарица. Такође, при-носи соје и сунцокрета у Србији знатно су виши у односу на остале европске земље.

Највеће површине под уљарицама налазе се на територији АП Војводина, где je смештенo шест погона прерадних капаците-та, док се у централној Србији налази један погон за прераду

уљарица и то искључиво соје. Од укупног броја уљара, две су искључиво намењене преради соје (Бечеј и Обреновац).

Производња уљарица задовољава домаће потребе, а најзначајнији извозни производи су сунцокретово и сојино уље, који по вред-ности извоза спадају у првих десет производа у 2010. години.

Шећерна репа

Територија АП Војводине располаже најбољим земљишним и климатским условима за гајење шећерне репе у овом делу Европе што је и привукло стране компаније да инвестирају у унапређење ове производње и прерађивачких капацитета.

200 0

0.5

1

1.5

2

2.5

3.5

t/ha

000

t

3

250

300

350

400

450

500

550

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Сунцокрет-производња Соја-просечан принос Сунцокрет-просечан приносСоја-производња

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

0

10

20

30

40

50

60

t/ha

000

t

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Шећерна репа-производња Шећерна репа-просечан принос

Производња и приноси уљаних култура Извор: Републички завод за статистику

Производња и принос шећерне репеИзвор: Републички завод за статистику

50

Док површине под шећерном репом варирају из године у годину, просечан принос шећерне репе по хектару бележи тренд раста.

Прерадом шећерне репе се баве три компаније, у шест прерадних погона, смештених у АП Војводина.

Шећер је значајан извозни артикал, и према вредности оства-реног извоза налази се у првих десет производа, пре свега захваљујући преференцијалном режиму извоза у ЕУ у количини од 180.000 тона годишње.

Лековито, ароматично и зачинско

биље

Лековито, ароматично и зачинско биље у Србији представља богату традицију и део културе народа. Србија, захваљујући

повољној клими, земљишту и незагађеној средини, веома је по-годна за интензивно гајење овог биља.

Еколошки чиста подручја Хомоља, јужне и југоисточне Србије, Голије, Копаоника, западне Србије, Ваљевских планина, богата здравом пијаћом водом и термалним изворима, пружају велике могућности за сакупљање и плантажну производњу лековитог, ароматичног и зачинског биља. Укупно сакупљене количине самониклог лековитог биља у 2010. години биле су 16.000 тона, док се у 2011. години очекује повећање на 18.500 тона, што је за 16% више у односу на претходну годину.

У исто време имамо повећање пoвршина под гајеним, односно плантажним лековитим биљем у односу на претходну годину и то за 10%. У 2010. години је са површине 1.294 хектара остварена производња од 3.900 тона, док се у 2011. години бележи раст површина на 1.419 хектара и очекује се производња од 4.500 тона.

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

1,800

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000hа

t

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Површина ha Производња t

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

2009 2010

Извоз

мил

. USD

мил

. USD

Увоз Салдо

Површине под лековитим и ароматичним биљем и производња Извор: Републички завод за статистику

Спољнотрговински биланс лековитог, ароматичног и зачинског биља Извор: Републички завод за статистику


Повртарство

Производња поврћа представља једну од најинтензивнијих грана биљне производње узевши у обзир да производња поврћа на отвореном може да обезбеди пет до осам пута већу вредност производње у односу ратарске културе, односно 200-250 пута већу вредност ако се поврће производи у заштићеном простору.

Поврће се у Србији узгаја на око 281.000 хектара, што представља 9% од укупних површина ораница. У 2010. години произведено је 2,18 милиона тона поврћа, што је на нивоу 2009. године.

Производња поврћа у Србији приближно је једнака укупној производњи поврћа у земљама региона (CEFTA земље).

У структури производње поврћа доминира кромпир са око 41% који се највише узгаја на територији централне Србије – околина Чачка, Ивањице и Гуче, као и у Војводини. Индустрија кромпира има широк асортиман производа: чипс, пире и замрзнут помфрит, чији извоз последњих година бележи тренд раста.

После кромпира, најзаступљенији су купус и кељ (15%), затим диња и лубеница (9%), парадајз (9%), паприка (7%) и црни лук (7%).

Трендови раста производње код већине повртарских култура, указују на то да је ова производња довољно профитабилна.

Србија има шансу у извозу поврћа, уколико се испоштују строга правила контроле квалитета, што показују досадашњи извозни резултати који бележе тренд раста.

Диње и лубенице

41%

9%

9%

15%

2%2%

6%

3%

5%

1%

7%

КраставацМрква

Бели лук

Паприка

Парадајз

Купус и кељГрашак

Црни лук

Пасуљ

Кромпир

5,000 0

50

100

150

200

250

300

350

7,000

9,000

11,000

13,000

15,000

17,000

19,000

21,000

23,000ha

000

t

Пасуљ Црни лук Грашак Парадајз Паприка Бели лук Мрква Краставац Диње и лубенице

Купус и кељ

2008 производња2009 2010

43

144

37

337

189

155

22

101

70

197

Структура производње поврћа у 2010. годиниИзвор: Републички завод за статистику

Површине под под одређеним врстама поврћа и производња у 2010. годиниИзвор: Републички завод за статистику

52

Србија остварује позитиван биланс спољно-трговинске размене поврћа. Удео извоза поврћа у укупном извозу пољопривреде је око 9%.

Вредност извоза свежег, замрзнутог и сушеног поврћа у 2010. години износила је око 75 милиона USD, што је повећање од 8% у односу на 2009. годину. У извозу свежег поврћа, по вред-ности, доминирају јестиве печурке, парадајз и слатка паприка. Количински највише се извози кромпир (12%), паприка (5,08%), мрква (3,93%), парадајз (3,09%) и црни лук (3,04%).

Европска унија је највећи купац свежег, замрзнутог и прерађеног поврћа (42%). У суседне земље се извози 35% поврћа.

У извозу прерађевина од поврћа доминира конзервисано поврће у износу од око 31 милион USD. Од сушеног поврћа најзаступљенија је сушена паприка која се највише извози у Мађарску, Аустрију и Немачку.

