Ante Starcevic - Nekolike Uspomene

8/6/2019 Ante Starcevic - Nekolike Uspomene

1/60

N E K O L I K E -U S P O M E N E

OD

D~~A . STARCEVICA .

" . :. ,P a tJ /I 'e 8 a tJeUgZes que fIOUS sommes !aa, demasque les imposteurs,Et force leurs barbars coeurs.A s' ouwir aux rei/arils des hommes."... .I. B"e

--~--'1 'lSAK NAROl>N~ TISKARN .I!l.

18~O


2/60

X 1 2 A 33 ' i"51a v 2 ,. Z : ; ( ) . (~~:l.fa

. S v e l c i l i s n a k n i i i n i c au ,A GI...OUIAMJENA


3/60

IZa Ilirstva neblase druga nego da bodes IIir iii M agJaron. R e~ i

da si Hervat, ZD amenova da si M agjaron. R odjen M agjar, rodjeo 0Ungarii, ter samo za vreme pribivajuc u Hervatskoj, ako sf rekao dasi M agjar, to je nosilo da si M agjaron. S amo u tu [ednu s& raD ko, 0Illre iii u M agjarone, morao je kod nas svatko spa dati. 0 re 'dkih kojise branise proU tomo razredjivaoju ljodib, iii nehtedose 0 nijedan tajrazred brojeni hiti, 0 tih htase sod da su hahi-kruhl, prosvetljeni zvahoih fruges consumere natl, a javno mnenje govorde skladoo, da soaostrianski spioni. ' \

D oloje Posavje im adide 0 llirstvn svoje sjajne zostupnike. Im enaS tefana M arjanovica, M ate T epelcvlca, Jure T ordioea, ugodna su D ji-b ov im v erao jak om idanas. 0 00 '

K oji poznavahn daoaSojega biskupa djakovackoga, bez-da njeg8!,bes-da se na njega hvaJise, zvahn ga Josem S trosmajerom . T oga JozS trosm ajera, ni djakom , nl ueiteJjem djakovackim , neblase m edjn Iliri-D Im ed jn M ag jaro ni. 0 K oja redkost, koje ~udo r U onoj sJobodi, uz ona'bojoi iivot, da se nl m Jadic, dJak; ni lito!; neodvisan, nesansm e la'D ijedon stranku, za nijednu radoju l' 'S kupstioe, sastanci , pravdrtD ja,taenje, kortesovonja, pevaD ja, piskaranja: eto svega; ali u toma ni kodtoga neima Joze S trosmajera.

N egdi god. 184.6-7. izprazni se mesto ociteJja iz drugoga deJadogmatike na pestanskom sveocilisto . Joza S trosmajer biase \_medjenadtecatel]i za oV O' m esto, ion naeinl bpit tako dobro kako se je od '

o mlada coveka samo moglo ocekivatl, Jer sto mole m Jadic? N iladrogo nego nan~ ili se, zapamUIi 000, sto su drugi napisali, pak 118voje yrem e i n a ,sv ojem 0 mestn, kazati ono ionako. A li koja [e-razlika medja ovim i onim znanjem , koje se dohiva vlostitim ittrdi-Y 8D jem i razm isljav ao jem r Oro, da tako recem vlastito , prayo zn8nje~lit


4/60

rpije mogace, falloino od mladica iskati, D ego je d08ta ako O D pokaievolja i Jjubnv za znanost.

T ime nebiaSe ladovoljao pervostolnik Ungarie, nego htede imaUaciteljem coveko, koj temeJjitie zno i dogmatiku, imagj8l 'ski j ez ik ,idrugih siva rib, eoveka koj imadide ne samo 0 skoli reoU irati, negoivoo skole recjo, ponn5aojem iperom bfooiti katolioilom proU oapre-dojo6emu protestaotizmu, Iiberalizmu. U tu sverho posta d e oa onomo8toloo u citeJjem Bovan yi.

U citelj fakulteta bogoslovnogo DO onom sveoeiliitu im adide placesa svim i prlhodel kakovib 1500 for. 00 godinu. Ta svola, ako rasmn-Iris drazinjo zivJjeoja i moozinu polrebah, koje nije mogu6e ukJoniti,vredide u Pdti manje nego u D jakovo 3-400 for. K tomu todji net,aikogo svoga. T o nebiaSe kako 0 vreme Vucetica i jos Jorje.i6"ked-no lalinski jezik vezo i sjedinjiva svu inteligencio, ter 8i il Zft-grebo u Pestu, iii povratno, isao kao po B erV fttskoj ili Ungarii, iz me-8ta u mesto. Sada Ungaria bide samo magjorska, i0 njo j v rediasesam M agjar. Joza S trosmajer nezl10dide magjarski.

Svetje nic i, u cite lji 0 sveofilijto, imadiaho za se, dobivaho neko-Uka kanonikata varndioska. N ego la dobili to mesto, morao si po-kazali m oogo i velikih zasJugah, ite ne sa narod oi zn slobodu. S togaB8 jv ersln ii u eitelji, n ajp lemen itii mOii, ostarille, onemogose na ueiteJjskih stolicah. . .

D akle, je-Ii bila vertoglavica svladala g. Jozo S trosmajero, da je08 bez korisli, bez potrebe, bez D ade, ibo, t. j. bteo iei 0 PeStu,8tradal, terpif, propldat i propasli, iii se je vec onda hleo poma-liariti, ler kao Magjar sakupijati zasluge po Ungarii za M agjare iii18 o tcin sku Au striu ?

Malo prie onogn mesta u PosU , bide prazno mesto akademickogo,ropovednika u Zagrebo. T o, godinjn plnca bez drugih dohodakahWalle 800 for., tu se mognSo spojiti podravnateljstvo u konviklu S8atanom , hranem , dvorbom i t, d., i plaeom od 2-300 fur. A i bezovoga, 800 for. u Zagrebu, vredide vise, nego 2400 for. u Pest],To si u domovini, tu mozes iprijateJja sleci, tu si ividjenii nego 0~~ .

N isi lime zndovoljnn, nego se dizeS nn visje? D obro, K :tko je..agda Bra_' ilp ropovedo ika akodemicko ra , liZ bi kupaA JngoviC a do-


5/60

r

gono do bl'kupie, tako, pft~e Jo' sigurn ;e , mole verstan mol ~z jOdDOg.K auUku oapredovati. N a ovomo nadte~aJu nebide Jose S irosmajera.

U ono doba, onim svojim pondanjem pokaza Jozo S irosmajer,da on neima totenja 0 domovini, 0 zavicajo, 0 narodu, 0 prijateljs\vo,da te on iz gotova dobra, negledajut na nisto drugo, sva~ i cas uda-rili onamo, gde se bude boljemu D ldao: on pokasa, da je bez onogapresvetoga totenja, koje zive 0 plemenilib serdcih, ter iz kojega seradja i brani otacbeni~ tvo.

U to namesti hiskup K ukovit Jozo S trosmajera dvorskim kape-lanom 0 Beco .

N i lama nebiaie ojega kod Ilirab, ni kod Magjaronab, nl kodMagjorab. N aravski, razumeva se sarno od sebe, da njega nebiasenigde javno. K aiivahu, da on bide glasonosem medjo stanovitomheekom druzbom i medjn Jelacicem banom . D akle, dohi-Ii on djako-yacko biskupio za oadarje svojib proslih zaslugah, iii za zalog, Zftjemstvo, da ee, kad ustreba, o8staviti delo Jelacita baoa?

T ada stopervo, god. 1851. kako i Jela~ it han, poslade i g. hiskupS trosm ojer claoom "m atice ilirske" . T o OD ocioi u,~no vrem e, kad-oose no llirizmo osovi sozanjstvo naroda hervatskoga, kad-no narodbervotski hacl prokletstvo na I1 irstvo ina Jelacica booo; klld-no A u-stria htede Ilirizam u iivot povratiti; kad-oo D em aray to ucinitl ni ooa,nl Jelacit baD , ni g. hiskup S trosmajer, ovo trojstvo naom i Ilirizamnadom estiti Jugoslavizm om i Hervato- S erbizm om ; kad-no tim tedom ,koja im adiabo Hervotom posledoji udarae dati, i g . biskup S trosm ajerbide i otcem i kumom .

Za despotizma n8stojabo olacbeoici, da se m laditi, koliko je mo-gate, dobro odgoje i izuee, i da se oeposte Q slusbe despocie. S am otako biase mogoee zabraniti da nepropadne celo pokoleoje, rodjeoo iodgojeno 0 sazsojsvo, SR mo tako dalo se je om anjiti prokletsLvo, kojese leze iz soianjstva, ter narode oa desetke, na stoU ne godinah razlaee.

U tu sverbu, olobito biskupi Ungarie, koje stipendie rasdelise,"oje ustaooviS e, olem eljise'l kakovim i radnjam i ozderzase kojizevnikeneodvisoe, ud"ljene od doba B oianjstva!

N i 0 tih stvarib oije se snalo sa g. bUkupa S trosmajera.D akle, kad-no g. 1860. "idi'e toga g. biS kllpa S trosm 8jera po-.Y loa u rajsratu; u baoskila koofereD ciah; "itoviti~kim iopaD O~ , petla*


6/60

4Zag reb o p rip ra vljati g ostjeD jo isv el~ no sti, to . p .Q IDOD Umeku Au strie ;davati 08 desetke tisocah forintih zo [ugoslavenske osaove I tein je;dakle to sve gledajuc i ,etjajoc se proslosti: sio moradiaho m islltlm ali razumD i?

nGod. 1839-40. bide g. Ivan M aioraoi6 namestnim uciteljem uVI., a ja djakom u III. razredo gim nazie sagrebacke. Ob a biasmo

valreni Illri , nego gde bide locnje iii poglheli, nesetjam se da-Ii ion bide. S tarii od mene deselak godinah, g . I.M azurani6 pisa oa saymah, a ja citab, ucib se 00 pamet sve ilirske spise svom zestiD om~~meseD a m ladlea. .Pesme g. I. M azuraoica hvallase ilirsko obelnstvo, nego m ene se0I;l~ oeprimase. T o je sve, sto mogu reel za 000 doha, kad-no m la-dost i znanje nedavaju snagu za suditi, nego samo serdce sa culili.K asnie ucioise m i se njegove pesme u "D anici" supIje, okorne; dvapevanja n Gondulicu dopadose m i se zo neizkazati. N emogoh se iz-cuditi, kako je pesnik, vezan tndjom , G undulieevom osnovom , tudjim ,njegovim dubom , itako svIadao sve tezkoce, taka "doje pretesko raza-brati nje/ova pevanja od Gundulieevih. IGundulle bo ima vise cu-lenjah i slikah nego m islih, ion pesnicko] m eri, pesnickomu hrojuz er~vuje mnogo, 00 stetu kratkoce, bistrine, snage. - "C eogickioja"biase iostadem i sablazan. Herdja, koja sama m ogde si dati zadovolj-stinn, da bude imala islo covecnosti, ta se berdja krade i mam i O er-nogorce, neka' ida iz potaje ubiti jednoga coveko. N o to gnjuso'o delodize se pod izbor stotina O ernogoracah, i ojacuju se svetotajslvi vere,pricestjo, snljaju se ter iz zasede sreeno ubiju toga coveka. M ogneeda hi i C igani sto takova ucinili, nn nije moguee, da se oni nebi sti-dill to ikomu kazati. 0 tomu je "Cengickinja". - "Hervati M agja-rom " po svojoj naravi moradiaso hili pam flet, spis oajtezi, jer morahili n svib toekeh podpun. A u onomn spisu oeima oi traga duho La-menoaisa oi Cormenina, oego" [e k svoj berdji, ijezik tako razte-::zan i hlezgav, da se nemose hvatati oslm molda pohervatjenih C i-ganah idro gib barbarah po H ervatslioj.. S koro nemogaee biase do god. 1848., da g. I. Ma io ran r6 ra z-Vije ipokaie svoj poliU iU IlDa68j, politicko znanj.. M ag jari hiabo nq

1i

i

J


7/60

ioteHgenciu, u javno pravo, izjednacili plemstvo, no u Hervatskoj seje za to 'malo iIi nimalo u Zivotu zoalo. Neplemie, g. I. Maiuranieneimadiaie pravo mesto ni u skupstinab, ni u saborlh , a pisati bidemalo lakSe nego za gospodovanja Austrie. Velim uz cenzuru da malolakie, jer napisao si slo si hteo, cenzor [e propustio, jto je on hteo,~me bioie slvaf golova: Disi imao troska ni druge neprilike.

