30Бележник Овчарско–кабларске клисуре, број 6 (1)

Први преглед фауне правокрилаца (Insecta: Polyneoptera: Orthoptera) Овчарско–кабларске клисуре (Западна Србија)The first overview of the grasshoppers’ fauna (Insecta: Polyneoptera: Orthoptеra) of the Ovčar–Kablar Gorge (West Serbia)

Скејо Јосип1 & Пантовић Урош2

1Удруга студената биологије – БИУС, Рузвелтов трг 6, ХР–10000 Загреб, Хрватска, skejo.josip@gmail.com2Туристичка организација Чачка, Градско шеталиште бб, 32000 Чачак, pantovic_uros@yahoo.co.uk

Фауна правокрилаца (Orthoptera: Ensifera, Caelifera) Србије једна је од боље проучених националних фауна Балканског полуострва. Међутим, из литературних података за фауну Овчарско–кабларске клисуре познати су подаци за само седам врста зрикаваца. У оквиру овог рада представљени су резултати првих подробнијих истраживања фауне правокрилаца у Овчарско–кабларској клисури са циљем да се упозна и окарактеризује фауна овог подручја.

The Orthopteran fauna (Orthopera: Ensifera, Caelifera) of Serbia is one of the best researched national faunas within the Balkan Peninsula. However, existing data from literature regarding the Orthopteran fauna of Ovčar–Kablar Gorge refers to only seven species of long–horned grasshoppers. This paper represents the results of the first thorough research of Orthopteran fauna in Ovčar–Kablar Gorge with a goal to familiarize and characterize it.

скакавци, зрикавци, Pachytrachis gracilis, Meconema meridionale, Tetrix ceperoi, рефугијум

grasshoppers, crickets, katydids, Pachytrachis gracilis, Meconema meridionale, Tetrix ceperoi, refugium

ИЗВОД:

ABSTRACT:

Кључне речи:

Key words:

УВОД

Фауна правокрилаца (Orthoptera: Ensifera, Caelifera) Србије једна је од боље проучених националних фауна Балканског полуострва. Фауна броји укупно 178 врста: 99 зрикаваца и 79 скакаваца (Pavićević et al. 2014). Међутим, многа подручја Србије и даље су неистражена и врло је вероватно да ће се бројне нове врсте накнадно открити. Литературно из Овчарско–кабларске кли-суре познато је седам врста зрикаваца; пет врста из породице правих зрикаваца – коњица (Tettigoniidae): Poecilimon gracilis, Leptophyes laticauda, L. discoidalis, Isophya clara, Barbitistes yersinii (Pavićević et al. 2014), те две врсте из породице пећинских коњица: Troglophilus cavicola и T. brevicauda (Karaman et al. 2011). Циљ овога истраживања био је да се обиђе што већи број микролокалитета и да се попишу заједнице правокрилаца које насељавају различита станишта, са главним циљем да се упозна и окарактерише фауна скакаваца и зрикаваца

Овчарско–кабларске клисуре, тим више што је фауна западне Србије у поређењу са фауном источне и јужне Србије слабије проучавана у прошлости.

ОПИС ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА

Овчарско–кабларска клисура представља брдско–планинско подручје у западној Србији, смештено између Чачка и Пожеге. Површина заштићеног подручја износи 22,4 km2, надморска висина је 200–985 m. Клисура је усечена између планина Овчара и Каблара, а њоме тече река Западна Морава чији је ток промењен регулацијом, односно стварањем двају акумулационих језера у Овчар Бањи и Међувршју (Puzović et al. 2009). Клима клисуре припада подтипу семиаридне умерено–континенталне климе, са многим локалитетима медитеранског утицаја. Цело подручје одликује рефугијални карактер станишта што је омогућило опстанак терцијарне флоре – реликата који указују на старо порекло, како врста тако и фитоценоза карактеристичних за Балканско полуострво.

