˚ ˆ ˚ ˚ ˘ ˚ ˆ ˆlogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26-katalogsrednjabiologija2016.pdf ·...

Приручници за професоре биологије прате уџбенике биологије. Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе. Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу биологије учинити богатијом и креативнијом.

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова као подсетник и увод у процес припремања наставе;

предлоге годишњих планова рада на основу важећих Наставних планова;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова;При планирању часова коришћени су различити облици и методи рада;

разноврсне додатне материјале (PowerPoint презентације, предлоге групних задатака, асоцијација, радних листића, питања за проверу знања, предлоге контролних вежби у две групе, додатних текстова...) који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања.

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

www.logos-edu.rs

БИОЛОГИЈАза први разред гимназија и други

разред гимназије природно--математичког смера

2016/17.

ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Комплетан садржај приручника дат је у електронском облику на CD-у, па га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама и могућностима ученика с којима радите. Ауторка

Мр Татјана МиловановићАуторка Ауторка

Мирјана УнчанинАуторка

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o [email protected]

Нису органеле – у њихову грађу не улази мембрана. У њима се врши синтеза протеина.

РИБОЗОМИ

Полизом

Велика субјединица

Мала субјединица

иРНК

Растући полипептидни ланац

додатни материјали

ЗанимЉиВи теКСт

СаКУПЉаЊе алГи

места узорковања. Познато је да су алге организми који се претежно налазе у води, тако да

различити водени басени представљају место на коме је могуће узети узорак. Интересантна

места за сакупљање алги могу бити оближњи рибњаци, језера, баре, реке, потоци, канали, па

чак и привремене локве. Алге су најчешће једноћелијски или колонијални организми и немогуће

их је уочити голим оком, тако да је за њихово сакупљање често потребна специјална опрема.

На површини воде се често срећу зеленкасте, плутајуће гомилице у народу познате као

„жабокречина“, која заправо представља сплет ситних нити. Ове групације могу бити занимљиве

пошто се једноставно узоркују, сакупљањем руком и лако су доступне с обзиром да се најчешће

налазе уз обалу. Међутим, приликом њиховог сакупљања је потребно носити заштитну опрему,

у виду рукавица, како би се избегла могућа контаминација. Не треба заборавити ни ваздушне

и земљишне алге, које се често срећу у нашој околини. Наиме, лако их је уочити на кори дрвета

или на самом земљишту, у виду зеленог покривача. Тако на пример, ове алге се могу наћи на

површини земљишта у саксији са цвећем, што такође може бити интересантно место за узимање

узорка.

Посуде за сакупљање. Посуде у којима се сакупљају алге

морају имати широк отвор, како би се материјал без потешкоћа

унео и извадио из њих. Такође, неопходно је да се посуде

могу херметички затворити, како не би дошло до нежељеног

изливања садржаја. Бочице и тегле за узорковање морају бити

одговарајућих димензија. Најчешће се користе флакони од

100 ml запремине (Слика 2.1.), међутим уколико су алге које

се узоркују већих димензија и саме бочице морају бити веће.

Бочице никако не треба пунити водом до врха, већ до 75%

њихове запремине, јел се тиме оставља простор за размену

гасова у након њеног затварања. Пожељно је да посуде буду од

пластике или дебљег стакла, како би материјал био боље очуван.

Крупније алге се могу сакупљати и у обичне пластичне кесе.

Пре узимања узорка, важно је тачно обележити бочицу како би

смо имали његове податке и касније их лако идентификовали.

Бочицу је потребно етикетирати или трајним маркером на

њеној површини написати следеће податке: назив локалитета,

датум сакупљања узорка и тип узорковане заједнице

(планктон, бентос, перифитон итд.).