No g. I. Mdoranicukod mnoglh malo sluzi za preporuko do je,mlad iDa glaso kao otvoreoe glave odvetnik, primio sluibicu kodgrade, gde-no ja, osobito 0 000 doba, traiiabu, dobivabu i primabu samoonakovi Ijodi, koji nebiabo za drogo nists, nego samo za ziveti. Poslieg. 1848. JOBe oernje po javni znacsj g. I.MaZuranica, sto je isao izBervatske, kao pouzdanik Aostrie, s ljudmi, 0 koje oi jedan Bervatnije imao oi isbo vere; sto [e, bivsi odvetnikom s nesto glavoice,isbo sluibica od neprijatelja svoje domovine, s]uzbico upravo protisvojoj domovioi; ito je Aostria izmedjo svih Hervatah , samu njemopoverila viejo slozbicu kod derzavna cdvetnletva , slusbu , koja je 0despoeit najomrazenia i najodurnia; eto [e 00 tu sluzbo primio, i ojese pokazao dostojoa progonec gg. Bogovlea i Filipovica.Nekada mogao si na g. I. Maioraoicu opaziti dye bilege, pri-rodjene svakomocoveko, 00 redko da so obe ostro izraiene. Te subilege: g. I. Maioranic oholio bi se, kad bi imao na 5to, i:njemo sePOSBOneljobi. Ako se ostan 'ponosa dostojoo razvije, a bolest le-nosli radnjom nadvlada: eto ti la sigorno velika, plemenita muza. Za-nemari-Ii se onaj ostao, ozderzi-li se ova bolest, eto ti oajberdjaviegacoveka. Zive-li ostao oz zivu leoost, eto ti golova coveka, berza oasvako zlo, neverstoa za nikakovo, stradanje, za nikakovu velicinu.Ako je lenost svladaoa, 01 svladan ostan ponosa, eto neeesa, BtOne-loam kersti'i, nego posve i.gleda popot suinja, eto coveka, koj radi,samo da radl, eto zive makine. Kako je poslie god. 1848. s ponosom,kako Ii s lenostjo g. I. Maioranica? to ja nezoadob.

Tako, dakle, 0 znacajo g. I. Maiuranica knjizevnika IlenadjobDis'a Dzvisena, ni5ta velicanstvena; u zoaeaju njega derzavnika neloa-dob nisla neobicno dobra ni sla,

DOBavna Reku, opazib, da iZQlev gg. Von~iDuiZmajiea, iro-djake, medjo svimi stonovnici zuponie, ja JOBnajviBe deriim do g. I.Mazor&nica. Bes dvojbe OYO pDcanstvo nesudirie po "Cengickinji" ni

'-I po slolbab, nego po koma ii i 6emu tre'jemu~ ter ~. I. Maioranic to bide


8/60

Dekriv i D edol8D . T 8 ralUka, drogde preve like eene, orie ne"'"diaje niste. Jer Z8 g. Maiurani6a nebide u zupanii IjublYi .i 8to-vanja, ni priklonosti,8 upravo toga se [e btelo.

Za budu6e Ito poklisare ilobsega zupanie re6ke. boda oel 8tanovitestrane predlozeni: Busan, g. I. Maiurani6, ijos jedao koj jive, atlridomorodac, oovi rodoljob. Na- ta imeno blaSe mermljaoja, Dad 0'"Mazurooi6a biase i podsmeb8vonja dervena.Iz onoga predloga ja zakljucih, da g. I. MajaraniC leli biti izabraDza pokUsara, ito u zupanii reckoj. Gde l kako da ga prokriomcarimo?Sva su mesla zauzeta, ijos ostaje sarn Vinodol. Ali u Vinodolo je Dje-govo ime najve~ma omraieno; kOlarski sodao Mudrovoi6 derii do g. I.Maiorani6a koliko i jo.

Ali zaSto kriomcariti ga, zdto nepristati javao uz ".Vo.cioa iZmajica? Zato, jer stvar, Z8 kojo se ova gg. z.1Izimahu., biaie 8IIUl-trana neclstom, a ja nemogob jamciti, da ce g. I. Maiurooic svaj.poklisarstvo upotrebiti onako kako to narod zeli, kako je pravo ipodomovinu korislno. Po gg. Voncini i Zmajico bio bi i 00 proplo.

Dakle slvor razlozim mojemu prijaleljo Mudrovcitu: ovde seoeradi 0 aaml ni 0 g. I. Maiuranico, oego 0 Hervatskoj; Austriapozna g. I. Maiuranic8 J O B bolje nego mi, oDa ga prezire bo proatabeamtera, koj skaee za koru kruba; ona ga je ueinila. naceloikolDnde vlade, jer su joj ga pravi Svabe kao pravoga SV8bo prepQrueilii jer su ga bervatski Svabe proglasili demokratom, liberaloem, '08-njakom, recju, eovekom puka, koj covek da ee moci BeCo.premnogopokoristiti. Ako zopanin, u kojoj je rodjeo, nepokate, 4a do. ajegaderzi, naravsh je stvar, da ee ga Austria jos veema prezirati, itimeda on neee moci ocinili ni 000malo dobra sto go mozda zeU. K tomomogoce [e, da oas sud 0 lomu coveku, nekada lemelji&,vee dloas te-lIIeljit nije, jer moida je 00 morao pooiziti se, slulili, pretvarati se dosada ; mozda [e suzojevaoje desetak godioab iz ojega iztesalo stogodcoveka; molda ga je dirnulo nastojanje Beea , koj ga prie Solferinahtede, kako glas ooside, pod izlikom, da je seDUOs pameti, baeiti uludnieu iii barem u peaziu. Na nikakav aaein nevalja be~ tetJdh r8&logab ooveka obsuditi nl. zabaciti, i ako je obsodjeo, &reba ID U dlti pri-liku, da se popravi i pokde.

Mo.drovcic mi odgovori, da on s nekim 0. zavadnji, jnoo ne-mote Qista radiU za 'aj i~bor, _proti kojelQu da ce oemalo svatko bili.


9/60

Ja mu odvralib, da javno niU nesm i raditi, jer da D esm i obroiiti sebeni mene, D esm i pokazati, keo do m i derzimo do coveka, do koJegapoliticke vrednosti nitko nedersi ; ospuU h ga, neka stvsr poveri pam et-Rim Jjldem , neke Jjude opuli, do ja, do kojega se je premnogo der-lalo, proti lomu ilBoro nelmam D ista, pace da ee m i idrag biU ;neb la dokas, do jn privoljojem , pusti m ene izabreli sa namestnika,. I . M alorenice. Zakljucih S opazkom , da ce akeiu zopoceti gg.Voacioa i Zmajic, i de slvar bude vee tim e napredovati, sto joj se m iD eoemo protiviti. T ako cemo, rekoh , osebaosti podloiili nacelu , iz.-vedili cemo sveto dersanstvo ctaebenikah ; g. I. M azuraoi6 moZdabade imali toliko razoma, da oeeni to nase poniienje, ter ce, akobode jos gde isabraD , z 'ahvaliti se oa izboru viD odolskom .Plem enm M udrovcic izversi stvar kako valja.

J8 obrekoh i dadoh rnka kot. suden Mdevieu, 11 . co ojegov,grobnicko-hreJjinski kotar zastupati. T aj je kotar avela zopanijskaskopS&inl , U oapolku la preoredjenje monicipiah njega oeima. A zu-p.nijski pokU 8ari o dm ereni 8U po kotarih napotka. U neizvestnos ti da-I ioe sahor potverditi toj kolar i, dosledno, ojegova pokllsara, jn oeodohna sabor, oego Cekah, da se ono pitanje resi. Zopanijs~ i poklisari ima-diohu prositi za ono potverdjenje. U saborskom dnevniku stoji, da no26. travD ja povede 0 lorna ree g. Jakovcic, poklisor iz B akarstine.Tom prigodolD reCe g. Voneina , da je on 0 tom u predm eto predaoproenju, koju U ostalom nilko nije vidio. IsU dan odrece se g. I.M azoranie poklisarstva, sto ma go je poveriJa obcina Cvelkovicah,a priDrza pok lis ars 'vo v inodo ls ko .

Za toga mnogi runniaha, nekoji i verovahu,. da gg. I . M eiaranici' bi8kop S trosm ajer gledaja m ene izlisnoli iz sahora, bolje rekue, ne-dati m i u sahor. A li kako ces s tim i glasovi sljobiti ovo obslojD osl: D Ojed nom dobijem od gg. M . Hervata i Zm ajica berzojavnlh pozivah, kojim e koo 0 gino, odmah, iz slopah vuka u Zagreb?

IIIU Zagrebu naletl me g. Zovic i poluzi se na g. Vebera porad

n ek ak ov e p rep irk e, 0 kojoj D isla nisam znao. T u m i se ucini, kao dqim a u sa bora stranakah i m edju njim i razjarenosti ..

,


10/60

Sumnjd 0 strsnkah u Hervstskoj, u sahorn? Somnjsm, ito tako,d f t nagibljem verovati, da ih neims.

Odibv na Reku, ja ostsvih u Zagrebu, u inteligencii oso&ito,sarno [ednn, svezi s "braljom Magjari" posve prijaznu stranku. Odmalaposlie Solferina nemalo sve zavapi za "bratjom Magjan". Magjarskanosnja, magjarski pozdravi, IDagjarski plesi, toljage magjarskih joha-szah, neotesanost, divljacina magjarskih kanftszah, to se sve udomi uZagrebo. Magjarsko druztvo bude dovuceno, za da magjarski pred-stavlja 0 sagrebaekom kazaIistu, ter sa toga nisi drogo coo, van kakoje magjarski jezik [unaekl i umiljat, i kako 8U "bratja Magjari" dalekodoperli u kozaIistnoj umetnosti. G. I. Kukuljevi6 biase dan i 006 hezplace Cicerone g. Podmauickiu i njegovim drogovom Magjaro., do-nesavSim 0 Zagreb oovacah "za obraniti Hervate od smerli g)ada".Na vapaj domorodacah starih, sada rodoljobah,. izdade g. Levin Ranchmagjarske zakoDe od god 1848., zakone, poradi kojih kerv prolivaslDGi unesrecismo nas i Magjare. Ti zakoDi budu proglaseoi "jedioim spa-som". To izdonje bode 0 casu razgrabljeno. G. Levin. Rauch oebiaSedosta vatreno sauset sa svezo s "bratjom Magjari". S toga "postenjaci,narodnjaci, rodoljubi", gg. I. Kukoljevic, I. Mdnraoic, VukotiDovic,Prica, Bogovi6, zabacoju g. L. Raocha, idogovaraju se s g. J. JaD-'kovieem, kako da se Rervatska sveze s "bratjom Magjari". Kod ob-nove 0 zopanii zagrebackoj "bratja Magjaroni" moradiahu oprostiti,BtOje vecina demokroticka za pervoga podznpaDa ilabrala neplemil:a,a plemiea la drogoga. Nekoliko ml"dicah imOievah, medjn ovimi bih.i ja, dakle nekoliko nas, koji nebesnismo nego motrismo ljode i Mvari,mi biasmo "prokleti Svabe, koje treba DB pervi slop povesati". Slikakoja predstavlja oogarsku bunu, i pod njom Rervala i Magjara, tasllka s podpisom: "pod uDgarskom krunom kao s bratom, rukuje seMagjar sa Rervatom", biase od "Darodnjakah" u tlsueah komadah deljena.

Mogn ll verovati, da se to stanje, ta sloga,. to jedinstvo, od ju-cer~ to jest od svedetka veljace do sversetka travDja, promenilo 0prolivDo? I to, bez-da se je 0 izvanjs~om sveto islo promenilo, hez-da je 0 toj promeni isto doperlo u [avnost ?

I sbilja, kakovabi bila ta nova, ta razkolnicke, ta vezu s "bra-Ijom Magjari" neprijazna stranka?

Austrianska? Je-Ii moguee, da je tko, makar neznao nisla 0proslosU, koju imamo od Austrie, je-li, velim, mogoce, da je tko za-


11/60

9..... vio ja~er.Dje barbarsko t18~eDje,denoje, progontnje, koja ter-pismo od Austrie1 Ono jaeeranje neme, bd-Do seJjaoiu herva&skimoradide Da ore hoda traiiti toma~a, za dozoati, ~to 180 fermanauslrians.i poveda1 Ono vreme joteraoje, bd-DO se barbari poZagreba sgled.vaho nad hena&skom reeja, ter ju smatroho za .Dak,.. dokaz baBe, velei.daje? Ono joeeranje vre.. e, kad-no aoslrianskiiaDdari Zagreba HekoUka koraka ustreliie neddna 6oveka; kad-. 0 taken el1 n.ki He"a' lDoradia.epripravan bili; kad-no selJal tUi'e, da aaJtrianski slraiari Dad sigorno.tjo osobe i imetka, poNIih lae"lukih selJa.ih i.lraiiv.ja kako iIDdaleko pdke nose, itt.-Ii .obre pogl4ljljo1 Onojaceranje vreme, kad-Doinajmoidenii mla-.~i,e.Blvii .emacki bolje Dego hervabki, lDoradiahoiii a trelji redpatti, in sa TrelDeaa 'kole ostaviti? Je-li mogu6e, da je lko zabo-n.to te javae s'nri, .alenkosli DaprelllpotajniIDslr.hota..-, koje sea .... dolDoviaaUoI vreme sninjevanja aaslrian8koga zasadi~e i uajej odrojiia? Jar II spolDeaaU sa.o jedno pojavljeDje: koliko seIjudih po gradovih i vebjih mestib, kollko slolbeDikah, leni, koliko ihIemoje lenili, koliko ih treba ieniti se, ito sve od-kato [e au-ttrianitina .a~. clomoviaa zadauala? Dalile soiaojslvo je zaterlo ia.jlveUi iaajJatji ostln narave, sOiaojstvo pripravlja zator narodahenatskop. Ikad smo na & 0 dosli za desetak godinah, gde bodemo18 kakOTnov desetall ,odiDah? Ako je ooih ionakovib emab binloiproll pripilU, ako ih je ogortenost Daroda i poveeavala: itako, onibiaha veronDi, oai tlaeiahu dosevaost Daroda time vecma, ito biaSenemogoe. govori' i!UP" istiDa tralit i nalasit.Bi-Ii ta Dova straoka bila straDka pran? Ova je, iatina, svojprogralD l 'MVila, taj program jive a syeIDunaroda bervalskomu. Aliova strHka ide za amnom i plemenitom sverhom, ODaje odvii azvi-'eu nego-n da hi a Dju g. Vebe,r iii drogi Siavoserb mogao spadati;ova stranka, btl Dovacabivlastl, verno ogledelo svojega naroda, D iU.oie Dapl.Uti g. Zuvi6a, Di .aneti Ijode koji niso .a radnju, za borba,.ego samo za aiivaDje.Stnm talianska, roska, 'arsb? All DiTalian, al Ros, DiTortin,j.T.O Deku.'e, d. iele ovaj perajlk Hervatske dobili. Kakova bld.llIe mogla bili ta nova straDka, koma-Ii bi Herva&skuisd.vala? .Sotra, Deuam, kako, sallalo Da. se a koci nekad. Deme&rovoj.Ta biaie r ,ovon 0 kraljevih predlogih, to 0 Odgovorih,~koji hi Ie