Бележник Овчарско–кабларске клисуре, број 6 (1) 31

Клисура се истиче великим диверзитетом станишта на малом простору: шумски комплекси букве, граба, грабића, липе и храста на Овчару и Каблару, камењари и литице на Каблару, те ливаде и пашњаци на планинским падинама. Акумулације су окружене хигрофилном вегетацијом од стабала јова, топола и бреза, а од воденог биља рогоз и трска (Стевановић & Стевановић 1995, Ђорђевић et al. 1998, Puzović et al. 2009). Попис истраживаних локалитета, заједно са географским координатама (пројекције WGS84), надморском висином и кратким описом станишта, дат је у Табели 1, као и на Слици 1.

МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ

Методе лова и узорковања

Јединке су ловљене рукама након што су нађене визуелном и акустичком методом. Узорци су детерминисани на лицу места и пуштени након улова, неки и фотографисани разним фото–апаратима без професионалног макрообјектива. Јединке чија је детерминација била упитна сакупљене су и похрањене у 70% етанол.

Детерминација материјала и таксономија

Материјал је детерминисан помоћу разли-читих кључева и оригиналних таксономских

радова, од којих су за фауну Овчарско–кабларске клисуре најрелевантнији следећи: Harz (1969, 1975), Iorgu & Iorgu (2008), Ingrisch & Pavićević (2010), Willemse et al. (2009). Таксономија изнесена у овом извештају прати релевантну званичну светску базу правокрилаца Orthoptera Species File v.5.0/5.0 (Eades et al. 2015).

Депозиторијум материјала

Сав сакупљени материјал, међу којима је 25 врста (Meconema meridionale, Poecilimon thoracicus, P. fussi, Isophya clara, Leptophyes laticauda, Platycleis intermedia, Pholidoptera aptera karnyi, Ph. transsylvanica, Pachytrachis gracilis, P. frater, Tettigonia balcanica, Tetrix ceperoi, T. bolivari, T. bipunctata, T. subulata, T. tenuicornis, Odontopodisma decipiens, O. albanica, Paracaloptenus caloptenoides, Chorthippus dichrous, Ch. bornhalmi, Ch. biguttulus, Ch. mollis, Ch. vagans, Euchorthippus pulvinatus) похрањен је у Збирци Јосипа Скеје (JSC) у мокром делу (узорци у алкохолу) у Загребу.

РЕЗУЛТАТИ

Током истраживања укупно забележено је 79 врста правокрилаца, од чега 44 врсте зрикаваца и 35 врста скакаваца. Списак врста дат је у Табели 2, заједно са списком врста по локалитетима. Бројеви локалитета одговарају бројевима датим у Табели 1.

Слика 1. Карта истраживаних локалитета. Бројеви локалитета одговарају бројевима датим у Табeли 1Figure 1: Map of the surveyed area. Locality numbers on the map follow the numbers presented in the Table 1

0 0,5 1 km

1

2

5

6

4

89 1112

13

14

1518

20

22

19

21

17

16

7 10

3

32Бележник Овчарско–кабларске клисуре, број 6 (1)

Бр. Nº

ЛокалитетLocality

KоoрдинатеCoordinates

Висина (m) Altitude (m)

Датум Date

Опис стаништаHabitat description

1. Врнчани – изнад извора 43.92098611 20.1365055 440 06.08.2015. Термофилна вегетација на магматској

бази, значајно суво станиште

2. Доњи Каранци – Врнчани 43.9292333 20.14858055 515–540 06.082015. Веома влажна ливада са ниском

хигрофилном вегетацијом

3. Рошци–Царина 43.93019722 20.164947222 680 05.08.2015. Влажне ливаде окружене грмљем купине

4. Асановачки поток 43.90116388820.17113888 310–325 06.08.2015.

Влажне ливаде са сувих деловима према брду, окружене шумом разних врста

дрвећа

5. Рошци 43.925247220.1721805 650 04.08.2015. Влажно станиште са грмљем купине и

другим грмљем

6. Кућа Рада Митровића 43.9157222220.18070277 805 04.08.2015. Суве ливаде/пашњаци окружене

буковом шумом

7. Дучаловићи–Планинци 43.8847361120.184036111 585 06.08.2015. Мешано станиште са сувим и влажним

деловима, високом и ниском вегетацијом

8. Чвркићи 43.923205520.19100555 615–640 04.08.2015. Мешано станиште са сувим и влажним

деловима, локализовано грмље купине

9. Чвркићи – шума 43.922463820.19180833 640 04.08.2015. Отворена ливада у шуми, сиромашна

вегетацијом, настала од хладне кише

10. Бањски поток–Дучаловићи 43.8841583320.19464166 365 06.08.2015.