По вредности извоза паприка представља једну од најзначајнијих повртарских култура. Два препознатљива производна центра за производњу паприке у Србији су околина Лесковца и северни део Војводине. На домаћем тржишту, највећа тражња је за свежом паприком. Сушена паприка може се пронаћи у околини Лесковца, а најпознатија зачинска паприка производи се у хоргошко – кне-жевачком подручју и има специфичну арому и укус, што пружа нарочит гастрономски квалитет.

Воћарска производња

Веома повољни климатски и земљишни услови Србије, омогућавају успешну и разноврсну воћарску производњу. Повр-шине под воћњацима у 2010. години обухватају 239.846 хектара, што представља 4,7% од укупне пољопривредне површине, одно-сно 5,7% од обрадивих површина у Републици Србији.

Црни лук

0 0,5 1 1,5 2 2,5

Купус

Парадајз

мил. USD

Паприка

Кромпир

Мрква 0,63

0,65

0,85

1,32

1,87

1,96

2,46

Краставци

Најзначајније врсте поврћа по вредности извоза у 2010. години Извор: Републички завод за статистику


Највећи проценат од површине под којом се налазе воћни за-сади, традиционално је под шљивом - 51%, затим јабуком - 20% и вишњом – 10 %.

У последњих пет година, бележи се благи раст приноса по стаблу за већину воћних врста услед примене адекватног сортимента и нове технологије гајења.Укупна производња најзначајнијих врста воћа у 2010.години је износила 1.043.504 тона. У структури производње доминира коштичаво воће са 56%, следи јабучасто воће са 28%, затим јагодасто са 14% и језграсто са 2%.

Од дрвенастих воћних врста највише се гаји шљива, чији засади заузимају око 51% од укупне површине под воћњацима, док се од укупне површине под јагодастим воћем, засади малине на-лазе на око 67%.

У укупној вредности биљне производње, производња воћа учествује са 12% у 2010. години.

Највећи део произведеног воћа се преради. Хладна прерада (замрзнуто воће) је знатно застпљенија од топле прераде (конзер-висано воће). Највише се прерађује коштичаво воће, знатно мање јабучасто и јагодасто, док се језграсто воће најчешће користи у непрерађеном стању.

Малина

Јагода

Ораси

Бресква

Кајсија

Вишња

Трешња

Шљива

Дуња

Крушка

Јабука

41%

2%

2%

2%

3%

8%

5%

1%

23%7%

6%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

2006 2007 2008 2009 2010

Извоз Увоз Салдо

ми

л. U

SD

Производња по воћним врстама у 2010. годиниИзвор: Републички завод за статистику

Спољнотрговинска размена воћа Извор: Републички завод за статистику

Јабука се најчешће прерађује у сок, док више од 75% произведе-не шљиве одлази у ракију, а остало се прерађује у суву шљиву, пекмез, као и друге производе (џем, мармелада, слатко и др.).

Највећи воћарски рејони су у централној Србији, у З латиборском, Мачванском, Моравичком и Колубарском округу.

Највећи спољнотрговински суфицит у аграру, у 2010. години, остварен је код житарица, а затим у воћарству. Удео извоза воћа и прерађевина у укупној вредности извоза пољопривредно – пре-храмбених производа је значајан и креће се у просеку око 27%.

Малина остварује највишу вредност извоза. Учешће малине у укупној вредности извоза воћа у 2010. години била је 47%.

Алкохолна пића

Србија има традицију производње природних ракија, по којој је препознатљива у Европи. Најраспрострањенија је производња шљивовице добијена од аутохтоних сорти шљиве. Осим шљивовице, по количини производње, најзаступљеније су ракије од грожђа и вина, крушке, кајсије, дуње и траварице.

Приоритетни циљеви у овом сектору јесу унапређење и проширење прерађивачких капацитета, повећање производње ракија са географском ознаком порекла и промоција на међународном тржишту.

Виноградарство и винарство

Србија је земља великог потенцијала и дуге традиције у производњи грожђа и вина, и тренутно се налази пред изазовом враћања старог сјаја и моћи географског порекла вина. Природно богатсво различитости повољних услова девет виноградарских рејона и шездесет пет виногорја даје посебну ноту винима, по-чевши од вина са песка у Суботичко-хоргошкој пешчари, преко вина са „два сунца“ у Подунављу (сунца са неба и одсјаја Дунава), црвених вина из јединствених „пивница“ у Неготинској крајини, традиционалних вина са Опленца, жупске Тамјанике и Прокупца, вина медитеранског типа на југу Србије, до јединственог арома-тизованог вина са Фрушке горе „Бермет“.

Serbia Agriculture - Fact Sheet

Као и у земљама са традицијом у производњи вина, где је ква-литет вина уско повезан са поднебљем из којег потиче, управо „печат и гарант“ провереног географског порекла и квалите-та даје посебну вредност овим винима. Вина са географским пореклом произведена у Србији од скора су на тржишту лако препознатљива, захваљујући евиденционим маркицама којима се ова вина обележавају.

У Србији се последњих година афирмативним мерама подсти-че подизање модерних винограда, како са интернационалним (Chardonnay, Sauvignon blanc, Riesling, Cabernet sauvignon, Merlot, Gamay и др) тако и са аутохтоним сортама (Прокупац, Смеде-ревка, Тамјаника, Вранац, Пловдина, Скадарка, Ружица и др), унапређење технологије производње и квалитета вина као и развој енотуризма.

Сточарство

У укупној вредности пољопривредне производње, сточарска производња, у 2010. години, учествује са 32%.

Говедарство свакако да представља најзначајнију грану производње у укупној сточарској производњи. Ово је пре свега, из разлога што се у говедарству, као најзначајнији производи добијају основне животне намирнице (месо и млеко). У укупној вредности сточарске производње, производња крављег млека учествује са 25%, док производња говеђег меса учествује са 17,6%.

Кравље млеко чини свакако најзначајнији део производње млека и у укупној производњи млека учествује између 98 и 99%, док се овчије и козије млеко производе у малим количинама.