12/60

'10im a1 i dati na te predloge, to V . Pace] otijstV~D O pro~ ita D ekokav od-govor te struke. Ja D iti sto znadob 0 lib s\varib , DiU 0 njib m ogohisto rasumetl,

S oda nebiaSe sednicah, jer orgonootika ode 0 B ee, prosjaciti c iagraniearom bode dopustene u sobor doci. S lo je to? D a Be narod,makar kroz sabor, tako ponizi da prosjacisvojega vladara bilo za sto;do mu odpravlja prosjo cke, sozanjs1 le pred stavk e; 'da radf itlto drogoosim d o - gradi zakone iosigurava izversivaD je sakonab;, renjo, O Da je"argonautlka sablazan koje nelma nigde drugde, sablazan koju C ine",0Hervatom urotnici domael, -; G rsnicari, dok su 0' s tanjo , p ro tiz ake-nitu, mogu-Ii graditl zakone Zft' se iii Z8 provinoJaloe? S to 8patl.juna nje, dok so 0 onom stanju, makar kakovi zakoni- iodnollaji? Naj-vise po s t o hi moglldee! 0 saber', bilo bi to, da islo neka -se gra-nica ukine. A li D e samo da 1o. njihovo' zahtevanje nije' od potrebe,nego je to Bec npravo zabranio f granioaroD l i provinciaJoem dok bodogranicari u saboru. I da sahlasan bode 'podpoD a, to'bezzakoD o, to sra-m otno zabraoo prlmlse iobderzd6 S lavoserbi.

N a 15 . svibD ja govori se u sednict , da sabor proslavi Jelaoroa'bana. M oj jzbor za poklisara jos nije procltan. D akle nemogoh oslatiproti toj beckoj petljani], proti sramoti; kojo je tim e A ustria nSD leniiaB ervotom . S to rni se iu DR cudo dade, o tomu slavJjen jo gov oreoni jstl S lavoserhi, koji se do jocer oemogaho Jelacitabana, inje-gove uspomene D apsovati inacernitl , ,Ali sada boee A ustria da se'Jelaci6 slavi.

S amotretji pobodim g. biskupa S trosmajera. Serdee oeimadoh .s-ojni na-nj, ter time rnogob prostodosno iz bU za m otriti bjegovo 'bblieje.D o oblU ja bo Jjudih neoblcnlh ikoji hoee do so neobiGoi, m aogo deriim .O n nas primi svakako i za-Ie nikako:' i prijateljski, om iljato, iosorno, idostojanstveno, i mllostivno, ig08pods~ i i demokra ticki.Negoni [edno 'to derzanje D ebiase odrezano, ni zarubljeno ~ ni zoostreno,nego pom esano. Onse dersa kao da je nkraden, tu dj, v ertljik ov , iz-gobljen. N a njemu s,ve staja kao na koleu. R et oslabaI k tomu kaonavlas kroz nos, preneugodna. U celu obJicjo neopaeih nita u slobi se ja zaljublo, nisla S to bi me no prijateljstvo, ili- 'na 'stovanje 'ga-nolo. N lljnepovoljnie m i blase : m ertvilo U oeinh , m ertvilo 0 l{ret8Djl1,m ertvilo na ustnicah , mertvilo II svemo coveku, koj je u. najlepsojmuievnojdobi. : :' -

==


13/60

A liisiognom ika nije nepom icn8 zaanost oego je samo gatoja;ni Jepo ni rof.80 ohlicje nije svaki. put, ogledalo dose; oko vara pre-oeito; kratka holest, koju noc oespavati, o6obic08 radD ja, briga, m i-_0,' to ave mose coveko u caS nager.d iU do je 00 za oepripoznaU , iI j u to bi sevarao lko bi ga po ooomu staoj!l sudio; a oapokoo, to seje ob1 icje m eD i' u c~ o~ o t.kovo, drugim .~ . 000 ~ i8 i d rogac ie . I'ko im au tomu pravo? Svi jednako .: :

IV_adjuUm se priU cno osvestlh II saboru injegov~ vertIogu. G le-

d ab k o tn eS Ic lo je ,:all gil .n emogoh ra zume ti. Jer, po. mojemu sudu , celoslanj~ bjase; j~ sl)o~ .O dkuda; dakle,.i cemu saranje? . .K akov~ je ' SW lje A ustrie? O vak~vo: izgubitak Lom bardle naj-

m asUe je z10 ,0,:A ustria. A . pravo zio po A ustria stoji u tomu, da sez.a .nju, 0 perk.os pogibeli ocito j, nezauze ni jedoa stara drugarice,~Qsijll ni Praizk~ , .ni 'Iltarioska prijateIjica, Engleska ; da je tim e A u-stria, osam ljena; ~ a je aa ~8j n8cin dO kaz800 da za A ustriu oem ari Eu-r.opa; 4a [e A us~ Ija .potueena na zem ljiS to , koje si je sa~8 odabrala,u zaklonici [esere, rekah , tverdjavab; da kod Solferina bide samostoisedam 'U sue,ab F rancesab, ,a A ustrianacab na razhoju iu o kolisukove celiri sto tioe. U sucah; dosledeo , da oceniv kako treha broj istanje vojskah, ooaj hoj takovim se. pokazuje, kao da je u njemusvaki Francez udarao na deset~~ A ustrianacab; da. ce ta slaboce A u-stria, tako .sjajno pokazana, userdeiti o jeziD 6 dom aee i Isvanjske ne-prijatelje; da ~ tanje peoezja A ustrie nedaje nadu oi izgled za ojacenje,njeziD o; da ni istim narodom A ustrie nestoji do njezina ojaceD ja. A u-stria bo svojim ponaSaD je~ uputi narede , da se onl od nje, dok [eikoliko jab, n,em are nicem u nadati, nego protlvno, da se im aju svastahojati. .

Pa .slo ; iS le !~A ostria cd Hervatske i od Ungarie ?T o, .da se p~oglt'lse i uclne botice pjezioim i obolnam i , drugim i

reclI li: da B erv~ ti inarodl U ngarie pr.o livaju svoju kerv i trose svojenovce u. ratih koja- ce A us~ ria H i drugi proti A ustrii snovatl i voditi ;da placaju dog A u.str~ e k oj DB nj~ sam~ u toliko spsda , u. koIiko je~einjeo ip~ roseD .sarno na njihovu. D esreq u; da svej . p rirad ipreradprod.avajo , da tudji prirad i prerad kupuju kako i posto A ustria hoce ;

it,


14/60

1 ,2tla svoJe stvari prodavajll za tretjtla vredlOsti, d. laclje R1'Iri kapaj.po Iroltrukoj vrednoeti; da oal to sve rade iterpe keo pravoi dd-Diei, keo zakoDiU robovl Aastrie; re~ja , AUllria l'le, da Be"8ti ioarodi Ungarie aaoe dobre volje lebi i 1T0joj domoviDi ono, . t o ilDAastria krol vekove nije mogla oraljem Di pelljaDiami uani&i.

Tko 6e, a takovih stvarih, takovoj Au.trli popastiti, tko isdatiIvoja domovioll, &koobruiiti &VojDarod?

Moga6e je, kaies, da 6e A.astria prideriati oDaj is'i koj-oo jokod Solferioa Dija hteo nl dao sra'''i. Bto oDda ?

ODda ito isado. Zertva, hjll AUltria a Dal pita, solaoja'vo je,smert je naroda, 'a se iertva ni~im iDikako Deda Di il daleka oa-dohaditi. Austria 6e, ako ju drag! buda deriali, lIako i dOlada, p.iliDaia prava, terti Dai Darod. Tako bude'mo i' odsada, iproti Da.i.pravom, ibez o81ega privoleDja, od Aus'rie imali .ve' ono, ~ma onasoda ite Dase posvetjenje. Dekle , kad netrebamo Di.ta radili, kaelovaj ~8S, oemoiemo Diita ve6jega U~iDi&i,bel 081D je salvim do8lalamo Deprivoljiti De bezzakoDje: dajmo, Izaslimo &ljveli6eD.lveoi 0 e,koj u ovlh obstojnostib vredi vile nego Da ItoliDe tisu6eb bajooetahilambaradab. I doista, pet godiDah kasole, [esn-ll Praizom lombardej bajooete pomogle viie oego-Ji je Napoleon III. dopustio?

U ostalom, oije razloga oj prilike, da 6e drag! Austria proti ,.oljlnjezinih oorodoh braoiti iii derlati. Nu zaito bilmo protresivali atvarikoje stoje od drugib, De od oaa?

I nas svaki mole poatati miliooae, ako mu tko dade milioD fo-rintah; ali u taj racuo nice Dam Ditko dati ve~eru oa vera. Za.to hiDRS dakle malila tudja volja koja da ce braoiti Austriu?

Mi imamo doinost I priliku oepomagati Daiera zaklet. ,ovel'-ni~koga oeprijatelja, dakle nepomagajmo ga t Zalto, .akle, da Deo6i-oimo ito stoji od nas , ter je Da sleva i sreCo Daroda T Iii je mala.lvar obraniti cast oaroda, obcavali pravo kraljevine?

Derie6 se loga ipamelna iz.konlte alajallita, sabor imadialefta kraljeve predloge i u kratko idostojanatveno odgovoriti: kraljevioaHervatska Dikada nije pravno stajala a drugaC5iem odooiaja s Ao-striom nego budi s kojom drugom deri8vom. Nu Austria, gale6 Dai.prav8, pretvorila je oda samostalnu ineodvisou kraljevinu a 8\'ojuobcinu. Narod ~e he"8tski ,.eselo prfgerlin Bredstva koja mu se prale,la sru.iti ovo bezllkooje, 18 uvesti u Ilvol ono 18koollo staoje Ivoje


15/60

i8.018O.e. OIt8laj.vl "Doltjl .edja balje" Ben ...... iVa ..gariom prest.1i sa ratom god. 1848-9., ratom pre ..esreeli. po obeove kr.rjevine, Da ",om medjuauodnim. Ove knljevine, keda i1 : 01m se Ividi korilblo iii potrebito, arediti ~ Ivoje odllOoje iIIldj.-IebDe iD.prama lvim denavam i D.rodom, De6ebju6 poziv od Dje-gov. veli&iDltva.A .to oared I labor hen.t8ki od DJeg. veli6aDslva 6eka I sa-blev., ovo je: _.. Djegovo veli&iDstvo apodpoDi i ljedlDi naiu kra-Ijevina bja je modjeDa olobito .a gOlpodovaDja Djegove oltitelji; DekaDjeg. veJi61Dltvo OpodpoDjeooj kraljeviDi po"rati DjeliD podpoa oltav;Deka Djegovo veJi6an,Ivo dokine obstoje6e belzakoDje a kraljevini;Deka njegovo veli6eDltvo dade dovoljno jemstvo i ligonott Darod.hen.tskoma, proti bodo6im vredjaojem Djegovih pravah i proti apro-pa.tjivaDjo ajegove domoviDe.

ni je moida Darod doiaD pretresivati DaJprle, I obilato, iIve .to.0Be6 kaH? Pa ito ooda ako, po starinsk om obi6aju, labor baden.postjen dok reii kraljeve predloge T Da bode Be6 kasao ra.prav-IjeU odoo je Dapnm. Ciganom, ja bi bio rado viditi, kako IN ,g. LII1ionDi6 i bilkap Slrosmajer bili a toj ra.pravi predDJa6ili.Dakle, po mojemu mDeDja, odpnviv OD.j odgo'for, Ilbor bi sebio imao dati oa gradjeoje zakooah, Da prearedJeoje domovine. 01'0imadiaie slbor time ve6ma radili, la-da pokele da 1800 Desmatnvezaoa Iiltoplldskim iveljatkimi okazi, kojimi se Da'oj dOlDoviDia .a-konotvono, a denavDu pogledo dopastja lamo oooliko, koliko a pra-voj deriavi IVakl ob6ioa ima i mora imati. Ako bi taj P0880 aebonbio potverdjen, dobro, ako Debi, bilo bi bko ijesL Nelmati sakonpotverdjel, iii Dikakov, DiJe ve6je 110 oego imali ga , da ga lamo-'Volja, ked joj 88 nidi, bez straha gBli. Tko loa Ilto je 0 bodutDO-sti? U stBnovitih okolnostih koje moga od daoBs do satta Dastati, ko-Uka bl Ire~a bila imali lakone, astaDove, .to ih je odinio Darod pol'Vojema doha, po svojemo staoja. Be~ja, hilo I njego'fom radDjomMo mo drago, sahor imadiaie a6initi ne, .to je od njege stajalo, ladobro domovine: on imadiaie noja dUiDolt DapramaDBrodoiDapram raljo ispaDiti. Sve ove OBlore braDih jot Da Be.i i 0 predstavkah.