Влажно хигрофилно станиште, богато копривом, авдиком, окружено јаворима

(кленовима) и грмљем купине

11. Чвркићи – Стари Цер 2 43.9224361120.195097222 610 04.08.2015. Пашњак са посеченом травом,

локализованим грмљем купине уза стабла

12. Чвркићи – Стари Цер 1 43.9219055520.19765277 640 04.08.2015. Мале ливаде у шумским чистинама,

богате грмљем купине

13. Љубичићи 43.92271666620.19771944 565–610 05.08.2015.

Суве и влажне ливаде, са различитим врстама стабала и грмља, богате микро-стаништима

14. ПДК Каблар – Чачак 43.9121888820.2073333 300 04.08.2015.

Панинарски дом у шуми, влажно станиште са чистинама са купином,

липом, орахом, буквом и бором

15. Обала Западне Мораве 43.915288820.2100111 280 04.08.2015.

Влажна ливада са високом хигрофилном вегетацијом, на местима

култивисани вртови

16. Дучаловићи – гробље 43.87901111120.2102416 540 07.08.2015. Станиште уз гробље, са

хигрофилном вегетацијом

17. Короњски до 43.8921694420.21146111 815 07.08.2015. Веома сува ливада са ниском вегетацијом

18. Полуострво Заграђе 43.913988820.21560277 280 05.08.2015.

Влажне ливаде уз реку, богате хигрофилном вегетацијом, са

локализованим сувим деловима

19. Цагање код Каменице 43.93697120.221620 280 04.08.2015. Влажна ливада са ниском вегетацијом,

сиромашна због бацања отпада

20. Видовa 43.916958320.2307361 275–310 05.08.2015.

Суве ливаде од реке према брду, окружене шумом храста и локализованим грмљем

купине и авдике

21. Ливаде изнад манастира Ваведење

43.904113820.23301944 410–450 07.08.2015. Ливаде са веома високом вегетацијом,

окружене шумом

22. Каменица – Видова код бункера

43.930061120.23748888 290 05.08.2015. Антропогена обала уз реку са камењем,

ситним и крупним песком

Табела 1. Истраживани локалитети са бројем и називом, географским координатама, надморском висином и кратким описом стаништаTable 1: List of surveyed sites with locality number, geographical coordinates, altitude, and a short description of habitats

Бележник Овчарско–кабларске клисуре, број 6 (1) 33

ДИСКУСИЈА

Преглед диверзитета врста правокрилаца Овчарско–кабларске клисуре по

истраживаним локалитетима

На локалитетима 2, 5, 6, 8, 13, 17, 18 и 21 забележили смо од 19 до 27 врста правокрилаца, од којих је највише врста, 27, забележено на локалитету 13. Набројени локалитети изузетно су богати микро-стаништима који подржавају многе врсте скакаваца и зрикаваца. Интересантно је како наведени локалитети представљају мешавину источно и западнобалканских врста, врста континенталне и медитеранске фенологије. Добра очуваност микролокалитета, као и богатство врста, присутност реликтне фауне и флоре потврђује претпоставку о глацијалном рефугијуму ових богатих локалитета, као и клисуре генерално. На локалитетима 2, 5, 6, 8 и 21, у односу на отворене ливадске просторе, зрикавци увелико доминирају бројношћу и бројем врста услед присутства мноштва грмља, а на локалитетима 13, 17 и 18 отприлике је једнак број врста скакаваца и зрикаваца, што је последица мношвта отворених, ливадских простора које подржавају граминиколне и пратиниколне скакавце, као и грмља и стабала које подржава арбореалне и арбустиколне зрикавце. На локалитетима 3, 4, 7, 10, 12, 15 и 22 забележено је 12–15 врста правокрилаца, од којих разлика у абунданцији и бројности врста постоји само на локалитету 12 на којем већину забележених јединки и врста чине зрикавци, док се међу скакавцима појављују само опортунистичке врсте (Pseudopodisma fieberi, Chorthippus brunneus Chorthippus parallelus, Calliptamus italicus), док због богатсва грмља доминирају врсте зрикаваца (11 врста). На локалитетима 1, 9, 11, 14, 16, 19 и 20 нађено је веома мало врста (7–11), првенствено због антропогеног утицаја, специфичности станишта – шуме (шумска станишта, примерице, подржавају веома мали број врста), културе (обрадивих поља) и близине села, тако да не чуди овако мало богатство врста, али указује на смањење генералног броја врста приликом сукцесије, зарастања ливадских станишта шумама, промене режима станишта за потребе култивара. На неким локалитетима забележили смо врсте које нисмо налазили на другим локалитетима и овде ћемо изнети списак тих врста према локалитетима. Те врсте су: на локалитету 1 Stenobothrus rubicundulus; на локалитету 3 Ephippiger ephippiger којег очекујемо и на другим локалитетима; на локалитету 5 Conocephalus fuscus којег такође очекујемо на другим хигрофилним