Производња свињског меса је најзначајнија грана сточарства када је у питању производња меса, али је њен значај велики и када је у питању укупна сточаска производња. У укупној производњи меса, свињско месо учествовало у 2010. години са 57%.

Настављен је и тренд повећања производње жи-винског меса, које је у 2010. години учествовало са 18% у укупној производњи меса. Производња живинског меса је у 2010. години у односу на прет-ходну годину повећана за 5%, док је у односу на 2005. годину увећана за чак 25%.

Производња меда задржала је висок ниво забе-лежен у 2009. години и она свакако представља

„Регионално вино“

„Квалитетно вино К.П.К.“

„Врхунско вино К.Г.П.К.“

56

значајан извор прихода за пчеларе. Поред тога пчеларство има огроман утицај на укупну пољопривредну производњу, јер пчеле као опрашивачи значајно утичу на повећање приноса, пре свега воћарских култура.

Производња конзумне рибе у аквакултури повећава се из године у годину. Поред тога, повећавају се и површине под рибњацима, пре свега шаранским, што доводи до смањења увозних потреба земље, које су тренутно на високом нивоу.

ИНВЕСТИЦИОНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

АГРОБИЗНИС СЕКТОРА

Укупан износ страних инвестиција у пољопривредно-прехрамбеном сектору у периоду након промена забележио је вредност преко милијарду долара, што потврђује чињеницу да су страни инвеститори препознали компаративне предности Републике Србије. Највећи износ страних инвестиција у сектору агробизниса забележен је 2009. године у износу од 353 милиона долара, што представља око 19% укупних страних инвестиција у Републику Србију.

Иако је претходни период обележила светска економске криза сектор агробизниса и даље представља атрактивно подручје инвестирања.

У оквиру агробизниса у 2010.години, износ страних директних инвестиција износио је 85,7 милиона USD док је производња прехрамбених производа и пића привукла 71,1 милиона USD

42,6%

0,6%13,6%

5,6%

37,7%

Пчеларство

Живинарство

Овчарство

Свињарство

Говедарство

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2006 2007 2008 2009 2010

говеђе месо свињско месо овчије-јагњеће месо живинско месо

75

70

20

2023

266 252 262

99 100 96

76 8084

2325

255

289

83 95

000

t

Удео појединих грана сточарства у укупној вредности сточарске производње у 2010. години

Извор: Републички завод за статистику

Производња меса по врстамаИзвор: Републички завод за статистику


инвестиција, што чини 15% укупних страних инвестиција у области прерађивачке индустрије, а 8% од укупних страних инвестиција у 2010. години.

Многобројни су разлози због чега сектор агробизниса контину-ирано привлачи интересовање страних компанија агробизниса, посебно у производњи хране и пића, где су неке од водећих свет-ских компанија већ откриле потенцијале Србије у овој области.

Добра пословна клима и могућност улагања посебно је пот-помогнута кроз програме државних субвенција за директна страна улагања. Финансијски грантови нуде се за гринфилд и браунфилд пројекте у производне активности у пољопривредно-прехрамбеном сектору и области истраживања и развоја.

Пољопривредно-прехрамбени сектор има и специфичне, веома важне компаративне предности за улагања, а разлози за велико интересовање су многобројни:

• Предност квалитета природних ресурса, повољан географ-ски положај, плодно и еколошки добро земљиште уз добре климатске услове;

• Висок квалитет и широк асортиман пољопривредних произ-вода, који омогућава ефикасност у пословању и константно подизање нивоа могућности и брзи раст сектора;

• Тржишно учешће и јака позиција на домаћем и регионалном тржишту, уз висок потенцијал извоза на остала ино-тржишта;

• Добро географско позиционирање и могућност да се ефи-касно наступи на међународним тржиштима, чему допри-носи побољшање инфаструктуре и прилаз европским кори-

дорима 10 и 7, релативно велико домаће тржиште, тржишна експанзија преко споразума о слободној трговини;

• Изузетан људски капитал који подразумева стручну и ква-лификовану радну снагу, богато искуство и продуктивност, пријемчива за нове технологије;

• Сектор са великом економском моћи и брзим унапређењем процеса производње, велике могућности за производњу здравствено безбедне и органске хране, добра основа за производњу и потенцијал за будући развој пословања и експанзију извоза;

• Потенцијал за иновације, обезбеђен кроз сарадњу са водећим међународним институцијама у интензивној имплементацији нових технологија у складу са глобалним трендовима у производњи здраве хране и увођење нових производа и производних процеса.

58

ТРГОВИНА ПОЉОПРИВРЕДНО

ПРЕХРАМБЕНИМ ПРОЗВОДИМА

Пољопривреда значајно доприноси укупној спољно-трговинској размени Републике Србије, учествујући у укупном извозу са око 21%, а у увозу са 6% до 8% .

Кључни и најзначајнији трговински партнер Србије је Европ-ска унија. Од 2001. године Србија ужива преференцијални статус при извозу пољопривредних производа у земље ЕУ, а на основу једностраних Аутономних трговинских мера. Увоз пољопривредних производа пореклом из Србије Ев-ропска унија не оптерећује царинским дажбинама, односно обезбеђује преференцијални приступ за неограничене количи-не, осим за шећер, јунетину и вина, за које су биле обезбеђене преференцијалне царинске квоте.

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ (2008.), и применом Привременог споразума о трговини и трговинским питањима, закљученог између Републике Србије и Европске уније (почетком 2009. године), отпочела је постепена либерализација трговине пољопривредним производима за увоз из Европске уније. У току шестогодишњег прелазног периода, трговина пољопривредним производима са Европском унијом ће бити либерализована у веома високом проценту. Просечна увозна заштита пољопривреде, за увоз из Европске уније са око 23,2 % за пољопривреду у целини, на крају прелазног периода износиће свега 3,2 %. Мерено према о просечном годишњем обиму увоза, 75 % трговине биће потпуно либерализовано. За око

15 % трговине царине ће се свести на 10% до 20% важећих MFN царина, а 12% ће задржати MFN царине и након истека прелазног периода. После три године примене Привременог споразума о трговини и трговинским питањима са Европском унијом, Србија и даље остварује суфицит у размени пољопривредних производа.