Поступци прикупљања алги. Планктонске алге припадају заједници планктонских организама

који лебде у слободној води мора, језера, рибњака, бара и доњих токова река. Дубина до које се

могу наћи алге зависи од прозирности воде као и низа својстава самих алги. Као што је познато,

највећи диверзитет и бројност алги се среће у топлијим месецима, што је и најбољи период за

узимање узорка. С обзиром да су планктонске алге углавном малих димензија, за њихово

прикупљање користи се планктонска мрежица (Слика 2.2.). Мрежица је сачињена од такозване

млинске свиле, и ширина окаца не сме бити већа од 50 µm. Узорак се сакупља провлачењем

мрежице кроз воду, која се филтрира преко окаца, док ситни организми остају на мрежи или

Слика 2.1. правилно обележен флакон са узорком.

Планктонске алге припадају заједници планктонских организама

обележен флакон са узорком.

бочици. За један узорак потребно је више пута провући мрежицу кроз воду, како би се већа количина воде исфилтрирала и узорак био богатији. Након извлачења мрежице из воде, узорак се из бочице мрежице одлаже у одговарајућу посуду. Код вода које су оптерећене органском материјом најчешће није потребна посебна опрема, довољно је директно узимање воде без претходног филтрирања.

Алге које насељавају дно водених басена са мирујућом, споротекућом и ређе брзотекућом водом називају се бентосне алге. За узорковање микроскопских бентосних алги, које су посебно честе у оквиру раздела Bacillariophyta, користe се пипетe или стаклене цевке пречника до 1 cm. Узорковање се врши тако што се горњи део пипете затворити прстом, док се доњи отвор постави мало испод површине муља. Потом се горњи отвор ослободи и ваздух у цеви бива замењен муљем са дна (Слика 2.3.). Пипета се извлачи из воде и сакупљени узорак се одлаже у бочицу и фиксира.

Узорковање макрофита које су честе у оквиру црвених и мрких алга, као и хара, врши се једноставним сакупљањем алги руком, откидањем дела или сакупљањем целе јединке.Фиксирање узорка. Након сакупљања, материјал се преноси до места обраде (учионице,

лабораторије итд.). Да би се материјал сачувао за касније посматрање, потребно га је фиксирати и конзервирати. Фиксација се може извршити на самом терену, што је и пожељно, или на месту обраде. Фиксацијом и конзервацијом препарата се спречава процес разлагања

Слика 2.2. Планктонска мрежица. а) бацање мрежице, б) провлачење мрежице кроз воду и филтрација, в) вађење мрежице.

Слика 2.3. Сакупљање бентосних алги.

РИБОЗОМИ

ПолизомПолизом

бочици. За један узорак потребно је више пута провући мрежицу кроз воду, како би се већа количина воде исфилтрирала и узорак био богатији. Након извлачења мрежице из воде, узорак се из бочице мрежице одлаже у одговарајућу посуду. Код вода које су оптерећене органском материјом најчешће није потребна посебна опрема, довољно је директно узимање воде без

Алге које насељавају дно водених басена са мирујућом, споротекућом и ређе брзотекућом водом називају се бентосне алге. За узорковање микроскопских бентосних алги, које су посебно користe се пипетe или стаклене цевке пречника до 1 cm. Узорковање се врши тако што се горњи део пипете затворити прстом, док се доњи отвор постави мало испод површине муља. Потом се горњи отвор ослободи и ваздух у цеви бива замењен муљем са дна (Слика 2.3.). Пипета се извлачи из воде и сакупљени узорак се одлаже

Узорковање макрофита које су честе у оквиру црвених и мрких алга, као и хара, врши се једноставним сакупљањем алги руком, откидањем дела или сакупљањем целе јединке.

Након сакупљања, материјал се преноси до места обраде (учионице, лабораторије итд.). Да би се материјал сачувао за касније посматрање, потребно га је фиксирати и конзервирати. Фиксација се може извршити на самом терену, што је и пожељно, или на месту обраде. Фиксацијом и конзервацијом препарата се спречава процес разлагања

Слика 2.2. Планктонска мрежица. а) бацање мрежице, б) провлачење мрежице

ЛИЗОЗОМИ

Примарни лизозоми

настају у Голџијевом

комплексу

Фагоцитоза

Лизозом се стапа са

фагозомом

митохондријом

Мали молекули настали

дигестијом испуштају се

у цитоплазму

Несварени материјал се

избацује изван ћелије

Приручник

за професоре биологије

ЗАКЉУЧЦИ

АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА

НАСТАВА БИОЛОГИЈЕ

ИСТРАЖИВАЊЕ

УЗОРКОВАЊЕ

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

Цр ве не ал ге (Rho dophyta)