локалитетима у будућности; на локалитету 12 Meconema meridionale и Poecilimon schmidti, вероватно превиђене врсте којих има прилично у клисури, али због арбореалног начина живота и добре мимикрије тешко се уочавају; на локалитету 13 Barbitistes yersinii; на локалитету 14 Troglophilus cavicola и Troglophilus brevicauda, којих засигурно има и на другим стеновитим и спелеолошким локалитетима; на локалитету 15 Melanogryllus desertus, такође засигурно присутна врста на многим другим локалитетима; на локалитету 16 Poecilimon pseudornatus и Barbitistes serricauda, вероватно бројни и на другим погодним стаништима; на локалитету 17 Platycleis intermedia, врста коју не очекујемо на другим локалитетима јер тражи веома сува станишта, те на локалитету 18 Gryllotalpa cf. gryllotalpa, која је засигурно присутна у читавој клисури на местима где је земља влажна.

Значајне врсте за фауну Србије пронађене у Овчарско–кабларској клисури

Meconema meridionale. Ово је врста која шири свој ареал ка северу (Liana & Michalcewicz 2014). Први је пут објављена за фауну Србије 2015. године (Павићевић & Ивковић 2015). Сматрамо да ће врста у будућности бити пронађена на великом броју локалитета, поготово у јужној Србији. Leptophyes laticauda. Врста је недавно први пут пронађена у Србији (Pavićević et al. 2014) и налаз у клисури представља други локалитет за врсту. Унутар Клисуре врста је нађена на неколико локалитета и јединке су биле веома бројне. Јединке из Клисуре поређене су са јединкама с јадранске обале, те није пронађена разлика између популација. Barbitistes yersinii. Врста је забележена за Србију 2014. године (Pavićević et al. 2014). У Клисури је пронађено тек неколико јединки и сматрамо да овај источни део Динарида такође представља источну границу у ареалу ове врсте. Modestana ebneri. Ова врста готово је невероватно откриће јер се ради о типичној динарској врсти сувих станишта. Врста је нађена на једном локалитету у веома великој бројности. Јединке из Клисуре поређене су са јединкама из Босне и Херцеговине и можемо са сигурноћу потврдити да се ради о овој врсти. Broughtonia domogledi. Идентификација врста унутар овога рода значајно је компликована. Јединке из Клисуре одговарају у морфологији јединкама са простора око Власинског језера и за сада ће бити означене овим именом док таксономија рода не буде у бољем стању (Д. П. Чобанов, М. Ивковић, Ј. Скејо непубликовани подаци). Pholidoptera transsylvanica. Веома интересантан и значајан налаз, један од тек

34Бележник Овчарско–кабларске клисуре, број 6 (1)