Србија ужива привилегију једине земље у региону која је пот-писала Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном (у току је процес усклађивања прописа Републике Србије са Царинском унијом између Руске Фередације, Белорусије и Казахстана).

Република Србија има потписан и Споразум о слободној трговини са Републиком Турском (у примени од 1. септембра 2010. годи-не), који јој обезбеђује префернцијални приступ том тржишту за одређени број производа путем преференцијалних царинских квота.

Споразум о слободној трговини са ЕFТА државама (прим-ењен током 2010 и 2011.године) обезбеђује приступ тржиш-тима пољопривредних производа земаља потписница по преференцијалним условима за велики број ових производа.

У спољнотрговиснкој размени пољопривредних производа, глав-на тржишта за Републику Србију су тржишта земаља чланица Европске уније и земаља са којима Србија примењује споразуме о слободној трговини.

У претходном периоду, ЕУ је била финална дестинација за 48% укупног извоза земље у области пољопривредно-прехрамбених


производа. Земље потписнице CEFTA, апсорбовале су око 43% извоза пољопривреде Србије, а свега 7% - 9% извоза се пласира у остале земље. Истовремено, највећи обим увоза пољопривреде Србије потиче из Европске уније, што потврђује значај јединственог тржишта Европске уније за Србију.

Спољна трговина производа пољопривреде и рибарства Репу-блике Србије је у сталном успону. Највећа вредност размене, од око 3,3 милијарде USD, остварена је у 2010. години, при чему је остварен суфицит од око 1,2 милијарде USD, који превазилази вредност увоза у истој години.

Србија извози пољопривредно прехрамбене производе у готово 125 земаља света, а увози из 130 земаља.

Најзначајнији пољопривредни производи које Србија извози су:

• Кукуруз, жути • Смрзнуте малине без шећера • Шећер, бели• Уље од соје, сирово • Уље од сунцокрета, јестиво • Уље од сунцокрета, сирово• Брашно, пшенично

Према вредности извоза, најзачајнији партнери Србије су: Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Немачка,Аустрија, Италија, Мађарска, Руска Федерација, Француска и Грчка.

Најзначајнији пољопривредни производи које Србија увози су:

• Кафа, са кофеином, непржена• Банане, свеже• Производи за исхрану,непоменути, остали• Поморанџе слатке,свеже• Цигарете • Остаци чврсти, од соје• Гуме жвакаће и бомбоне,без шећера• Уље палмино• Парадајз• Производи за исхрану, нн

Према вредноси увоза најзачајнији партнери Србије су: Немач-ка, Македонија, Бразил, Хрватска, Италија, Холандија, Босна и Херцеговина, Еквадор, Мађарска и Пољска.

0,0

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

0,5

1,0

1,5

2,0

Извоз Увоз

млр

д. U

SD

Салдо

Спољнотрговинска размена пољопривреде Републике СрбијеИзвор: Републички завод за статистику

60

ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА У ПОЉОПРИВРЕДНО-

ПРЕХРАМБЕНОМ СЕКТОРУ

Познато је да, како на српском, тако и на међународном тржишту, влада велика конкуренција у пласману прехрамбених произ-вода.

Данас, тражњу за пољопривредно-прехрамбеним производима карактерише захтев потрошача за аутентичним, квалитетним и здравствено безбедним производима. Са циљем да будемо што конкурентнији, потребно је радити на стварању уверења да куповина хране и пића из Србије подразумева куповину квали-тетних производа, изабраних из богате понуде, која рефлектује различите традиције и регионе у земљи. Јасно је да стицање овак-ве репутације захтева дугогодишњи напоран рад, инвестиције, иновације и посебну пажњу посвећену квалитету.

Основни циљ пољопривредне политике квалитета је да из-гради и имплементира „шеме квалитета“, као што су орган-ска пољопривреда, пољопривредно-прехрамбени произво-ди са географским ознакама, интегрална производња, као и имплементација тржишних стандарда.

У даљем унапређењу политике квалитета идентификована су три основна питања која треба решити, и то:

• Информације: да се побољша комуникација између пољоприв-редника, купаца и потрошача о квалитету пољопривредних производа;

• Кохерентност: да се повећа кохерентност инструмената по-литике квалитета у агро-прехрамбеном сектору;

• Комплексност: поједностављење, у циљу да пољопривредници, произвођачи и потрошачи лакше разумеју бројне „шеме“ ква-литета, као и ознаке квалитета.

Органска производња

Органска производња представља систем управљања про-изводњом који промовише оздрављење екосистема, укључујући и биодиверзитет, биолошке циклусе и наглашава коришћење ме-тода које у највећој мери искључују употребу инпута изван фарме. Висок природни потенцијал, у који се убрајају повољни едафски ресурси које карактерише земљиште које није загађено тешким металима и органским загађивачима и повољни климатски усло-ви, Србију ставља међу земље у којима се органска производња може успешно развијати. Србија располаже и површинама које се не експлоатишу и које се без већих додатних улагања могу превести у органску производњу.

Новим законодавним оквиром Србија је успоставила операти-ван и ефикасан систем контроле који ће омогућити бржи развој домаћег тржишта органских производа, али и учинити органске производе из Србије конкурентнијим на иностраном тржиш-


ту. Контролу и сертификацију у органској производњи спро-воде домаће и иностране контролне организације које имају овлашћење Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде.

Највећи део произведених органских производа Србија извози на инострано тржиште, које и поред значајне сопствене производње и даље показује потребу за увозом ових производа. Највећа вредност у извозу органских производа остварена је извозом јагодастог воћа (свежег и замрзнутог), вишања, јабука и другог воћа (свежег, сушеног и у облику концентрата за сокове).

Поред вредности спољно трговинског промета који наша земља остварује, постоје капацитети за даље унапређење извозних потенцијала органских производа.

Развоју органске пољопривреде у Републици Србији допри-носи повећана и адекватна подршка и подстицај овом секто-ру, што утиче на константни пораст површина под органском производњом.

Сертификовани органски производи обележавају се национал-ним знаком и ознаком „ОРГАНСКИ ПРОИЗВОД”. Прерађени орган-ски производи могу се обележити националним знаком уколико садрже најмање 95% састојака пољопривредног порекла, који су добијени применом метода органске производње.