Ali DUt, g. I. Malaranie, glavB vlade, Depredloli Di tade, I I I kal-Die Dikakov lakoD. S'fagde dragde spada Da ,Iada da Da~iDi predlog,koji. 8e .. bonld lakIJo&ik, laken, vladara la potterdJeoje prikailJe.


16/60

I ~,~precl loge, predM"ke, rradiah~. saborski .6 la no .i , ..a D . g. I.. -braD ie Ifa S TojO ID vrednoin vladom .

. 'JGS ada ja nemogob m isH ti ~da g. 1. MaiuraniC nsmerav. uzprom enieno nekollko beam lerah, u H ervatskoj podpoil despbtizaIB ' uz8er~ a"~'! . ., v

O door za jogoslavensku abldem il1 biaS e im eD oJ8nprien~g ...]j jau e ,zagreb dodjoh. . l& ako Iovahu imene 1 1 .sednlee toga ~ d.bQ ra.. U. li hseC lnicah wzah se iii kiselo iii oa B ID eb, oq .vakako . pokazivah . do80proti tomo zavoda koj, bio uredjen kako mo drago, Q daDaS-D jib obslojD ostill D em oze oego D8 porugu naroda alajati. Za. ~~ov bo,ikoliko prili~ an saved , D iU ima Ijudib, oi sredstrah , nl drugih okol-.n_" A . da hi oaih uvelah i bilo , narod i.m a silniih pol.r~bah " kojebi se morale zacepiti prie nego-Ii bi mobilo do zQaD slve.uU1 r~z-pmnh. D" n i n eg ()v orim 0 im e nu " ju g0 81 av en sk om" . U. mojem o: pri-biy,.dju. J i i U je naciojeao koje pravilo , oi isLo zazbiljoa. Q s.ve(loeiv! se,00; D eQ logu.tu namero u pogle~ 08 akadem iu razbU i, js nastoj~ ,sto iilp .aciD o lb , ioka V . Pseela, da u ta pravila dojde itogod dobrai pamelna, zft-da. ib B ee nepotverdl, T ako i bide .

.U 'n~ kojoj akadem i6 l\pj sednici im adide g. bUkup S trosmaje~ vrat18.\(.zal), rece de boluje, ilej m i so je put u oajom iijatioj sliki. uk.a-.ao. I sam terven bolestm i i drugim i nepegodam l, jp eam preko mereeu'ijiv .ka4 . vidim da &ko terpi.. K a Q da je tu ~ojo .slab,ocu op~z4Q ,g.biskup S trosmajer naseea izdaleka 0 Austrii, 0 M'gjpri.h,. Q aebi,.:ktr lIakljuci do narod D jega nebude dugo imati.

Is .tib .njego-vih recib opazib da 00 do sebe odvis derli. K 9j N a-poleoooh, C ezar, C avour, na uri oeD adane smerti, nebi bio, oebi, stotakoV8 kaseo. B ez dvojbe, [edan md moze narodo premnogu u~ initi.Ali: jedfto muz uvek oftaje samo jedan muz, i bio veUk kako modrago, aarod hoj ga je rodio ivellklm ocinio, J O B je vecji od pjega.A naro4 koj je pao samo na [ednoga mula, vredoo je i mora daPJ'D (tadoe. Pa kako bi ~ovek .sam sebe bvalio , kak.,o bi ~ ime naroda,18 sobom , D ad svojom smertju jadikovao, kako bi to .radto covek kojO'rodo. ".ili je kakovo dobro utioio ni svetov8o?. G. Vicko V raoicani po,va me k Ambrozu V rani!caD iu n,v6C erD jisast8 .llak . O brekoh doei. N eg~ paeke navalise tako Isnenada , 40. niiimogoh doci, D i zagovoriti set K ~ sD ie, D iU me nahu,' o ili a~ nameceh.


17/60

r

Sulra dan posastanku kuaee m i moji prijatelji koji na ,njeJnQ ,biabg,'d a 'je' tam o g.' I. ,M aznraoie na dugo isiroko razlagao, .sreeD koj~ ,nItSod',A q strie Qka. , ,

.. K ako suditi 0 tomn kornku i0 svemu . clanasnjemu ihodoee~Jl-peoas8nju g. I. Mazoraniea i8vih .n je govl h d rDgov ah sll lZbenik a~ , t o . j.,.~ih Ijudih vlade-? .

.Ja sudih. ovako: neima dokaza oi rwoga verovat~ ,. da- hi )jedan18j .oovek oddesetili. jistvinah .n a dan, krozgodiD !U hudi s amo .jednolJ. samo . .jedD Q jistyioll iertvov8D za .srecu , 18.810VD.DIU'080;hervl\ tskog$.O d tih Ijudih neimaju se H ervatl. nikakov.u dobru :nad,ti. S. ore s~8lraae na. cista. . ..; Hodimo: O f t skrajoosl,. ~ oJa [e moUn tem eljita, :R e'~ im () do sa ~Ijode neima uma, .oi prD slosti, 8i iJyota,. da z.a oje. neima . .n i~ ta i Z V . f U llljih ~~h~ 4a .ih "odi n8jblatnia sebicnost, niljD i~ ji ostan zi.otinje.A ko dakle hldo. slediti D apot.li. same svoje seblenost], sam 'onaj oS t80,kako ceo se ti Ijudi 0 pogleda A ustrie ponasati? Sebicnost, .0 .Iao 4 e. im , kad vee moram tako feci, dati sledeel naputak:

A ostria, ni .derzava zakona, ni despecla, iujedno deriava, sa-kona 'i despooia, t. A ustri~nemoze' dugo slajati, nego mora .iIi raz:-.pesti se, iii' povratiti se u iskren despotizam , Ill. stupiti 0 4u~li~am, i i i~'opiti u. bilo kak,ovu f~~er-aciu.- N esta takova mo~a hiti ,pa bilo uOVOo1 iii 0 onom SlOPDjo.

. A ko se razpadne, od D je istina, neimale se nleesa bojati, ali ne-imate m nadati senicemu; . aka se .pO~'rati U c6n\rll}jZl:\m.,. t o . j. elMdespo& iialD , ona Ott, dok bode mogla, ~ aslavjllf sv:oju br~du, '~ r ~e-.as,. kako vas je. do goel. ~86Q. prezirala isabacivala; opet ~ ab~cj~ ,a sveje ee Jjude, harbare na vaia westa u slusbe metpuU . D a Solfe-. riDo ~de za .A ustriu izpao, koliko bl danas, govorim .. 0. god, 1.861~,~ lo domaeii; m akar same kotarskih prist.vab Il lIervatskoj? A ko ;~euvede duallzam , M agjari ce svoje nedvojbene Ijude, M agjaroD e, s vre-menom Magjare namestiti u bolje ,Iozbe. A ko se ovede federacia, ita bodi prividna, budi istinita, u [edinstvu vladara, narodi ce u svakomslucajo dobnl. stogod vlos\;; ~ vi znite da narod: do vas njlf,8 neders],i'tim znate da sle 'propall, barem u slozbab. i.laeah,. osobiLo ako :tfekros. austrianstinu narodu jos veema zamerlte, . :., Na' taj oacin. po naputku makar sam e sebicnosti. J j u di v la din i hili

hi a t e mogli ' god.: 1861: lV ojski Z 'lIZ0'~ ' za A a~ triu s a m o .04.; ~ ft4 bi


18/60

16hili .Iertali da iiall oni hada Hmo dese&ak ,odinab iivelL Samo ova'Verojetno81bila bi mo,la a prava borba HAUltria voditi ODe Ijadekoji neimaja Ijuba'VDf sa Darod, Di sa domoviDa, Di sa Ivoje obl-& e l j i , Di sa Ivoja detea: la nijla izvaD Ivojib wrbabab. Draga6le, akoODt Ijadi nemi.1e olako, ill ako imaja koja plemeDitia )jabav: k.kobe' pomilJiti do bi oni mo,li apropastjivati Darod, idOlDOviDa,i1Y0jeobitelji, i IVoja deteo, i .. me sebe Y Jer tko im mole je.6iti da Dji-hove oWtelji, da njibova detea, d. oDi i.ll Deboda ollali a aaroda,i d. Debada vr.menom morali davan neaDe 0 't.jill delill, raeaDe,krol koje bi al .. ho .0,10 I sirovo is,oreli?

A li telko da je ikoj oDaj eovek svoj livot sleu. Da ...... k,odiDab. To 6e re6i, po mojema .ada: Ija.i vladiDI, Jjadi A_rie, De-.mida, Demoga leltoke, i.kreDo raditi .i sa Aastria.

Dakle, kada sa Henate De6f, sa Aosaria De.op, tre&j... ai-ko,a ovaj eas Dije: . t e im ollaje? Ni'ta drop De,o .a AHhia ,0-vorit iradit tako i toliko, da iID barbar tadjinae koj ih 18 nat d.rIi, .nemoi. 0611a D am08t prigovoriti. T&ko po .0jeDla .. do, STe bi_a reda, Ive DB 6ista: one Ijld. Autria ne6e mobl ahvaliti, oDimIja , da iD.bi bili kakovl jesu, il Daroda Ditko amaD Debe m06isameriti, ito De,ovor.6 proU A08lrii, krol re6i be. 8Vake kori.ti ponarod, Deb. da Iertvaja ades iobstan8k Ivoj i ,vejib obiteljib, .... -nooi i olveli barbara tadjiDoa.

Na da 6. oni Ijldl navld, da 6e einiti Herntskoj i 'fi'. slantgo moraja, d8 be oDi 8vom silo. bteti H.rvatska izdatl, to, g onodoba, poverovati ja bi bio mogao 8amo Ila. bi Ielaio Hrebo . f t -.oga ama i svakoga morala, ii i lad bi veb oDda bio snlo straia ..i.UnD, da It lol.njske, llavo-s.rb.ke pllmiDe povla6i po Be"atskoj ;d8 je ta pasmina zakleti arotnik proti Henltom, ida Bee ta PI_iaadile, D.gaje, azderlava .amo za n.srebu i srl.ota Daroda b."ltskop.

VIU IV . labors.oDl od.eka, barem g sedaieah a kojih ja pribivlh,

bia.e 'Vebiaa MagjlroDah. Povede It ree 0 doluka graDiesrah a .a-bor. Magjaroni se ozprotiviie toma dolazka. Najiestji bia.e Bri,levib,pervi Zl Djim g. BluagliariDi. Ako dojde Da glasovaDje, jl sam ..o~itoj III.Jini. Dlkle ,ledRm DI Iep DI~ia akloaiU la .. bloaa.


19/60

Opazih da 8riglevie do mene nesto dorii poradi moje opazke asedniei 15 . sviboja, i da me g. B attagliarini pozna s R eke. O ba 8 tO-vahu m ojn osebu, ali m oje reci kojim i braoih da grani~ari budn pnstj.enio sabor, ostadoie bez uspeba. Sceniie bo da oepoloam granieare, negoda 0 ojih govorim bez dovoljoa zoanja irazloga. K ad se osvedoelho tomu njibovo aascru, kazem im da sam i ja granicar. S tarae B rig-levie malo da se sa stolca nesrusl od velikoga cuda. D akle kaiem muda ee se graoiear i s vragom 'pobratiti prie oego sdruiiU s N emcem ,u ostalom da graoicar' M agjara prezire, a A ustrio merzi. N a to seMag ja roni odob rovoljis e i"veselo prim ise bratju graoicare u sahor."

Zoam enito pojavJjenje: M agjaroni, prem eojn da 'granicari nisuZft M agjare, prim aju granieare dok se upD tise da su ovi proti A ustrii.S to je ladaJo M agjaroD om ' ooaj strah od A ustrie, strab kojemu zav olju eto zaborav ljaju M agjaron stinn ?

A ko si pomnjivo motrio komeSaoje po gotovu u saboro, morao siopa.ili ovo: gg. I. M azoraoie i njegovi drogovi, juuraoji besoi M a-gjarooi, evo so danas besni A ustriaD ei. B iase-Ii prie D ada da 6e ibM agjari kupltl, je-Ii sada austriaoska gotova plaee , uzrokom ojibovapondanja, iii mozda njihova M agjaronstina bide sam o A ostrianstioaokrinkaoa, kako ju je Bec zapovedio? Ja b iJ ez im samo obs to jnos ti.Upravnim pntem raditi u Hervatskoj za A ustriu nije mognee, tonesm l nitko: narod je say proti A ustrii. K ako dakle da rade hervatskiA ustrianei? S tranputice. - S lavoserbi 8tvorise iprogJasise d ogmukoja D ei da Henali oemogo 0 sebi hitl , nego da moraja iii pod Mogjare, iii p od Au strin .