неколико налаза за фауну Србије (Adamović 1964). Јединке ове врсте послате су у Букурешт (Румунија) на молекуларну анализу и поређење са јединкама из типичне трансилванијске популације. Pholidoptera frivaldszkyi. Врста је ретка у динарској регији, а бројна у карпатској и родопској, стога овај налаз представља веома значајан налаз у биогеографији ове врсте. Pachytrachis frater. Нова врста за фауну Србије. Врста је цитирана као присутна у Србији у време када су границе земаља биле много другачије (Redtenbacher 1900), а локалитет у раду није прецизиран, те претпостављамо да се ради о локалитету у данашњој Црној Гори. Стога овај налаз сматрамо првим тачним налазом овог западнобалканског ендема за Србију. Врста се лако разликује од сродних врста, P. gracilis, P. striolatus, P. tumidus по карактеристичном облику церка код мужјака и облику овипозитора код женки. Tettigonia balcanica. Врста је описана 2014. године (Chobanov et al. 2014), а овај налаз представља један од најсевернијих налаза врсте за подручје централног Балканског полуострва (Pavićević et al. 2014). Tetrix bolivari. Ова врста у прошлости много пута је превиђена и замењена при идентификацији са врстама T. subulata и T. ceperoi. Од сродних врста лако ју је разликовати вертексом који је мало шири од ширине једнога сложеног ока, робусним пронотумом и благом ундулацијом маргина предњих и средњих фемура. Tetrix ceperoi. У Србији ова врста до сада забележена је само на Косову. Овај налаз представља први за врсту у Србији изван Косова и Метохије. Врста је слична врстама Paratettix meridionalis (од које може да се разликује ширим вертексом и средњом карином која је присутна у читавом диску пронотума) те Tetrix bolivari (види горе). Odontopodisma decipiens и Odontopodisma albanica. Веома сличне врсте које се разлику обликом гениталија код мужјака. Албански црвенокрили скакавац први пут је забележен за Србију пре неколико година, а налаз је објављен 2014. (Pavićević et al. 2014). Chorthippus bornhalmi. Врста је 2015. године први пут забележена у Србији око Власинског језера (Skejo & Ivković 2015). Песма мужјака из Клисуре одговара песми типичној за медитеранска и динарска подручја западног Балкана, значајно је дубља од оне код мужака са Власине, те сматрамо да припада типичној динарској популацији. Прелиминарна таксономска и биоакустичка анализа показује да је ова врста вероватно синоним врсте Chorthippus maritimus. Chorthippus dichrous. Већина јединки које нагињу морфологији ове врсте, као и многе друге

популације на Балкану, припадају хибридима ове врсте са Chorthippus dorsatus. Ипак, пронађено је неколико малих популација у којима јединке потпуно одговарају морфологији ове врсте. Јединке су поређене са јединкама из Паноније и Румуније, те можемо потврдити да се заиста ради о јединкама ове врсте. Песма је типична.

SUMMARY

Orthopteran fauna (Ensifera, Caelifera) of the Ovčar–Kablar Gorge Protected Landscape has been investigated during 4–7 August 2015. We investigated 22 localities in total. We recorded 44 species of long–horned grasshoppers and 36 short–horned grasshopper species, sum being 79 species, indicating that Ovčar–Kablar Gorge is one of the richest areas for the Orthopteran fauna in whole of Serbia. Grasshoppers were collected directly, by hand, after being registered visually or acoustically. Individual specimens, whose determination was questionable, were collected and deposited in 70% ethanol. A lot of the species recorded are rare in Serbia and have been documented only on few localities in the country hitherto, amongst them: Ephippiger ephippiger, Leptophyes laticauda, Isophya clara, Poecilimon gracilis, Barbitistes serricauda, Barbitistes yersinii, Tettigonia balcanica, Platycleis intermedia, Modestana ebneri, Pholidoptera frivaldszkyi, Pholidoptera transsylvanica, Pholidoptera littoralis similis, Pachytrachis frater (this species is new for the Serbian fauna, since a single historic record from 1900 probably belongs to the fauna of Montenegro), Meconema meridionale, Tetrix ceperoi, Odontopodisma albanica, Pseudopodisma fieberi, Stenobothrus rubicundulus, Chorthippus bornhalmi, Chorthippus vagans, Euchorthippus pulvinatus, Chrysochraon dispar. With 22 rare national species, id est а new species for national fauna, it can be concluded that Ovčar–Kablar Gorge represents a refugium and that it served as shelter for a lot of species in the past. Orthopteran fauna research should be continued in future, since it is possible that some species were overlooked during our research.

ЛИТЕРАТУРА

Адамовић Ж. Р. (1975): Преглед врста Mantodea и Saltatoria нађених у СР Србији. У: Зборник радова о ентомофауни СР Србије 1: 9–84.