Заштита географског порекла

Последњих десет година све више се повећава тражња на тржиш-ту за прехрамбеним производима који се одликују аутентичношћу и традицијом. У тој борби за конкурентност све више су на цени аутентични производи, односно производи који се одликују по-себним квалитетом. Те карактеристике прехрамбеног производа произлазе из вредности његовог састава, начина производње и прераде и поднебља из којег долази. Србија има огроман потенцијал у овом сегменту, јер је земља климатских и географ-ских различитости, богате културе и традиције. Помоћу овог си-стема добија се на ексклузивности производа, где се управо тра-диционална Европа највише служи означавањем географског по-рекла. Међутим, ознаке географског порекла хране представљају облик права интелектуалне својине, који до сада није довољно коришћен и искоришћен у Републици Србији.

Постоје три шеме заштите географског порекла и то: за вина, за алкохолна пића и за пољопривредне и прехрамбене производе

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

2008

ha

2009 2010

Површине под органском производњом

Површине под органском производњомИзвор: МПТШВ РС

62

и два инструмента: заштита имена порекла (PDO) и заштита гео-графске ознаке (PGI).

До сада у Србији имамо 29 пољопривредних и прехрамбених про-извода, који су регистровани именом порекла или географском ознаком, као и 9 производа који су у поступку регистрације нпр: пиротски качкаваљ, сјенички сир, златарски сир итд.

СИСТЕМ ЈАВНИХ СКЛАДИШТА ЗА

ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЕ

Закон о јавним складиштима за пољопривредне производе у Србији ступио je на снагу 2009. године, чиме је створен правни оквир за развој Система јавних складишта. Систем омогућава власницима пољопривредних производа да ускладиштењем свог производа добију хартију од вредности, тзв. робни запис, који могу користити као залогу за добијање краторочних кредита у комерцијалним банкама. Робним записима пољопривредни произвођачи могу врло једноставно и да тргују, тако да нису приморани да продају свој производ непосредно после жетве, када му је цена по правилу најнижа, већ своје потребе за обртним средствима остварују кредитом, а робу продају током године, у моменту када је цена по њих најповољнија.

Почетком 2010. године, почео је са радом Компензациони фонд Републике Србије чија је законска обавеза исплата евентуалне штете на пољопривредним производима ускладиштеним у јавним складиштима. Постојањем Фонда, као и стриктних критеријума које морају да испуњавају Јавна складишта, омогућено је стварање

поверења у робни запис, као хартију од вредности, код банкара и трговаца пољопривредним производима. Ово поверење има за резултат олакшано добијање кредита код којих се сада као средство обезбеђења појављује робни запис.

Подзаконским актима предвиђена је строга процедура издавања дозвола за рад јавних складишта у оквиру које се врши контрола финансијских показатеља и техничке опремљености складишта.

За све време трајања лиценце, пословање јавног складишта, је предмет редовног и ванредног надзора од стране пољопривредне инспекције, чиме се обезбеђује квалитетно и сигурно складиштење пољопривредних производа.

Европскa банкa за обнову и развој подржала је кредитирање на основу робног записа као средства обезбеђења кредита, па ће се у синергији са активним мерама које спроводи држава остварити ефекти који су већ потврђени у земљама са развијеном тржишном економијом.

Ти ефекти су, поред кредитирања, сигурније чување како при-ватних, тако и државних резерви житарица. Такође, робни за-писи ће довести до повећања берзанске трговине житарица-

ма и уљарицама, што ствара могућност увођења берзанске трговине робним деривати-ма (фјучерси и опције) што ће омогућити да пољоривредни произвођачи тргују својим про-изводом више месеци унапред.


МАРКЕТИНГ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ

У ПОЉОПРИВРЕДИ - СТИПС

У Министартсву пољопривреде, тргови-не, шумарства и водопривреде Републи-ке Србије од 2004. године постоји систем тржишних информација пољопривреде Србије- СТИПС (www.stips.minpolj.gov.rs). У оквиру наведеног система прикупљају се

цене на недељној бази за воће, поврће, живу стоку и житари-це, са 18 зелених и сточних пијаца и 5 велепродајних места. За пољопривредни репроматеријал СТИПС извештава о ценама два пута годишње : први , пред пролећну сетву (април/мај) и други, пред јесењу садњу (септембар/октобар). На сајту СТИПС налазе се недељни и месечни билтени, који се баве анализом тржишних кретања за воће, поврће и живу стоку.

Подаци и анализе најчешће се користе при доношењу одлуке пољопривредних произвођача на коју тржницу да изнесу свој производ, увидом у цене у 18 градова у Србији. Пољопривредним произвођачима који производе у мањем обиму и свој производ продају непосредно трговцима на свом имању, информацијом са СТИПС може се побољшати њихова преговарачка позиција.

СТИПС омогућава увид у кретање цена пољопривредног произ-вода у претходним годинама, што пољопривредном произвођачу пружа могућност да одреди најповољнији моменат за доспевање пољопривредног производа и на основу тога одреди време сетве/садње, агротехнику, врсту семена и сл.

Планови Министарства за унапређење СТИПС заснивају се на увођењу извештаја за нове врсте пољопривредних производа (млека и млечних производа, живинског меса и јаја).

СТИПС је укључен у АGRIMIS систем путем ког обезбеђује приступ подацима из земаља средње и југоисточне Европе.

РУРАЛНИ РАЗВОЈ

Рурална подручја обухватају 85% територије Србије, док рурал-но становништво чини 55% од укупног броја становника. При-вредна структура руралних подручја Србије веома зависи од пољопривреде.

У циљу развоја руралних средина, израђен је Национални про-грам руралног развоја 2011-2013 (НПРР) кроз који су пропи-сане мере за подршку приоритетним секторима: житарица и индустријског биља, меса, млека и воћа, винове лозе и поврћа.

Све прописане мере за подршку руралном развоју су у сагласно-сти са европским моделом мера у циљу ефикаснијег коришћења средстава претприступних фондова ЕУ у будућности.