T a dogma, [asne govore6 , kde: Hervati D emogu ulivati itoprirade, D ego je sa nje samo ono itoim pripusti A ustria iii Magjar;pet - sest m ilionah forintih ito ,ih dosada svake godine A nstria vuceil sam ih sedm ih zupaniah hervatskih , te m iJione nemogu Hervati po-Ir08m sa 8voje, nego treba da i odsada A ustria iii M agjari sa svojepotrebe potroie; ako tko udari na A ustriu iii na Mag ja re , iii povratno,'reba da se Hervati tukn i do brane; kada bude slabia A ustria iiilIagjar, treba, kako od oekada, da si m ir kupe za komad Hervotske;hko A astria iIi Magjari DO svoju korist arede eelo deda vno i na . .rodno gospodarstvo, onako neka bude na itelu Hervatah.

Svatko vidi da ta dogm a D epodnosi svetIost ni razpravljanje: ona,010 D emoie se naroda bvatati. K ako, dakle da ju razprostrane S lavo,-~

89l!Vt. I C ' - T J I N J C , ~JAQ4\ . t . . )


20/60

18serbi? Sa strane, posredno: udri na ooe koji su proti DjOj, udri nanje psovkami, Idmi, sofisleriami, obsenami, udri jnoo i potajno, udrisvimi sredstvi, koja pita zla slvar i pruza lopeztina.Ali ~to ooda ako Ijudi, na tomo razkrizjo od dva puta, udares Magjarom H i makar pod Magjera? Ito bi Slavoserbi volili, nego-lida Hervati buda svoji. Ali toga se Siavoserbi neboje: samG raz~iridogmu, za drugo je lahko. Jer tada ee oni uem da je Magjar herdja;da je divjak; da go je samo rokovet; da hoee da gospodoje; da 6enas pomegjerit; da ee sruiit otciosku Austriu pa onda Hervale posveunisliti; da so i oni, Slovoserbi, sa posteoo sdrozenje s M'gjari., negoda se s Megjari nije inoguee nikako pogoditi. Kada SQ taj Dauk ras-'sirili,posao im je golov, bez-da javDO, ocito rade za Austria: samio sebi nemoiemo biti, s Magjarom nije nita, dakle nije druga negopod Aostrio.

Je-Ii mognee, pitaS, da to bezumje, da ta protislovja ikoga moguobmamiU proti Magjara? Jer, propostiv sve ostolo, kada ee oas Magjar'pomagjariti onko kako Das je Austria vee posvabila? Ta, veUs, opravadogme nije ni malo lepsa od dogme goIe.

U vreme 0 .ojemo govorim, raznasaha iciCkahu Slnoserbi todogmu. Njezin jedao trak - pod Magjare iii pod Austriu - izuzevclaDove stranke p,aYa, obuze i derzi sve ljnde, koji se kod nas brojeo inteligenciu. Prostota nepazi na naeela , oa uzroke, na priprsve,nego coli samo gotov odarac i vapije proti zlu koje jo vee lare. 810-peno kada se pobzs posledak dogme: da ostaoemo iza budace usozanjstva, a nesreei koja nas ubija; tada stopervoasmeaa se i prostote.

Poslie god. 1848. nestade , barem a javnosti, MagjaroDah i Ma-gjarstioe, u sazaojstvu sav narod biase slosan , say jedos dosa proUbarbarstva Austrie. Poslie .801ferina "postenjaci, narodnjaci, rodoljabi"ozivise Magjarone i Mogjarstinu. 8ada, sa sabora, oni isti Ijudi, radecza Austria, ojaCise Magjarstiou, Magjaronom broj poveease, idadoseim snage, skoro Ijubavi u narodu. Moogi bo se oadaha da se neka-danja vremena az Magjare budn povratiti, a say ee narod , Z8 uteeiAustrii, makar i u .pakao.. ,

Nad ovim pojavljenjem rSlloino i temeljilo pobojae se 8lavo-serbi. Tko ce imati 0 saboru veeinu , Bee iii Budim? U lomu slrahubpro~jftci8e 81avoserbi granleare , a nodi da ce im oni biti pomocniciza SVtlbStina proti MagjarsLini. MlIgjaroni opazise to splelko ihtedo.e


21/60

19joj na put statio B riglevic, nepoiD avaj06 granicare, pam elno radid6kad ib nebtede u sahor postiti, ter se mogase zadovoljiti osvedocivse da oni harem Zft Austrio nece stajati.

M oje derzanje napram A ustrii nehiaie S lavoserhom po cD di. S toga,naravski, oni ielie do me nehude 0 sahoro. 0 n ik ak ov o o go va ran jos M agjari jo nehtedoh ni to zR ati dok oebode podpun ostav povratjoniHervatom i Ungarii. - T o je stajaliste, ocito je stvar, oapereooproti samoj A ostrii. A li ovim stajalistem barem se otei~ava ogova-rooje s M agjari. K ad se dakle M agjarooi ojaciIi i pove6ali ter S lavo-serbom poslali pogihelni, ito je jasnio nego da je S lovoserbom I onom oje slajali te godilo? Eto zasto m e S lavoserbi talise, pozvaie 0 sabor.

N ikada se zdrali no zlo vremeno oemede, kako-oo S lavoserbivertoglavahu. N ije-li, i po ojihovu, pitaoje sasvim jasno? A ko hoeetes M agjorom , zasto se aeokanete A ustrie? Hoeete-ll s A ustriom , zastose neokaoete M agjara? A ko eete sam i 0 sebi, zdto se neokaneteM agjaro i A ustrie? Hoeete-li s A ustriom kroz M agjara, zdto,o tomBpogledu, nem irujete i neeekate da yam pealanski sabor udes odl.uei?Zdto binite ireem l i cini, zasto ste i za M agjare ip roU Magja rom ,i za A ustrio i proti A ostrii?

N o ova pitanja, 0 000 doba, ja nebi bio mogao odgovorili. K as-D ie, na njeodgovoriae predlogi S lavoserhab 0 odoosa jih He rv atsk e n a-pram Ungarii i A ostrii, claoak 42: 1861., "adrese" i celo postu-paoje S lavoserbab od ooda do dO DOS .

K akov je taj odgovor? U bitnib tockab on je oV8kov: S lavo-se rbom, t. j. njibo vim g ospodarom 0 Beco, opazivsim da ooaj put iz-daj8 proli Hervatskoj Z8 A ustriu nemogaie podpooo, oeilo Z8 rokompoci, ovo hiabo najglavoie stvari, najvisje sverbe: kraljeve predlogeprotresivati sto je m ~guce duglje; kod toga razpravlj80ja gerdili sam oM agjare; H ervatsku, koliko bude m ogoce, podloiiti A ustrii; H ervatskusvezati s U ogarlom tako, do A ustria, kad ozbteje, m oze plasiti H ervatem agjarskim gospodstvom i, ako uetreba , baciti B ervaie pod M agjare;u tu sverbo samerfjiti odnosaj Hervatske nepram Uogarii; dok se iiiildajnick8 berpa S lavoserbab neojaci, da bode m ogla ucioiti eta joj selapovedi, iii dok H er!ati nebodu rasjareai igotovj nB orolje pr.olilIagjarom , nedati do dojde do ngovafanja medjo Hervati iMagjari.

SUIDnjd-l i jos da S lavoserbi i isto neprljateljstvo m oje proti A u-


22/60

20slrii one] cas zoboravise napram onomu mojemu nazoro kojim se ugo-varanje s Magjari po nekoj nacin odbija? Evo i sodi., Medjo mane mojega govora od 26. lipnja 1861. doiata ne.padaIjobav Dapram Auatrii. G. I. Jankovic rece mi da Da ojegov troakdadem odtisnutl nekolike ti.ooe onoga govora. Razstadosmo se, bez- daponndu, 0 pogledo trosko, primih iii neprimih. G. M. Hervat opazi mi~da se nebi. pristojalo da MagjaroD piaU taj trojak, nego da oe ga na-miriti g. biskop Strosmajer. Vec sada nebidc mogoce nl jedno po-noda primiti, nego dati odtisnoti knjizieah, i pl8titi iz svojega. Daklekalem g. M. Hervato da hvalo ojegovoj preozvi~eoosti g. biskopoSlrosmajero, jer do za tu malenhst netrebam nicije pomooi. - Jo~nedobih sve kojiiice govora , kad mi g. E. Kvateroik pokaza Damiru.,po kojoj [e g. biskop Strosmajer izplatio trosek za njegov iza moj govor.

V I IKoko Slavoserbi dizase i hva1ise samoslalnost ineodvisnost Her-

vlIlske napram Uogarii! Slusajoc 8 Depoznavajuc nje ni soago njiho-vih reeih , nesan covek mogde plakati Dad sirotami Fraocezkom iEnglezkom, koje oebiabu i nlse velicanstveoe kako "trojedoa kralje-vina" pored Ungarie. Kako zapovedabo Magjarom, kakove ovate, ka-kova jamstva iskabu Siavoserbi 0 Magjarab I Kako iivo slikabu, kakomorljivo poveeavahu i pomooZavaho Siavoserbi ovrede, krivice, pro-gooslva Magjarah!

Kad su Slavoserbi takovi naproma narodo, koj veoinom, kako iml, moradiaSe kosati sto mo je Aostria odrobila; oaprama naroda kojje radio barem za svojo slobodo, la svoju korist; Daprama narodakojemu narod hervalski nlje nikakovu milost izkazao, pace protivno,Irojemu su Hervati 300 godioah napredak uzbijali; kad so, velim,Slavoserbi lakovi naprama Magjarom: kakovi ce biti, kakovi da bud anapram Aostrii, napram tJaciteljo Hervatah I' Magjarab?

Bez sale, iii pogaziti um, iii neposnati Slavoserbe, .iii ocekivatido se medju Slavoserbi bude naci Ijudib, koji ee , maker a druitvas Magjari rat Austrii navestiti. Jer sbiJja, kad smo 300 godinah Ma-gjara derzaJi na ozdi Austrie ; kad Dam uvek placa bia~e gorja negonjemu: tko neee z8kljo~iti da treba dosadanje postopanje ostaviti, iiiako je prilike, iii se mora nesto radltl, d" .reba raditi opravo proUvno


23/60

2tnego-Ii se dosada radiIo, tko ne6e zaklj06iti, da treba barem jedooganeprijatelja, Makar pomoeju drugoga neprijateJja saterti? 1 jer smo do-soda samo na noSo nesreeu terIi Magjara, netreba-Il sada barem sla-hili onoga koj' tare inas iMagjara, i koj Magjara protl Dam dize iojatoje? To ho6e zakljo~iti i neomno zivince, ali nece Slavoserb.

Siavoserbi, prizDav sve ito [e Austria od Hervatah zahtevaJo,izjavise Hervatsku napram Austrii nedvojbeoim, bezuvelnim duznikom-suznjem.

Samo razprava ob odooiajo napram Ungarii bide, nepazec nas8derlaj govorah iteznje govornikah, dostojaostveno vodjen8 tako dase nemari nikakova parJameola stiditi. Uzrok bide da Siavoserbi samorezaho, '0 neosodise se lajati ni revati. Kad Magjaroni odose iz sa-bora, SJavoserbi pomislise da so na konju, da so do koj dan 0 rajs-rato; oni Dimaio aesomnjde 0 svojemo sJavodobitjo. Jer onl , skoro.sami, ostadose na razbojo, pa koga da se boje? Ooi nemogose nisanjati da 6e proti Austrii bili Jjodi koji niso sa. Magjare, iii kojib jeM8gjarstvo razverzeoo. Poslie 13. serpnja biahu Siavoserbi drogaciinego-Ii do tada: oni sada biabu babati, derzoviti. Nada Austrie i nji-hova poskoci.Idoista, tko neima posve dobro oko duhovno, a gJeda novae,groinje, obeeivanja koja SJavoserbi razprostraojivabo po sabora i vao8abora, tko veIim, slabim okom dobovnim to sve molri, laj moradideSlavoserbom 0 onoj nadl, slgurnostl, radosti, zadovoJjnosti pravo dati.1sti' g. Smerling reee javoo, da so Hervati naberzo 0' rajsratu,

Siavoserbi opaziie svojo pogibel 00 3. kolovoza, kod zakljuci-vanja, glasovanja ob odnobju Hervatske naprom Aostrii. Dakle oniopazije 8voju pogibeJ onda kad joj vee nemogabo oteci. Salerveni tajdan, ODiokJooise desetak greniearah kojih se najvecma bojaie, i no5. koJovoza ponovise nedostojoim naeinom ono isto pitanje koje veeD8 3. kolovozn biaSe posve reseno. Ito so svladani. Ovaj sjajni bojbi.lie vodjen i dobino 0 dobo stranke provo, prem preveJik broj bo-riocah biabo Siavoserbi: jos onda mnogi SJavoserb nebtede, mnogineu80di se javno biti sa solanjstvo austriansko.

Vecnja slela sto ODe dye sedoiee also fotografirane. Vee nikadaoDakove slike. To se vidjaho, na jednoj slrani muii ponosni i sigurnio ospebo svete slvari; Da drogoj herpa Slavoserbab, porasena s pro-paeti lopeztine, 8dvojen8 0 svojih sloibab, platab, tastib, .abriojena


24/60

Zft svoje terbuhe. Izdajioab upropastjenje bide 'tim e straiD ie ~ im e ne-nadaoie. G aleria pooa i razjarens, to liko ~ to neskaee u sabornicu sa-dazubi kolje izdajiee.