Где жи ве цр ве не ал ге? Да ли знаш за шта се ко ри сти агар? Цр ве не ал ге су ста ра гру па орга ни за ма. Фо сил ни оста ци ових ал ги ука

зу ју на ста рост и пре ко ми ли јар ду го ди на. Да нас, ви ше од 4.000 вр ста

цр ве них ал ги на се ља ва то пла мо ра и оке а не, а са мо ма ли број вр ста

мо же се на ћи у слат ко вод ним екоси сте ми ма.

Слика 2.1. Калцификована црвена алга (Corallina officinalis) која подсећа на црвене корале. То је место где живе многобројни морски организми. Заједно са коралима граде коралне гребене.

Слика 2.2. Batrachospermum sp. – слатководна граната црвена алга Слика 2.3. Gelidium sp. – перасто

граната морска црвена алга

Цр ве не ал ге су углав ном ви ше ће лиј ски ор га ни зми. По вр ши на те ла

им је слу за ва или на по вр ши ни те ла на го ми ла ва ју креч њак (кал ци

јумкар бо нат) ко ји им да је чвр сти ну (Слика 2.1). Те ло им је круп но,

при чвр шће но за под ло гу (сте не), гра на то (Слика 2.2) или не гра на то

(Слика 2.3).

алге

dophyta)

ристи агар?

ни остаци ових алги уканас, више од 4.000 врста не, а само мали број врста

Gelidium sp. – перасто граната морска црвена алга

зми. Површина тела вају кречвају кречва њак (калцину (Слика 2.1). Тело им је крупно, то (Слика 2.2) или негранато

Слика 2.1.црвена алга (officinalisцрвене корале. То је место где живе многобројни морски организми. Заједно са коралима граде коралне гребене.

АЛ ГЕ2.

У ов ом поглављу ћеш сазнати:

• по де лу ал ги и њи хо ву рас про стра ње ност

• ка ко су гра ђе не ал ге и ка ко се раз мно жа ва ју

• ко ји је зна чај ал ги за при ро ду и чо ве ка

У то плим, троп ским мо ри ма жи ве ва тре не ал ге ко је има ју спо соб ност би о-

лу ми ни сцен ци је – еми то ва ња све тло сти. То ком ве дрих но ћи оба ле за ли ва у

Аустра ли ји за пљу ску ју све тле ћи та ла си. Ове ал ге ства ра ју све тлост да би се

од бра ни ле од пре да то ра.

ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА (ANIMALIA)

Питања�за�проверу�знања1. По којој се морфолошкој промени чланковити црви разликују од претходних група?

2. Како кишна глиста прави ходнике у земљи?3. Зашто се нервни систем чланковитих црва назива лествичаст нервни систем?4. У чему се огледа повезаност крвотока и система за дисање?5. Зашто пијавица може дуго да издржи без хране?

Кључне�речи сегменти чекиње затворен крвоток

лествичаст нервни систем

малочекињасти црви многочекињасти црви

пијавице

СистематикаМорски�миш – Polychaeta – Annelida – Eumetazoa – Metazoa – Animalia – EukaryaКишна�глиста – Oligochaeta – Annelida – Eumetazoa – Metazoa– Animalia – EukaryaМедицинска�пијавица – Hirudinea – Annelida – Eumetazoa – Metazoa – Animalia – Eukarya

Занимљивост�Од давнина пијавице�се користе за лечење у медицини. У пљувачним жлездама медицинске пијавице налази се хирудин, који спречава згрушавање крви домаћина. Због тога је дуго коришћена за лечење, а поново је почела да се употребљава за неке врсте операција јер ефикасно смањује хематоме .

Пијавице на цреву имају бочне „џепове” у којима се складишти усисана крв.Неке врсте пијавица у устима имају вилице које остављају траг у облику слова Y.