64

Агротуризам

Значајна подршка одрживом развоју села пружа се кроз диверсификацију руралне економије, при чему се највећи значај придаје развоју руралног туризма.

Незагађена природна средина са разноврсним екосистемима, чиста вода, здрава храна и очуван изворни стил живота који негује традиционалне вредности, чине села Србије аутентичним и привлачним за госте. Бројне су могућности за обогаћење тури-стичке понуде путем разних спортова и рекреативних активности: лов, риболов, јахање, планинарење; као и пратећих активности: шетње, излети до оближњих пећина, водопада и врела, брање шумских плодова, лековитог биља итд. Производња и потражња за сертификованим органским производима као и специфичним локалним производима у сталном је порасту, што доприноси јачању понуде у сеоском туризму. Посебну атракцију за многе туристе представља могућност учествовања у обављању редов-них сеоских послова и пољопривредних радова.

У непосредном окружењу скоро сваког села налазе се културно-историјски локалитети. Велику културну вредност имају објекти традицоналне сеоске архитектуре, као и производи старих заната

и ручне радиности. Изложбе и сталне поставке локалних умет-ника, приредбе, смотре фолклора и народног стваралаштва неке су од бројних активности које промовишу руралну традицију, културу, фолклор, изворну музику, народне обичаје и остала обележја сеоског начина живота.

У Србији тренутно постоји око 500 сеоских домаћинстава која се баве руралним туризмом. Пуно корисних информација о распо-ложивим капацитетима може се добити и на сајту: www.selo.co.rs

Подручје западне Србије већ је неколико деценија препознатљиво по гостопримству сеоских домаћина који се баве услугама у ту-ризму. Општина Чајетина са 85 категорисаних домаћинстава и 430 лежаја је један од лидера у области туризма, с тим да и остале општине имају пуно тога да понуде.

Села централне Србије негују традицију свог подневља које оби-лује планинама, потоцима, изворима, рекама и другим природним богатствима. Општина Кнић, само је једна од општина овог дела Србије, која може понудити пријатан одмор у аутентичним сео-ским домаћинствима са својих 14 категорисаних домаћинстава и око 50 лежајева.

Војвођански салаши смештени на облама река, на пољима или у близини језера, пружају амбијент за уживање у храни и пићу, али нуде и могућност да за бављење ловом и риболовом, пловидбу рекама, каналима, итд. Неки од салаша постоје и више од 100 година и у њима је сачувано мноштво предмета и оруђа којима су се људи некада служили у кући и на њиви.


Села источне Србије која одишу нетакнутом природом про-шараном воћњацима, баштама и пашњацима, препознатљива су по кулинарским специфичностима и традиционалној гостопримљивости овог етнички разноврсног подручја, те постају све више атрактивна за домаће и стране туристе. Сеоска домаћинства у подручју доњег Подунавља, као и домаћинства на подручју Старе Планине већ располажу са значајним смештајним капацитетима и пратећим садржајем.

Пољопривредне саветодавне

и стручне службе

У Републици Србији постоје 34 пољопривредне саветодавне и стручне службе које пружају саветодавне услуге у пољопривреди, и које су подржане од стране Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и во-доприде и Покрајинског секретаријата за пољопривреду.

Ценећи потребу за озбиљним структурним променама које су неопходне за развој српске пољопривреде, а узимајући у обзир диспропорцију у погледу стручности наших пољопривредних произвођача и великог броја незапослених пољопривредних стручњака, као и непоходност бољег пословања у пољопривредним газдинствима и потребу за смањењем трошкова производње и повећањем приноса у појединачном газдинству, Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде покрену-ло је крајем 2011.године масовну акцију едукације, а потом и

упошљавања незапослених пољопривредних стручњака, кроз рад на терену са појединачним пољопривредним газдинствима.

Уважавајући ресурсе и потенцијале које Република Србија има у овој области, али и неискоришћене ресурсе у погледу кадро-ва, Министарство има намеру да ангажовањем и стављањем у функцију ових ресурса побољша резултате српске аграрне политике.

Мрежа за подршку руралном развоју

У оквиру пројекта ‘’Мрежа за подршку рурал-ном развоју’’, наставило се са проширењем мреже за подршку руралном развоју, којом је до сада покривено 90% територије Србије, кроз 16 регионалних и 143 подручнa центрa за рурални развој. Мисија ове мреже је више-

струка и односи се првенствено на идентификацију постојећих и развој нових потенцијала за рурални развој.

Посредством мреже, грађани који живе у руралним срединама информисани су о законима и уредбама у области пољопривреде и руралног развоја које спроводи Министарство пољопривреде. Планирано је да мрежа убрза и уједначи рурални развој Србије, кроз активно ангажовање, изградњу и унапређење капацитета локалне заједнице и кроз обезбеђивање двосмерне комуникације између централне и локалне власти. Пре свега посредством мреже треба да буде побољшана могућност локалних сеоских заједница и појединаца, малих домаћинстава, занатлија и прерађивача, да дођу до правовремене информације о могућностима за добијање

66

подршке њиховим развојним иницијативама. Ово се односи и на стварање проширене руралне економије која отвара више могућности за развој села, побољшање услова живота на селу, активно учешће у планирању и спровођењу националне политике руралног развоја, акције подршке и искорењивања сиромаштва у тим срединама.

ВОДЕ СРБИЈЕ

Вода је не само услов квалитетног функционисања и развоја једног друштва, већ и услов опстанка природног окружења и читаве људске заједнице. Уважавајући значај воде, она је про-глашена основним стратешким ресурсом XXI века.


Водотоци у Србији припадају Црноморском, Јадранском и Егејском сливу. Површина Црноморског слива покрива највећи део територије Србије (92.8%).

Дунав има 12 подсливова у Србији са површином већом од 4.000 km2: Сава, Дрина, Лим, Тиса, Тамиш, Бегеј, Велика Морава, Западна Морава, Ибар, Јужна Морава, Нишава и Тимок.