K oji poznado ruku g. biSkopa S trosmajera, kailvahn da je on 0odbor za "adreso" zapisao same proste granicare. A ko je to i8tioa,koja herdjavost leli 0 onomo ciou g. biskupa S trosm ajera I Po svepute, ja bi rado znatl kako je g. biskupo S trosmajero danas, gde ion vldl, ivee davno say svet S08, da ooi prosti granlcar], ooi pravisinovi i z8stupoiei naroda, god. 1861. pokazase vise pam eti, vise um a,vise deriavnicke m odrosti, vi~ e postenja, vise otacbenictva, nego gg.biskop S trosm ajer i I. M aluranie, i eela drusba njihova.

Po poldana Imadesmo se dn ie o z a ju go sla veo sk ~ ak ad em io " N je zin 8pravila vee biahu prosla kroz sabor. U ovoj sedniei radilo se 0 nje-sinu nekakovo osebju . D ok se sastadosmo , ja se na.djoh 0 codu: g .biskup S trosmajer izgleda kao da si ga iz zem lje izkopao, mene gled.keo da sam mo oboje roditeljah zaklao, on boluje, nemose govoriti nipredsedati, nego ostaje medju nam i , a u predsednlctvu nadomestjojega g. I. Kukuljevie.

K ad smotrih to derlaoje g. biSkupa S~ rosmajera naprama meni,nesto m i u .serdcu reee , da mu na to dostojno odgovorim , da gauvredim . Cemu zvati me u sednice , a neraditi n ista sa mno. nipred-a mnom? K ad sam mo tako nem io gledatl , zasto me traii izove ? S io me vele gledati tekovo njegovo derzanje? Gde sam [a,bilo recjo, bilo einom , pruslo i najmanju somnjo 0 praveo !Jojap S8derlim ? Tko je mogao pom isliti da co Hervatsko izdati A ostrii kojajo je anesreeila ? K ad se bojim , dok se A ustria mole i m lcati, droitv8iistoga ugovaranja s M agjari, S narodom susednim : tko mogde po-m isJiti da co drugovat iii ugovarat s A ostriom koja ne~ tuje oi jednop ra vo Herv atsk e, iii da eu toj A ustrii po O DDS lavoserbah bezovetoo,bez ugovnranja, mojo dom ovino podloiiti? Zasto, dakle, to dersanje,kao da sam kakovu neveru u6iD io, k ao da sam drogo obecivao a drugo dao?U hipu sloslm i izreku kojom da uvredim . T a izreka bide: A kose sabere berpa ludjakah i bezobraznikab podim enom jogoslavenskibakadem ikab, ta berpa neee znati oi m oel nis'a pam etniega u6initi, negoza svojn glavu , za svojega zaS litnika izabrati biskupa djakovackogo,njegovu preuzvi~ enost g. Josipa Jurja S trosm ajera.

T a izreka, izostjen8 u pravo vreme sa razprave, pred Jjudi koji


25/60

samo ato D elilo praslnu stopah D jegovih, ta izreka hila hi priIienotezka nvreda covekn koj neljuhi van da od svakoga sloSa samo hvaJo.

A li pervi pal m ino ter mogoh razm isljavati. Da ja hotice ovre-dim holestna coveka? K ad vidi da sam ja proti jugoslavenskoj aka-dem ii, a 00 je 0 D jU zoljubljen, nemora-Ii on 0 njoj hez mene ra-diU? KQd me zove, mosda tim e dokaioje da se nada da co i ja pri-stati. T o [e, mozda, s ojegove strane ludorla, no proti meni nije grehni nvreda. K ad ja imam vero s amo 0 onega u koga m i jo moj am imoje serdce preporuce . kako hi se ja mogao 10ziti ako g. biskopSlrosmajer iIi tko drogi u me vero neima? Odkuda znam da se onna me tako dedi lato jer sam hio iostao proti A ostrii? N eskace-lik njemo i oko njega kerdo S lavoserhah, nelasu-ll , neklevetajo-li tiJjodi sarno za olagoti se g. biskupu Strosmejeru , i time sa olaksatikesonjegovo? N isam-li se csvedocio da on veroje sve 5 & 0 mo godi,sve sto je proli njegovim supornikom? Ta biJega na coveku kojzaozim lje visje mesto u bogastvu iii u vlasti , D ije-Ii najsjajnii dokazda je ono slabie ? A tko oman da mari za hiri slebieah ?o sednici ja imadoh zapisnik vodiL i. N ekoja imena, koja mi ka-zase, zapisah. K od svakoga toga imena gleda g. hiskup Strosmnjernekako no me. Ja se dersah kao do to nevidim . Sada poce i drugihna me gledati. M otree te pogJede ucini m i se kao da me pitajo, dalele koje ime iod mene coli. A ko je tako, odlucim , ja necn n i je dnoim e kazati; ako-ll me ocito upitajo, ja eo odgovoriL i: da izmedju svihnas cerckarah sam g. A nte K uzmanie zna hervatski jezik. T a lmenapresllsise. U to g. I. K ukuljevie zacudjen uze papir izpred mene, i D adBva ona lmena opisa ime S trosmajera, kao zastitnika droitva.

Meni niece smeh preziranja: coveku n oci hili tako potisten,po mojemu sudu snamenuje omDa coveka vredjati. Ja sudih da nem i koji nismo oego odbor sabora, nego clanovi sskenotvoma tela,oego stvaratelji stanovita zokona, dakle da D e mi , vee da clanovidruz\va, da ti zoheoi akadem ici imadiabo izabrati svojega zaSUtnika.Po makar da bode hog i nas prokleo lako da bode nas ucinio jugo-slavenssim l akadem ici, ni tada se nebi biIo prisLojalo, da onaj izborociD imo odemu zaS tilniku na oci.

Sudee po ojegovu derzanju, ueinl mi se da g. biskup S trosmajerViH pristaje, a eaomu pogledo, 08 moj nego na nasor g. I. Koku-Jjeviea. U to se razverze sednlca, po me zadoja, bez do i s l a z8hljuti.

23


26/60

vm2 4

Grani~ari budo odmah proteraoi iz sabora i Zagreba, ito naglioi ostrie nego-Ii drugda Cigane teraju. Glas biaSe da so nekojim gra-niiSarom, kod kuee, oteli sve spise slo so ih iz Zagreba dooeli, i d.im je pod preostru pedepso zabranjeno islo kalint 0 sabora isabo-renjo. Razboli se i g. Sokcevic. G. I. Maioraniea oestade iz Zagreba.Odose i estall slopovi Austrie zoamenitii. kao lopani, biskopi, itd. torostade sam g. Kralj koj primi prisegu od g. Jure Jelacica kao pod-kapetaoa kraljevine. Jednom recjo: poslie glasovanja 5. kolovoza raz-sterkljase se vecji AustriaDci tako, da biaSe liva istina, sto-no netkoo njih u sali kaza: psi edose, stenci ostadose. Niiji bo Aostrianci~ii oni koji se pripravljaho za beamtere, ostadose za srasiti "adreso"saborske veelae , Nekavacah. - "Pozor" i "Ost Dod West" tadaoji"Zatocnik" i"Cokunft" neimadiahu dosta loci oi recih za gerdiUNekavce.

Ova pojavljenja, ovi javni cini biahu takove narave, da moradiahuuzdermali veru koju je mozda tko imao u Slavoserbe. Meni biase jed-nako tetko odreel se oazorah sto-no ih malo prie odkrih, i neodrecise tih nazorah. Ja poeeh sumnjali, da-li so ti Jjudi doista ucinili zaAostrio samo 000 ionoliko, sto i koliko uciniti moradiaho.

Saborsku ,,8dresu" sloii sam g. Stojanovic bez dogovora 8 osta-limi clanovi odbora. Njezin saderiaj, po mojemo sudu, biase podpun,nego oblik i slog imadiahu savedenii bili. Gg. Kuslan, Suhaj iZlatorovie nacinise i predlozise slanovit uvod k &oj"adresi". Ali g.Slojanovic oedopusti da se islo izposti, doda iii promene, osim neko-lika izpravka, i ta u pojedinih recih, na mojo zelju. Odboro biasepretesko : 00 je say, isvaki ojegov clan, pred saborom, i u javoostiZ8 to delo odgovoran i duhn braniti spis, koj nije slolen po Djegovuosvedoeenju, iii po njegovoj lelji.

Da bi odbor naeinlo vise "adresah" iii izpravakah, lime bi ss-blazan samo to-vecja bila. Knko biaSe u ovom odboru t tako cebili svagde gde udes, iIi sto drugo, sterpa 0 jedDo druztvo ljude kojiiii nesnadn B tO je. nacelo, iii neimajo nikakovo nacelo, Jjode koje vodisamo strast iii seblcnost.

Preplrka bude potuljeoa: say odbor primi "adresu" g. Stojano-vita. T\J bude ~os zakljuteno: za dokinuti razdor medJu Nekavci i


27/60

2 5Dekavcl, t. j. medjo lIervati i Slavoserbi, mi cemo primiti i ovo, iono "adresu" Siavoserbab sto-no noside ime g. Rackoga; za opod-poniti slog i oblik Base "odrese", mi ~emo izabrati nekolika molaU odbor; toj ce odbor lmetl , prldersav sav sader~8j Dase adrese", iogladiv ovo "adreso", takodjer i iz "adrese" Slavoserbab primiti svesto bi se mozda naslo pametna, iii barem nepegibelaa , ndkodljiv8.I postanak naSe "adrese", i ove odloke odbora zoadiabu Siavoserbi.

U sopor neSoj priklonosti, provo govorec lodoj milostl , Slavo-serbi nebiabo zodovoljDi. Kad "adresa" nda dosla pred sabor, Siavo-serbi odarise da bude zabaceno. To vec nebiase govora 0 pogadjanjuni mogucnosti za pomirenje. Tom prigodom mogde se oman covekosvedociti, da so 0 Siavoserbib codoe dye oarave sdrazene.

Netko rece da je g. Stojanovic kazao, kao da je narodoa poll-tika pogtbelna narodu, iii Desto toga saderZaja. Na to zarokcase Sino ...serbi kako i ona zivotinja na kojoj slanina raste, A nakon nekolikaudarea, iz onib islib Slavoserbab gledaj prove pse, koji svi beze dokje [edaa odaren. Nekolikimi recmi umuckasmo Siavoserbe.

I ovi stenei aostrianski, ilgobiv jos i laj hoj, odose iz sabora.Meseea listopada nebiaSe moguce derzati sednice, jer nebiaSe poklisa-rab dosta sa graditi zakljotke. Valjda so Siavoserbi 0 tomo iradili.Nu odbori radiaho i pripravljabo zakone za sednice huduee,

Magjaroni raznasaho da ce Hervati u rajsrat. Ni oni , kako niSlavoserbi, nemogose verovati, da je u Hervatskoj cista, naprednahervatska stranka, stranka prave, No vidiv da so se d tom sodo pre-varili, Magjaroni se veselo vraeabu 0 sabor. Kad se tako sabralo do-sta poklisarab; ked se neozterpljivo ocekivaho sedniee, za-da se Z8-koni grade i nastoji osigurati buduenost domovioe; ked se od danado dana nadasmo da bodemo kako i .pestanski sabor, pozvaoi po drogiput 0 rajsrat, iii na obrano pravah lIervatske: 0 svoj slasti tib otat-beni~1db coteDjah, na 12. studenoga, sm,or bode iznenada razpusljen.

Kako da spojim ii i da nespojim to zasedo Aostrianacah s nazorikoje 0 njih imadoh, hko da se izvo~em iz sumnje amo iii tamo?Somnja je dobra, ali to samo na pocetku, i ako je kratka. Dogackasomoja obija doh. Ako ~oveka nepodtakne da iSlinu trali i najde,somnja je najiestji doboVDi otrov.

Da Slavoserbi nebi bili soslovni, zakleti izdajiee, bi-Ii oni bili toIto O~iDiIi1 bi-ll se bili t8"0 razbelali dok nemogose DameloutiHeroo:i


28/60

26vatom "zajednieke interese"; bi-ll ovako i ovoliko logali i cerc~aliproti saborshj vecini? Je-li ova veeiea ucini1a kakovo slo po do-movinu? N ije, logo je u toliko ucini10 veliko dobro, u koliko oijedopuslila da Hervatska bode izdana i ohrusena. Je-ll se ona veeinaslozila kakovim nspostenim sredslvom proU ,A os\riancem H ervatske?N ije oikakovim , oego je ad pocetka do svedslka vojevalo iskreno,na zakonUn razbojo, uz jasno pitanje i otvcreno razpravJjanje.

N i jedna OVO vJastilost nepada no O De A ostriaoce, pace ani po-bzase sasvim protivne bilege i vJaslilosli: ooj se bojahu svetlostl,ter joj se ugibahu tako, da se nensudise postaviti saboru [ssno , bi-8tro, razgoveloo pitanje, nego se na 3 . i 5 . koJovoza 2 - 3 ure borise,za podmetnoti pitanje zam erseno, nerazgovetoo.