Медицинска пијавица:а) припијена уз тело домаћина,б) траг угриза.

а)б)

�Хематом�је крвни подлив.

ИстражиКишна�глиста. Пронађи кишну глисту и стави је на суву хартију. Добро погледај њено тело лупом. Шта видиш? Шта чујеш при њеном кретању? Стави је потом у суд са растреситом земљом и посматрај за које ће се време и на који начин укопати у земљу. Своја запажања запиши у свесци.

многочекињасти црви

пијавицеКРАТАК ПРЕГЛЕД

ТИПИЧНА ЖИВОТИЊСКА ЋЕЛИЈА

Једро – садржи и штити ДНК, омогућава селективни транспорт молекула кроз једарне поре и садржи једарце где се формирају подјединице рибозома

Гранулирани ендоплазмин ретикулум – припрема протеине за изношење из ћелије или за уградњу у ћелијску мембрану

Глатки ендоплазмин ретикулум – гради липиде и учествује у детоксификацији отровних супстанци

Голџијев апарат – обрађује и пакује протеине и синтетише угљене хидрате који улазе у састав протеина и оне који учествују у грађи ћелијског зида биљака

Рибозоми – могу бити слободни, везани у полирибозоме или везани за гранулирани ендоплазмин ретикулум, врше синтезу протеина

Лизозоми – разлажу и рециклирају молекуле унете у ћелију, као и дотрајале ћелијске структуре

Митохондрије – енергију органских молекула трансформишу у АТП, поседују сопствени ДНК и рибозоме и деле се простом деобом

Цитоскелет – омогућава ћелији да задржи свој облик, да се органеле померају унутар цитоплазме и да се ћелија креће

Центриоле – центри настанка и организације микротубула

Ћелијска мембрана – селективно контролише врсту и количину супстанци које улазе у, или излазе из ћелије

ћелијска мембрана

центриоле

глатки ендоплазмин ретикулум

једро

Голџијев апарат

лизозом

рибозоми

гранулирани ендоплазмин ретикулум

– садржи и штити ДНК, омогућава селективни транспорт молекула кроз једарне поре и садржи једарце где се формирају подјединице рибозома

Ћелијски зид – покрива ћелијску мембрану и обезбеђује потпору и заштиту ћелији

Централна вакуола – складишти воду, ензиме и отпадне материје и обезбеђује потпору биљним ткивима.

Хлоропласти – претварају енергију сунчеве светлости у хемијску енергију у процесу фотосинтезе

поре

хлоропласт

једро

митохондрија

ендоплазмин

једро

лизозом

Гранулирани ендоплазмин ретикулумћелије или за уградњу у ћелијску мембрану

Глатки ендоплазмин ретикулумотровних супстанци

Ћелијска мембранаулазе у, или излазе из ћелије

Централна вакуолапотпору биљним ткивима.

Уџбеници биологијеУџбенички комплети за професоре

садрже:

уџбенике,

приручник за професоре на CD-у.

Ши ро ки спек тар pH вред но сти ко је ну де раз ли чи та ста ни шта на зе-мљи још је је дан из вор ра зно вр сно сти про ка ри о та. Они ко ји жи ве у ки се лим сре ди на ма на зи ва ју се аци до фи ли, они ко ји ма ви ше од го ва-ра ба зна сре ди на пак су ал ка ло фи ли, док је нај ве ћи број про ка ри о та не у тро фи лан (не у трал на сре ди на, pH око 7).

Са др жај во де у ста ни шту је из у зет но би тан и ве ћи на бак те ри ја има ви-со ке прох те ве у ве зи с овим фак то ром. Ме ђу тим, не ке ци ја но бак те ри је мо гу да жи ве у го то во су во зем ној сре ди ни (кро во ви, зи до ви, по вр ши на сте на) због при су ства пек ти на у ће лиј ском зи ду. Он има спо соб ност да у при су ству вла ге бу бри и та ко са чу ва нео п ход ну во ду за ће ли ју.