Ђорђевић З, Красуља С, Васиљевић Б, Јововић Н, Остојић Д, Грубач Б, Пањковић Б, Секулић Н, Будаков Љ. & Чворовић З. (1998): Студија заштите Овчарско–кабларске клисуре. Завод за заштиту природе Србије, Београд.

Eades D. C, Otte D, Cigliano M. M. & Braun H. (2015): Orthoptera Species File Online. Version

Бележник Овчарско–кабларске клисуре, број 6 (1) 35

2.0/4.0. Available from: http://Orthoptera.SpeciesFile.org (посећено 12.12.2015).

Iorgu I. Ş. & Iorgu E. I. (2008): Bush–crickets, crickets and grasshoppers from Moldavia (Romania). Iaşi: Editura Pim. Ingrisch S. & Pavićević D. (2010): Seven new Tettigoniidae (Orthoptera) and a new Blattellidae (Blattodea) from the Durmitor area of Montenegro with notes on previously known taxa. Zootaxa 2565: 1–41.

Karaman I, Hammouti N, Pavićević D, Kiefer A, Horvatović M. & Seitz A. (2011): The genus Troglophilus Krauss, 1879 (Orthoptera: Rhaphidophoridae) in the west Balkans. Zoological Journal of the Linnean Society 163(4): 1035–1063.

Liana A. & Michalcewicz J. (2014): Meconema meridionale Costa, 1860 (Orthoptera: Tettigonioidea: Meconematidae) – the first record in Poland. Polish Journal of Entomology 83: 181–188.

Pavićević D, Ivković S. & Horvat L. (2014): New and rare species of orthopteroid insects in the fauna of Serbia. Fauna Balkana 3: 103–122.

Павићевић Д. & Ивковић Ц. (2015): Meconema meridionale Costa, 1860 (Orthoptera: Tettigoniidae: Meconematinae) – први подаци за фауну Србије. Заштита природе 65(1): 55–58.

Puzović S, Sekulić G, Stojnić N, Grubač B. & Tucakov M. (2009): Značajna područja za ptice u Srbiji. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Beograd.

Redtenbacher J. (1900): Die Dermapteren und Orthopteren (Ohrwürmer und Geradflügler) von Österreich–Ungarn und Deutschland. Carl Gerold ́s Sohn, Wien.

Skejo J. & Ivković S. (2015): Chorthippus bornhalmi in the heart of the Balkans (Acrididae: Gomphocerinae). Articulata 30: 81–90.

Стевановић В. & Стевановић Б. (1995): Основни климатски, геолошки и педолошки чиниоци диверзитета копнених екосистема Југославије. Pp. 75–90. In: Стевановић В. & Васић В. (eds.): Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја. Еколибри, Биолошки факултет, Београд.

Harz K. (1969): Die Orthopteren Europas. I. W. The Hague: Junk. Harz K. (1975): The Orthoptera of Europe II. W. The Hague: Junk.

Chobanov D. P, Lemmonier–Darcemont M, Darcemont C, Puskas G. & Heller K.–G. (2014): Tettigonia balcanica, a new species from the Balkan Peninsula (Orthoptera, Tettigoniidae). Entomologia 2(209): 95–106.

Willemse F. M. H, von Helversen O. & Odé B. (2009): A review of Chorthippus species with angled pronotal lateral keels from Greece with

special reference to transitional populations between some Peloponnesean taxa (Orthoptera, Acrididae). Zoologische Mededelingen 83: 319–507.

2

3

4

Прилог I Annex I

2) Tetrix ceperoiФото: Јосип Скејо / Photo: Josip Skejo3) Chorthippus bornhalmiФото: Јосип Скејо / Photo: Josip Skejo4) Leptophyes laticaudaФото: Јосип Скејо / Photo: Josip Skejo

36Бележник Овчарско–кабларске клисуре, број 6 (1)

Бр. Nº

ВрстаSpecies

ЛокалитетLocality

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22.