Снабдевање становништва водом представља приоритетну ак-тивност. Према подацима Уједињених нација, Србија се налази на 47. месту у свету по резервама здравих и питких вода. Савреме-ним системима обухваћено је око 70% становништва. Снабдевање индустрије водом обавља се претежно сопственим системима за захватање и транспорт воде, који су изграђени од стране самих корисника и власника.

Заштита вода је један од најслабије развијених сегмената управ-љања водама у Србији. Степен пречишћавања отпадних вода је врло мали, чиме се угрожавају и изворишта питке воде. Пречишћавањем комуналних отпадних вода обухваћено је мање од 10 % становништва Србије. Дугорочни задатак из домена за-штите вода је потпуна заштита квалитета површинских и под-земних вода.

Постојећи систем за одбрану од поплава обухвата 3.460 km наси-па, 820 km регулисаних водотока, 39 акумулација и ретензија, 930 km вишенаменских канала у склопу Хидросистема Дунав – Тиса – Дунав. Изграђен систем за одбрану од поплава још увек није одговарајући, па су у току активности на припреми и изградњи додатних насипа, као и на реконструкцији постојећих.

Изграђени системи за наводњавање обухватају површину од око 149.000 ha, при чему се тренутно користи око 30.000 хектара (од тога 90% на територији АП Војводине). Укупан број изграђених система је 288, при чему су најзаступљенији мали системи повр-шине 100–500 ha. Највише система изграђено је у Војводини.

Мрежу унутрашњих пловних путева, укупне дужине око 1.700 km, чине Дунав (дужине 588 km), Сава и Тиса, као и мрежа пловид-бених канала и каналисаних водотока укључених у Хидросистем Дунав – Тиса - Дунав (за пловидбу оспособљено преко 660 km, са 16 бродских преводница). Најзначајније капацитете имају при-станишта на Дунаву, у Београду, Новом Саду и Панчеву.

Од већег броја хидроенергетских постројења у електроенергет-ски систем укључено је 14 (6 акумулационих, 1 реверзибилнo и 7 прибранских). Укупна годишња производња ових електрана је нешто преко 11 милијарди kWh, при чему око 50% остварује ХЕПС ‘’Ђердап’’.

Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопри-вреде ради на припреми Плана управљања водама са Програ-мом мера, којим ће се обезбедити побољшање стања вода у Републици Србији.

ШУМЕ СРБИЈЕ

Србија се сматра средње шумовитом земљом. Од укупне повр-шине њене територије, 30,7% налази се под шумом (2,7 милиона hа). У државном власништву се налази 51% (1,4 милиона hа), док је 49% (1,3 милиона hа) у приватном власништву. Шумама

68

газдују Јавна предузећа за газдовање шумама „Србијашуме“ и „Војводинашуме“, као и 5 националних паркова (Фрушка Гора, Копаоник, Тара, Ђердап, Шар Планина).

Шумским фондом Србије доминирају лишћари који су заступљени на 88% шумске површине, а од врста дрвећа, најзаступљенији су храстови и буква. Шуме четинара су распрострањене на југозападу земље и преовлађују смрча и борови.

Просечна величина парцела у приватним шумама износи око 30 ари, што онемогућује одрживо газдовање овим шумама. Уз помоћ Управе за шуме и Организације UN за храну и пољопривреду (FAO), власници малих шумских поседа почели су да се удружују, те данас има више од 20 оваквих локалних удружења, као и На-ционална асоцијација приватних власника Србије.

Сектор шумарства има важну улогу у развоју земље и заједно са осталим комплементарним секторима (дрвна индустрија, пољопривреда, заштита животне средине, туризам, енергетика и др.) даје значајан допринос у бруто националном дохотку земље кроз међусекторске аспекте.

Са циљем обезбеђивања одрживости шумарства годишње се кроз Програм заштите и унапређења шума додељују подстицајна средства за потребе реализације мера као што су: заштита шума, сакупљање шумског семена, производња садног материјала, подизање нових шума, итд. Један од приоритета је подизање нових шума. У последњих 7 година подигнуто је укупно око 15.000 hа нових шума. На територији Србије установљено је 321 ловиште која обухватају укупну површину од 8.828.528,29 hа.

Највећим бројем ловишта газдује Ловачки савез Србије преко ловачких удружења, која се налазе на територији општине на којој је установљено ловиште - 227 ловишта. ЈП „Србијашуме“ газдује са 53, а ЈП „Војводинашуме“ са 13 ловишта. На површинама 5 националних паркова налази се по једно ловиште, а на остале субјекте отпада 23 ловишта којима газдују друге организације (Војска Србије, Шумарски факултет, ЈП Борјак-Врњачка Бања, Рибарство, и др.).

Најзаступљеније врсте крупне дивљачи су: срна, дивља свиња и јеленска дивљач, док су најзаступљеније врсте ситне дивљачи: зец, фазан и пољска јаребица. Бројност и квалитет дивљачи су задовољавајући, што представља добар потенцијал за развој ловног туризма.


IMPORTANT CONTACTS

Republic of SerbiaMinistry of Agriculture, TradeForestry and Water Management Nemanjina 22-2611000 BeogradTel: +381 11 260 7960,+381 11 260 7961 Fax:+381 11 260 7961www.mpt. gov.rs

The Indemnity Fund of the Republic of SerbiaBelgrade, Nemanjina 22-26Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: +381 21 2100000, +381 11 3616280 Call center 0800 333 555www.kompenzacionifond.gov.rs

Serbian Chamber of CommerceResavska 13-1511000 BeogradTel: +381 11 3300900Fax: +381 11 3230949, +381 11 3239009www.pks.rs

Agriculture, Food and Tobacco Industryand Water Management AssociationResavska 13-15 11000 Beograd

Tel: +381 11 3241328Fax: +381 11 3239009, 3230949 www.pks.rs

Serbia Investment and Export Promotion Agency (SIEPA)Vlajkoviceva 3/ V11000 BelgradeTel: + 381 11 3398550, +381 11 3398510 Fax: +381 11 3398814www.siepa.gov.rs Public Water Management Company ‘’Srbijavode’’Bulevar umetnosti 2a11070 New BelgradeTel: +381 11 3119400, +381 11 3119402Fax: +381 11 3119403www.srbijavode.rs