T o svojo krepost priderleS e S iavoserbi do daoas: oni nikadanekaiu ito boce ito-Ii neee , kod njib covek nikada nesna oa cemoje. N o to [e, kasnie opazih, u redo, jer samo Judjali moze pitati JjndeverlogJave iprodaoe, da kdu slo hoee sto-Ii nece; samo ludjak mazese zaneti oa njihov odgovor: oni hoee i neee ono sto i njihov go-spodar. A li dosta Uh razmatraD jab, ana posvema ruse moje nazoreperveSD je, aD a me osJobadjaju sumnje, ona m i davajn lstlnu : da suS lavoserbi zakletl izdajice H ervatske.

N o nije-Ii straioo takov sud imati 0 moogib Ijudib? S to ako jelej sud i nepravedan? N ije-li B ee na S Iavoserbe zajabao, i ndiba-Jiih po svoju? N emorajo-Ii oni , pod tim i udarci i groznjam i cviliti ibranU i se po svojn ,. t. j. gerdec i ocernjivajuc druge? Za razprav-ljaoja u~ iniJi za A ustria valjda koliko su morali, neee-li sada, prednjom , za se raditi koliko mogu? A . Ijudem glopim , k tom u zasleplje-nim najnecistiim i strastm i, nije-li nnjlakse i najnaravnie psovati i hu-lo ti d rug e? Isbilja, oije-li greb, nije-li sahlazan m isJiti da medjosvim i narodi sam i m i Hervati im amo toliko izdajicab? Jer drugo jepravdaU se 0 dom aclh pitanji~ i resavati ih ovako iii onako, a drugoje svoj narod ociniU tudjim suznjem . Inemoramo-li ned-a sve slosnlhili m i Hervati, D aprama todjincem kojih gospodstvo kroz vekovepoznamo?

D ekle opel bacen ' m edju valove protivnib razlogQb, opel u sum nji,[a smatrnh ipotajnu "adresu" S lsvoserbeh , gde-no gerde sabor ber-val.ki, i obrieo do ce sledeelm saborom uterati Hervate u rajsrat, itu "adresu" i ,ve saborske i izv8osaborske govcre, i eve cine S lovo-


29/60

2'7serbab ~oje Dapomenub, isva pojavJjenja koja oacertah: to sve jasmatrah i za dokaze 0 izdaji, i za dokaze 0 tesaaeu, 0 naMi Siavo-serbab. Jos nederiab Slavoserbe za zaklete izdajice; ali ne ni zaIjnda koji rade zla samo koliko morajn.

Kad-no inteligeocia igradjaoi, sve ~to bide boljega u Zagrebu, .poi!aslise Nekavee, Ijude bez vlasli i aovaeeh , sjajoom dobrovoJjoom,dakle takovom bakljadom, kakove oi prie oi postie ovde nije bilo,

J O B u to doba ja radib oko g. Lenea , da se ta bakljada protegue i08 g. bishpa Strosmajera. N. 12. slodena ja vee oebi bio za 000radio nl govorio.

Tako dakle, dosav u sabor u tverdoj veri da u Djemu DeimaIjudih koji bi hotioe izdali Hervatsku , ja se iz sahora povratib sum-njajuc 0 temeljitosti toga mncoja. No svaki Dacin odsada eu Slavo-serbom gledati Da perste marJjivie nego-Ii sam dosada gledao.

IXHervatskoga sabora zakljucak koj ocituje da narod hervatski

s Austriom Deima oihkovo skopou korist, laj zakJjocak [a smatrab ipo He"ate i po Austriu zDamenitiim dogodjajem i od istoga Solferioa.00 biase preznamenit po Hervate. Jer ooi se ojime izvukose izonoga sramotooga i pogibelnoga staoja u kojemu do tada biahu ~ izstaDja u kojemu ib svi oarodi smatrahu za sJepo orudje despotizmaAustrie. U loma staDjo Hervati bioho pravedoo prezironi, merzeni, izertvovani svakomu. U lstinu , eto bi drogo od naroda, koj trista iloliko godioab herv proliva sa svojega zokleta oeprijaleljo, kerv pro-liva svoju inih oarodah koji radiahu 0 slobodi i napredku, i za sve

svoje zertve dobi iveseJi se da je posteo borbarom, divjokom, pro-sjakom, oajberdjaviim sozojem oojherdjaviega gospodara,Ovaj zakljucak biase prezoameoit ipo Austrio. Jer ooa ojime

izgubi posJedoji avoj podbocaoj. Vee god. 1848. bila bi se Austriarazpala, da se nebudu Hervali za nju zauzeli. Sami bo Bervati, u oaj-leslje vreme, uzderiase 8 V O telioo pogibeli; samo oz Hervate iokoHervalah skupise se i ostaIi oarodi koji prie iii nemarise za Austriu,iii motrec svoju i Djezinu slaboco pred pogibelju, koja nastade, sdvo-ji~e 0 obstaoku Austrie, iIi ocekivajue sgodo, pripravljabu se da odareDa Aostriu. Ali 0 toma oemarim razlagati: evo na ocigled, kako pro-pada Austria, dok su [n Hervali ostovili

.


30/60

Poslie zakljocka 5 . kolovoza 1861. tko osta.de u Hervatskoj zaA ostrio? S am i S lavoserbi.A tko. so S lavoserbi?

T ko pozoa A ustriu, taj bi morae poznati i S lavoserbe, stvoreojakoja se mogo za njo zaozeti. T ko pozna S lavoserbe, taj b i moraoposnati iA ustriu , v lado za koju oni m ogu stajati. S lavoserbi so sm eljeoaroda, versta Ijudih koji se prodavaju svakom o tko ipo sto ib hoee,isvakomo kupeu davaju Ilervatsku u nam etak; versta ljudih, koje ee8votko, ako se neda vise, kupiti i za zdelo krumpirah; Jjudih kojeim ati svatko bi se stidio osim A ostrie i drugih herdjavih vladah; Iju-dih kojih osjverstn ii m ozda bi dobili od prave vlade da ciste lu le;Ijadih koji so po S \"ojoj sllZanjskoj oaravi proti svema sto je dobro,slavno, velicanstveno; koji su se kao zakleli narod hervatski sbrisatis I lca zem lje, ter 0 lom a i rade. T o so S iavoserbi, to snaga A ustrieu H ervatskoj. D ok nebade iz naroda iztrebJjena, oeka A ustrii bode tapom oe, B ilka joj ju nenavidi.

T o stanje A ustrie 0 Hervatskoj pozna i izvaojski sveL Pa da seneprijatelji A ustrie oepokoriste tom herdjom njelinom ?

A li nam i H ervatom , nije dosta da D eprijatelji A ustriu JO B v eom aoslabe iii posve eruse, nego m i trehamo da se onom slabocom iiirazvalinom A ustrie pokoristi Hervatska. T o je sto je. Jli m arimo sasreeu i nesreeu A ustrie sam e ne koliko ona sluzi Hervatskoj. S togam i bi volili da slo ji A ustria az slobodno i srecoa Hervatska, nego daA ostria propadne, bez da se H ervatska pom ogne.

O naj sm ertoi udarac, sio-no ga hervatski sabor zodade A ostrii,bude nam , koko valja, . samo onda pokoristiti, ako ga dobro opotre-bimo. K oko, da se dobro apotrebi? T ako, da se njegova D aran, D je-gOY doseg, njegove posledice, rozloze kraljo i kraljevicem , ooim kojisu oko kralja.

T ko, i kako da to acini? M orala bi v lada, svojim n8cinom .D onas je bel dvojbe, fraD eezki dvor nnjdem okraticnii 0 svoj E o-

ropi. Pak itako, itaj ce dvor radje prim it, lepse gledat p lem ica, bo-gatea, nego neplem lea, sirom aha. T o zD om enaje, da dub aristokraticki[os, .iduh m aterializm a vet vlada 0 dvorih . B ec je mesto najaristo-kraticnie, i kako je oblcDO , tim e je herdja vecja tim e je ibahatia.

Dvor i in jih ov a a risto kra eia ima jo isle de svoje posebno d ro ztv enoodgojenje ipODaS onje. T o oo i do hivaju , razv ijajo , u cv ersljo jo od po-

28


31/60

--_ _ _ _2 9

voja do groba. N i m i pu~ani, ni ostala aristokracia D emoie steci tevlastitosti, nego, .bez ojib neugodoi dvorskim druztvom i osebam , m ise i sam i dajem o na sm eb, ako pokusavam o oasledovati one krugove,iii m eriti se S ojim i u tib vlastitostib . R adili m i, u lib stvarib ito D amdrago, oni odvorice, U oci m uee iii mosda i bvale nas , nu dok susami, medju se , ooi D am se smeju, oni do OBS derze m aD je nego-Iibi deriali da se nebudemo na 000 majmuns lvo dali,

O sim ooib vlastitostih , lm e, rodbinstvo, bogastvo, sveza kroz zene,to so oveti koji se kod dvorovab mogo uspebu nadatl, Poverb svegatoga, od B eca moze sto dobltl ooaj kojega se B ee hojl, iii se od D iegonecem u D ada.G . I. M aioranic neim a oi jedao laj uvet,

T a nepriI ika, velika doista, polag okolnostib raste i pada. N u onaoije nepriI ika u naeelu , nego samo u izoim ki. Jer Ijudi i izvan dvo-rovab m ogo im ati i drugda im aju svoje posebno drnztveno odgojenjeipondanje. Pace tako i m ora blti, dok, kako D. F ra nc esk e], o be en l-tost dobra odgoje~ ja neizjedoaei u tom B pogledu sve deriavljaoe tako,da pueanln iIi plem ie , jucer kojizevnik ili vojnik, danas m oze kako ivojvoda iii prince, peslanlkom biti. M ozi i bez dvorskoga odgojenjam ego svojim dobom , svojim znanjem , svojim i naceli, nadm diti uflvo-rice, ter preziroc nje i njihovo ' g listeoje i licnm erstvo, na svojoj staziPODOSO Oapre de va tl, Ov o p re sira nje , 0 Been , m oze ip re ko ra eiti o ougraD ico, preko koje pocim lje uvreda.

A li te, da tako recem , dem okraticke vlastitosti treba pribavitisi,Ireba, sto je isto tako bitno , moci sluzili se ojim i. O nomu hoee seIjudska narava, volja, ocenje; ovomu, ako si za se, treba uz rubortakojer i m ere, ako-Il si zastnpnik , osim razbora i mere treba jos,sto aarod kale, p leea, t, j. pemocnlke, straoku na kojo se zaoaseS .

Sodec g. M azoranica po njegovib javnib cioib, morati je reei daon nikada oije oi saojao 0 cem u drugom o, nego 0 beamteri i aus tr iao-skoj, 0 kojoj ce sam o izversivati zapovedi, ter davec podloinike, tra-liti m ilost poglavarab . N o da se i bude stogod dobra i uzvisena oan-cio , da i bode jnao z08caj razvio , da se i bude veJikim m islim , ple-m eoitim sverbam podao: on oem ogase onajposao 0 B eeo izversiti,00 bo si je sam krila podrezao. Jer dok neodstopi radje, nego-li daustupi M edjomorje, i to nepazec da-Ii ovaj iIi ooaj oa to njegoyoodstupljeuje pristaje, dok neodstupi: on so sam izdade, 00 pokaza da


32/60

80sloll, kaio f na tiso6e drugib, same za svojo pla6icu, Gn p08tade lu&.hm Be~a. A napokoa , sva ojegova sooga bide i jest 0 somcalihS lavoserbib, a uz ove nestoji ni macko bervatska. - G. I.MaiuranicD emogde BeeD strah nl D ado zadati, 0 lime O D bide B eco nist!ca.

D akle, po mojemu sndu, samo dete, iii odrestao zam ulen ~ ovekmogase pom isliti da 6e takova vlada uciniti ikakov pametaD , ikakovkoristaD, Ikakov ospesao korak, a kamo-Ii da ce kraljo raztom acitizak lju cak sab ora herv atsk og a.

xN i to j 0 istioo velikoj nesreci oemoradide g. Mazo rso i6 p od le ci.

N ilko nesna sve, nitko nemote sse. U coveko koj je u vladi, D 8j-m anje je slo da avo iii ana nesna iii nemoie ueinili, a Da jv e6 e je 0njemo dobra O Da "lnsU lost, kojom zD aoje isoPgu dr.gde najde i zadobra stvar opotrebi.T im putem pokoristiti svojemu D orodg teiko da je ikadn aovekimao prilika kakovu g. M azuronic. .