ENSIFERA

Gryllotalpidae1. Gryllotalpa gryllotalpa +

Gryllidae>Gryllinae

2. Gryllus campestris + + +3. Melanogryllus desertus +

>Nemobiinae4. Pteronemobius heydeni + +

>Oecanthinae5. Oecanthus pellucens + + + + + + +

Tettigoniidae>Meconematinae

6. Meconema meridionale + +7. Meconema thalassinum + + +

>Phaneropterinae8. Phaneroptera nana + + + + + +9. Phaneroptera falcata + + + + + + +10. Poecilimon thoracicus + + + + + + + + + + +11. Poecilimon fussi + + +12. Poecilimon schmidti +13. Poecilimon gracilis + + +14. Poecilimon cf ornatus +15. Leptophyes albovittata + + + +16. Leptophyes laticauda + + + +17. Leptophyes discoidalis + + +18. Isophya clara + +19. Barbitistes yersinii +20. Barbitistes serricauda +

>Conocephalinae21. Ruspolia nitidula + + + +22. Conocephalus fuscus +

>Tettigoniinae23. Platycleis grisea + + + + + +24. Platycleis intermedia +25. Modestana ebneri + +26. Broughtonia domogledi + + + + + + +27. Roeseliana roeselii + + + + + + + + + + +28. Bicolorana bicolor + + + + + + + +29. Pholidoptera aptera karnyi + +30. Pholidoptera fallax + + + + + + + +31. Pholidoptera griseoaptera + + + + + + + + + + + +32. Pholidoptera littoralis + + + + + + + + + + +33. Pholidoptera transsylvanica + +34. Pholidoptera frivaldszkyi + +35. Eupholidoptera schmidti + + + + + + + +36. Pachytrachis gracilis + + + + + + + + + + + + + + + + + + +37. Pachytrachis frater + + +38. Decticus verrucivorus + +39. Tettigonia viridissima + + + + + + + +40. Tettigonia balcanica + +

Табела 2. Списак забележених врста по локалитетимаTable 2: List of recorded species per localities

Бележник Овчарско–кабларске клисуре, број 6 (1) 37

Бр. Nº

ВрстаSpecies

ЛокалитетLocality

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22.

41. Rhacocleis germanica + + + +>Bradyporinae

42. Ephippiger ephippiger +Rhaphidophoridae

43. Troglophilus brevicauda +44. Troglophilus cavicola +

SUMM (Ensifera) 2 14 7 8 11 12 7 14 3 7 9 11 15 10 8 6 10 10 4 4 13 7

CAELIFERA

>Tetrigidae1. Tetrix ceperoi +2. Tetrix subulata + + +3. Tetrix bipunctata +4. Tetrix tenuicornis +5. Tetrix bolivari +

AcrididaeCatantopinae

6. Pezotettix giornae + + + + + + + + + + + + + + + +Melanoplinae

7. Odontopodisma decipiens + + + + +8. Odontopodisma albanica + + +9. Pseudopodisma fieberi + + + + + +

Calliptaminae

10. Paracaloptenus caloptenoides + +

11. Calliptamus italicus + + + + + + + + +Oedipodinae

12. Aiolopus strepens + +

13. Acrotylus nymph [cf. insubricus] +

14. Oedipoda caerulescens +Gomphocerinae

15. Euthystira brachyptera + + + + + + + + + + + + +16. Chorthippus vagans + +17. Chorthippus brunneus + + + + + + + + + + + + + +18. Chorthippus bornhalmi + + + + +19. Chorthippus biguttulus + +20. Chorthippus mollis + + + +21. Chorthippus parallelus + + + + + + + + + + + + + + +22. Chorthippus dorsatus + + + + + + + + + + + + +

23. Chorthippus dichrous x dorsatus +

24. Chorthippus dichrous +25. Chorthippus oschei +26. Euchorthippus declivus + + + + + + + + + + + + + +27. Euchorthippus pulvinatus +28. Stenobothrus rubicundulus +29. Stenobothrus lineatus + + + + + +30. Omocestus haemorrholidalis +31. Omocestus rufipes + + + + +32. Omocestus petraeus + +33. Stauroderus scalaris +34. Gomphocerippus rufus + +35. Chrysochraon dispar + +

SUMM (Caelifera) 5 9 5 5 8 7 7 9 6 7 2 4 12 1 7 4 13 11 4 7 7 8SUMM (TOTAL) 7 23 12 13 19 19 14 23 9 14 11 15 27 11 15 10 23 21 8 11 20 15