Public Water Management Company ‘’Vode Vojvodine’’Bulevar Mihajla Pupina 2521000 Novi SadTel: +381 21 4881888Fax: +381 21 557353www.vodevojvodine.com

70

UNIVERSITIES

Novi Sad UniversityFaculty of AgricultureTrg D. Obradovića 821000 Novi Sad, SrbijaTel: +381 21 4853500, +381 21450355Fax: +381 21 459761 www.polj.ns.ac.rs

Belgrade UniversityFaculty of AgricultureNemanjina 611080 ZemunTel: +381 11 2615315, +381 11 2612664Fax: + 381 11 2193659www.agrifaculty.bg.ac.rs

Belgrade UniversityFaculty of Civil EngineeringBulevar kralja Aleksandra 7311000 BelgradeTel: + 381 11 3370102Fax: + 381 11 3370223www.grf.bg.ac.rs

INSTITUTES

Institute of Field and Vegetable CropsMaksima Gorkog 30 21000 Novi SadTel: +381 21 4898100 www.ifvcns.rs

Maize Research Institute “Zemun Polje” D.P. Slobodana Bajića 111185 BeogradTel: +381 11 3756704, +381 11 3756705, +381 11 3756291www.mrizp.rs

Cooperative Union of Serbia Skerlićeva 24/II 11000 Beograd www.zssrbije.org Institute of Vegetable CropsKarađorđeva 7111 420 Smederevska PalankaTel +381 26 317 170, Fax +381 26 317 785www.institut-palanka.co.rs

Fruit and Grape Research Centre ČačakKralja Petra I 9Tel: +381 32 221413, +381 32 221375, www.centar-cacak.kg.ac.rs


Institute for Animal Husbandry, Belgrade-ZemunAutoput 16, Poštanski fah 2311080 ZemunTel: +381 11 2691611, +381 11 2670541, +381 11 2670121www.istocar.bg.ac.rs

Institute for Science Application in Agriculture11000 BeogradBulevar Despota Stefana 68 bTel: + 381 11 27 51 622

Scientific Veterinary Institute “Novi Sad”21000 Novi SadRumenicki put 20Tel: +381 21 518008Fax: +381 21 518544www.niv.ns.ac.rs

Institute of Veterinary Medicine NišNaselje Milke Protić b.b. 18106 NišPoštanski fah 93Tel: +381 18 363301Fax: +381 18 364467www.vsi-ni.rs

Institute for Food Hygiene, Meat Hygiene and Meat Technology11000 BeogradKacanskog 13Tel: + 381 11 650655Fax: + 381 11 651825

Land Institute11000 BeogradTeodora Drajzera 7Tel: +381 11 667199, +381 11 667123, +381 11 662821 Fax: +381 11 2667175 www.soilinst.rs

Institute for Plant Protection and Environment Activity11000 BeogradTeodora Drajzera 9Tel: + 381 11 660049Fax: + 381 11 669860

Institute of Agricultural Economics 11060 BeogradVolgina 15 Tel: + 381 297 28 54Fax: + 381 297 28 58http://www.iep.bg.ac.rs

Institute for the development of water resources “Jaroslav Černi”Jaroslava Černog street 8011226 BelgradeTel: +381 11 390 64 50; +381 11 390 73 99Fax: +381 11 390 64 81http://www.jcerni.rs

72

ACCESS - PROGRAM FOR PRIVATE SECTOR

DEVELOPMENT IN SERBIA

The ACCESS is a program implemented by the German Technical Cooperation (GIZ) on behalf of the German Ministry for Economic Cooperation and Development (BMZ). It aims to further Serbia’s economic development and facilitate the country’s future member-ship in the European Union (EU) by supporting the implementation of the Serbian National Strategy for the Development of Small and Medium-sized Enterprises and Entrepreneurship, as well as the Na-tional Strategy for EU Accession.

The Program is realised by the GIZ in collaboration with the Ministry of Agriculture Trade, Forestry and Water Management and the Ministry of the Economy and Regional Development, as well as Serbian busi-ness organizations. Through ACCESS’s assistance to Serbian support intermediaries, small and medium-sized companies of select sectors and regions are being empowered to make better use of their produc-tion, employment, and growth potentials, and to find new markets both in the region of South East Europe and the EU.

Specifically, ACCESS works with private sector market players, govern-ments, universities, organic agri-business value chains, civil society, as well as farmer groups in the organic agricultural sector, in order to accomplish the following:

• support the development of sound policy environments that enable open markets, private sector investment, and gender-equitable access to factors of production, products, and income;

• promote effective institutions and services such as agricultural extension, to enable both female and male producers to acquire, protect, and use the assets they need to take advantage of emerg-ing market and trade opportunities;

• strengthen producer and other rural organizations in order to help them participate effectively in markets, reduce transaction costs, acquire productivity enhancing technologies, and make use of pertinent information on domestic, regional, and inter-national markets;

• support the development of product standards and quality con-trol to meet EU market demands for food safety, purity and qual-ity, and thereby reach higher-value markets;

• assist in appropriate marketing measures that will enable agricul-tural producers to reach national, regional and global markets;

• assist in the development of the public sector’s role as monitor, regulator and referee, as well as the provider of market-facilitating goods and services;

• support in improving the quality of research and education in organic sector and attracting additional funding sources, mainly done by integrating Serbian research programmes into EU pro-grammes, by facilitating the exchange of researchers with uni-versities and institutes in the EU and by promoting membership in different international organic research associations.

GIZ/ACCESS Belgrade OfficeMakenzijeva 24/511000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371Fax:+ 381 11 24 00 370Project leader:Tobias StolzE-Mail: [email protected]

Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Management Nemanjina 22-26 11000 Beograd Tel: +381 11 260 7960, +381 11 260 7961 Fax:+381 11 260 7961 [email protected]. gov.rs

Novi Sad OfficeNarodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Project Managers: Emilija Stefanović, Marija Kalentić E-Mail:[email protected], [email protected]

Serbia - Министарство пољопривреде, шумарства и ... ·...

Documents

Transcript of Serbia - Министарство пољопривреде, шумарства и ... ·...