Evo: B aulik biase oajpoD zdonii i nojprosukaoii uelvorie.. O n biaS enaj~ rie A ustrianae, onda stopervo kerstjanio. 00io sta li c lanovi d ru itv akoje deria polugu sto-no ju T acit zove "initia" vladonja, on i nje-goyi drugoY i dobiie poslie B olferina 0 dvoru Yecjn vlast i snagu nego-H jo imadiabu do god. 1848. O n im adiase bislar um i podpuno znanjestvarib politike i diplomaeie. O n opazi da se A ustria despoti~ "a oe-moze uzderlati, i da so D jezini narodi 0 nju izgubili svu vern. Zato,po priHei od god. i851. do svoje smerti Haolik bide 0 svemu ne-bajtaY : gde moradiase, aD kasa svoje mnenje i drugo nists. O n nitiobC inja svoje svetjeniclvo, oiU m uti po narodu kao g. biskup B tros-mljer. 00 znadide da obsenjivauje Ustopadskim i i slediviiim i ukazi icioi, aarodl raaum e i preziro. S toga oi te slvari ojega D elD ogaho iznjegove oem arnosli na iivljo radD jo krenuti, O n ~nadiase i ' ' 0 je Bol-ferino, ikakov je dub zavladao D Hervatskoj, i sto znamenuje za-kljucak hervalskogfl sa bora. O n znadiase da je vladar dotle vladaromdok ima ijednn kruno. O n znadide ito biabu Hervati po obitelj Habs-borgah. O n znadide posledice koje se im adiabu izleci iz nezadovolj-stva Hervatab.G. Sok6 eyjc imadiaJ. posteDo serdee, dobra voljn, iielju sljubUi


33/60

81dobro oaroda s dobrom kralja. U ostalom 00 bide drugi g. I. Mafu-ranit, tovek oa takovu mestu ZI koje se nije ni pripravJjao. Inje-gova ree imadiase svoje mesto kod stanoviL ih osebah.N apokon, i g. biskup S trosmajer mogase , kroz izprecane pute, ustaaovlte kroge moogu korislnu istlnu dodatl,o gg. Hauliku i Sokcevico nemogase se nf malo sumnjati : onihi bili veselo prigerlili priIiko, oni bi se bili sveserdno zaozeU za na-ro d i kralja. A li sdvojeno Haoliko blase treba D ado dati, da muP08S0 nebude ostat! u Hervatskoj bez uspeha ; neuka SoMeviC a tre-bova podueitl, N ezna se blase Ii laksi laj napotak, iii izvedenjeposla, G. I. Mduranie Imadlase Haullku sarno naseci, a Haulik bibio g. Sokceviea podueto. T ada ova dva, moZda igg. biskup S tros-majer j I. Mazuranie, kako h i Haulik za dobro nasao , imadiahu nasvojerno m estn razviti:

Da su Hervali narod koj oemari udarati oa A ostriu , nego jo rusii sam im rnirovanjem svojim : samo ako ju nebrani , on jo vee timerosi; da Hervalom , za poslati svojirn narodom , za upropastiti A ustriu,ni za rata poradi basliD stva Spanjolske, ni za K arla V II., ni za praizkihratah, ni za ralab N apoleonovlh, ni god. 1848. nelrebova nista drugo,nego volja; da se [e, eto, u poldrug vek, Hervalom pet putah poka-lal. pri1 ika za-da se oslobode; da se, poslie Solferlne , aa I.kovopriliko nebode dugo cekati; da je narod hervatski jedini nerod Eu-rope koj, trists ipetdeset gndlnah oeverno terven iobijan, ne samonije napredovao, . nego je propadao iDazadovao tako, da OD danasraslosno i prno radi , kada navidi sreeu , kojo njegova bratja podTorcinom oiivajo; da dub hoj se je pokazao 0 saboro, vlada jos 0vecoj meri u svemu narodo hervatskomo; da se tsj duh bode, akose naredu pravica D eocini, pervom sgodom i a cioo pokazali; da uHervatskoj za A ostrio neima nikoga osim S lavoserbab; da je natodhervatski svakoga domacega coveka koj je za A ustrio, osudio haoneprija'elja svojega; da duh koj narodom vlada, nije slep, nego dae e eared veselo prigerliti korist kojo mu makar tke pruzi, i da cedobrociniteljo, makar taj opravo A ustria bila, zabvalan bili; da netrebaHervate D agoQiti neka drugde traZe prijatelje koje, i svojom soagom ,ileifljem svoje dornovine inogo ne samo nacl nego iprobirali; daje zadnji cas Hervatsko opodpunU ipovratiti joj ojezin pO dpO D ostav;da protizakonilo deraoje 0 Hervalskoj, za oleti nekoliko m ilionab fOfl


34/60

S2D a godinu, nl izdaleka D eD aknadjuje tis06e m iliooah for. jor izgublje-aih, ni sto tine drugih koji se budo izgobiti, ni ostale nesreee koje suve6 pritisnule i stopervo budu pritisnuti A ustria; da zamu~ati ore ob-Iflojnosti i nazore nebi snamenovalo drugo nego botiee izdati kralja,ida .raIj, ako odmah nezadovoIji narod hervatski, u o~ itu pogibeJ,moZda u propasl haca sebe i huduenost svoje obitelji.

D a budu ove istine kraIju ikraljevieem razvili Ijudi stanovitangleda, Ijudi 0 vernostl kojib naprama vladaro neima sumnje ; da sebude kako valja opotrebilo slanje M letacke, sIezvicko pltanje , gIasuserdeenlh m uoieipiah; da S8 to bude uelnilo : tko 6e reC i da stvaripo iIervatsku nebi bile drug8~ ie okrenoIe; da se B ee nebi bio dru-gacie pobojao Hervatah nego Magjarah; da vlada hervatska, bio unjoj tko mu drago, nebi mogla Beeu zapredati droga~ ie nego vladama~a~ka? .

O ve nazore protresivasmo, moji prijaleIji i ja, javno, i 0 reckojcitaoD ici, ter g. A ntun M aZuranic, brat g . I. ~ laZ ura nie a, o z p rav ed norazsudjivaD je cinah svojega brata, mogde cestje ~uti i ove nasore.

XID a bi S Iavoserbi im ali iskro oma i po~ teD ja, oni nebi bili S Iavo-

serbi, a da bi im ali iskro otacbenietva, oni nebi bili izdajiee narodahervatskoga.

N a mesto ~uti iii videti eiD , gIas, pripravo 0 duho otaeben iekom,Herv ati im adia hu slo sa ti igledati druga~ i8 dela i pojavljenja.

S iavoserbi ociaho da so oni evet naroda, sIava covecanstva; daje saborski zakljucak nacinilo samo nekoliko Ijodih; da so graniearihili prevareni, kad-no glasovaSe proti A ostrii; da sav narod jedvaeeka cas kada ee, kako i dosada, Z8 A ustria ginoti i poginutl ; da cesabor koj pervi dojde, spraviti H ervate 0 rajsrat. U tom o bezverD om apostopanjo ioz ova obecivanja S iavoserbah, tko se mogase nadati daee Bee islo popostiti Hervatom? Je-Ii cudo da je B ee, na laj naukdomaeih Ijudih prezirao onaj kako veJicaD 'stven, tako i neobleen cinbaroda hervatskoga? Je-Ii zameriti A ostrii, to se [e , kako 0 svojproslostl, tako i sada zonela na Jodost Hervatah ~ na izdA jO njihovibdomaeih sinovah? Gde je vlada koja ' ce D arodo eto dati, neeu recibes-da on rita, uego proli njegovoj voJji?


35/60

. a sMedjo ratjevskimi slaibenioi, bivi_i 11 88bora, na 5. kolovoza

njib ~est nije glasovalo la ildaju koju Siavoserbi nameniie naioj do-movini. Tri biabl o ab progonjNl8, dv., koUlo Slavoserbi I.adoseimorole, i onesreceaa, tretii ne"nam kako se je oteo. Oslala tri da-do'e se sa vremenl 0 Slavoserhe.

Ercole Rezza hade progonjen i zatvoren dok neizgubi i knjigar-Die.. i tiskarnico, inovine izdravlje: dok onemogao nepade nB pro-8ja~ki 'tap, Njegov greb bia.e da je 0 "gazzetti di Fiome" stampaobervat.koga sabora "adresu koja je po nom taliaDskom pre'(odopreto~eD8 i nB fr.ncelli jelik; da [e 00 U ooomo li9tl1 ilampae i visebervatskib slvarib, ter time, inepazee Da Hervate nero 08 svojo ko-rls&, da je po neto ralnio d. Bervati vee also pseta Austrie. Uistinn,lo je teiak greb 0 ocib oeprija\eljab Hervatske.

G. E. Kvaternik bide bez prigovora, bez sumnje clanom berva\-skoga sabora. On izvediva oajveJicaDstveoie pravo, pravo lakono-horslva, pravo, koje mnogi derlavljanin nemole, nesmi izvedivalLOvoga moia derzabo gg. I.Maiuraoi6 i bilkup Slrosmajer, ~to se kale,ho jaje Da diana, dok on kod pitanja 0 rajsrato nepohza, da nijeZ8 ildajo proti Hervatskoj. Ovaj muz bude kao Rus izteran iz Her-valske, i to jer da je u~inio nekakov greh prot~Austrii. BIdena, na-pram ovim, vremena starinskih Nemacab, koji delco hervalsku il otro-bah vadiabo i daviabo, no ne\eraho Hervate iz njihove domovine!Ovo bicovanje doiivise Hervati la gospodovanja gg. I. MdoraDiea ibilkopa Strosmajera.

Dok se tako s [edne strane tare tkogod se pokaie da Dije proliHervatskoj, s druge strane zavadja se, "asokoje se, troje se, da takorecem, dob, du'evDos&, futeoje Daroda.

Z. .abora god. 1861. stanova g. bishp StrosmaJer kod Haolika.Ve6 tada biase coti kako g. biikop Strosmajer ralsodjuje nemarnost,D8ZD8Dje,ciDe Baolike; kako klerikom i svetjenikom sagrebaokim obe-CiV8 lepe promene i polaUice kada postane DadbiUopom zagrebac-kim; kako rugledava i meri sa svojimi drogovi Maksimir, ter sDujeOIDove la popraviti i prenrediti ga. Poslie sabora ndlri Detko "saYoke" pis.ti proti B.nlikn. Ob~eDit glas bide da je to glavom g.bYkap Sarosmajer. ,Jer to pisaltje biase i lado i bezobrazDo, labko se.eroval01 da je od ,. biAbP.8 Strosmljera, ter svet govorase, da jer j . 0


36/60

34HaoJikn sa g. biskupom S trosmajerom kako-oo po bajki bide Jupitru8 a govnova ljem .

Udarati oa coveka od tefte stariega iu cisti, iu godinah, i08ugledu, na tvojega poglavara, iz zdele kojega si kao gost kU IIO , ko~jega si prijateljstvo lIao prihodnik dom aoiaa, po .om m erom uiivao,;udarati oa takova coveks, takov cerv , i to bez svakoga rasloge , D Bsa bJa za o IVe ta ! Idok Haulik od nikoga neisk , koiuljo ni kruha ,: [e-hkomu, nod-a sve D epozvano pojedincu, m oraio stajati do H~unkoVBgospodarsha tako da starca gerdi i vredja? .

H aolik odgovori na 000 terckaoje, i rece da ~ e se 00 pqbrinotiza 'm '!za koj ga bode oaslediti u D adbiskupii. 6 : . b i~kop S tro~ aje rrazum i ito , i da je tej moz dr. Luka Petrovic. 011 tada 0 l is tih sJavo-serhskih citati, slosati psovke i holeD je protl dru . Lukl Petrovleu!Inajpom ajiviem o vlastniku, m akar i oredniku lista, m oze se 8to-god i protl voJji u list prokrasti. A li cerckari g . hiskupa S trosm ajeranesm idu ni dihatl van kako im se sapoved t , Dakle, da bi im se sto-god proti njegovoj volji prokraJo, to se za stalno nebi proti n j'egovojvoJji opetovalo . O d onda do danes , sav posao , sve zoganje po kutib ,sve cerckanje njegovo injegovih drogovah, biaS e i ostade u sam ibpsovkah, u sam ih lasih , u sam ib oseboostih. IIi neka pokazu da so krozdesetak godiD ah razvili bodi [edno polltieko naeelo iii pitaaje, :_ T impostupanjem dohi i uzderza g. blskup S trosm ajer inJegova drusba im ekoje narod daje njihove stroke babam , im e dostojno onih , koji ga nose,a n ed osto jn o z ap isa ti.

G . biS kop S trosm ajer razm ersnu svoju hsn za koje-kakova drnztva,za koje-ka~ .ovu celjad , i sva ova radiabo proli H ervatskoj, ion opetrazm erno sm ersnu svoju kesu, kako postignu svoju sverbu.

G . hiskop S trosmajer dade se i na putovanja prakticD a. O n kaieda ~ e svojim stanovanjem dignoti, pretvoriti Jam nioo. K ao da [e pro-racunlno, isti dan pod moroA kreno g. E . K vaternik u todjico; ig.biikup S trosm lljer siaviaS e svoja siavu u Jamnici. D akle na laj D acianebi hilo dosta da ucinise kriv ico, lopeitino, nego im se JO B boce za-ciniti jo uvredom , porogom .

N arod je obilato nadario ' svetjenike, osobito visje, za-d . oni isam i ozm ogou sigurno liveti, ihez hrige svojski radfti 0 n an ko i o bra ninaroda, i sirom ahe pom agati, istvari po oarod dohre dizati i ueverstji-vaU. D o god. 1 86 1 . prim i g. biskup S trosm ajer iz Ivoje bikupie, to


37/60

,.~e reci od naroda hery.tskoga daleko preko mUiona foriotah. Ako je,dakle, odtuda naroda povratio desetiau r kakoyo je to cudo, kakovaiz~aDredna .a8loga 'I Sio davaiei davaja naroda, ito radise iradeza D8rod biskupi Ungarie, pa, za to sve ito isla, jto svojakaja odnareda ?

Be. dvojlte, na Goaj povrabk, iii budi reeeno na dar, nitko Dijemogao pravDim pldem oagoao g. hisklipa Strosmajera; on mogde iODUde8etino, kairo i ostalib devet, proarciU. Dakle , kako se pristoji,bvala daro~oikD.

Ante Starcevic - Nekolike Uspomene

Documents

Transcript of Ante Starcevic - Nekolike Uspomene