Питања за проверу1. Ко ја је уло га кап су ле код бак те ри ја ко је их фор ми ра ју? 2. Шта су хе те ро ци сте?3. На број и об ја сни три ме то де ре ком би на ци је (раз ме не ге не тич ког ма те ри-

ја ла) код про ка ри о та.4. По че му се хе те ро тро фи раз ли ку ју од ауто тро фа?5. На ко ји на чин фо то тро фи обез бе ђу ју енер ги ју? А хе мо тро фи?6. Шта су то фа кул та тив ни ана е ро би?7. Ка ко не ке ци ја но бак те ри је успе ва ју да ра сту у ва зду шној сре ди ни?

ИстражиНа интернету или у школској библиотеци потражи више информација о:а) панспермији.

Да ли би ендоспоре или акинете оних бактерија које их формирају могле да преживе међупланетно путовање на метеору?Који би још организми могли бити семе за ширење живота на места изван планете Земље?Направи кратку презентацију (5 до 7 минута) и представи је осталим ученицима и наставнику.

б) употреби плазмида бактерија у генетичком инжењерству и напиши кратак извештај.

Кључне речи про ка ри о ти ну кле о ид ће лиј ски зид кап су ла пи ли бич ен до спо ре аки не те хе те ро ци сте га сне ве зи ку ле пла змид тран сфор ма ци ја тран сдук ци ја ко њу га ци ја хе те ро троф ауто троф фо то троф хе мо троф аероб ана е роб пси хро фил ме зо фил тер мо фил аци до фил ал ка ло фил не у тро фил пек тин

Да ли су све бак те ри је штет не за чо ве ка? По ку шај да на ве деш не ке при ме ре у ко ји ма знаш да чо век ко ри сти бак те ри је за сво је по требе. Да ли си чу ла/чуо за бо је ње по Гра му? По че му се ци ја но бак тери је из два ја ју ме ђу бак те ри ја ма? Знаш ли не што о ар хе а ма? За што су оне зна чај не за те о ри је о на стан ку жи во та и астро би о ло ги ју? По че му се бак те ри је и ар хее раз ли ку ју од свих оста лих жи вих би ћа?

Већ си се упо знао/-ла са чи ње ни цом да бак те ри је и ар хее чи не две од укуп но три глав не гра не фи ло ге нет ског ста бла свих жи вих би ћа. Оне се ме ђу соб но раз ли ку ју оно ли ко ко ли ко се обе раз ли ку ју од еука ри от-ских ор га ни за ма. Ви де ћеш да осим за јед нич ке ка рак те ри сти ке да су ве о ма сит ни, оком не ви дљи ви ор га ни зми, они се ве о ма раз ли ку ју по сво јим ге не тич ким осо би на ма, из во ру хра не, ме сту на ко ме жи ве...

БактеријеБак те ри је мо гу би ти раз ли чи тих об ли ка и ве ли чи на с осо бе ним би о-хе миј ским и ге не тич ким ка рак те ри сти ка ма. Основ ни об ли ци бак те риј-ских ће ли ја су да ти на Сли ци 1.24. Бак те ри је у об ли ку шта пи ћа се на зи-ва ју ба ци ли, оне ко је су лоп та сте су ко ке, спирили су у облику зареза а спи рал но уви је не су спирохете. Ко ке се мо гу на ћи и у лан ци ма и та да се на зи ва ју стреп то ко ке. Ко ке у гро зда стим на ку пи на ма зо ву се ста фи ло ко ке. Ци ја но бак те ри је мо гу би ти и ко ло ни јал не и ви ше ћелиј ске кон ча сте. Ко ло ни јал не мо гу би ти са чи ње не од јед но ће лиј ских или од ви ше ће лиј ских је дин ки.

Бак те ри је и ар хее

Слика 1.24. Основни облици бактерија. Лево микрографије, изнад схематски приказ:а) коке,б) бацили, в) спирили, г) спирохете, д) стрептококе, ђ) стафилококе, е) колонијалне и ж) вишећелијске кончасте.

ж) вишећелијске кончасте

е) колонијалне

д) стрептококе

г) спирохета

в) спирил

а) кока б) бацил

ђ) стафилококе

д) ђ) е) ж)

б) в) г)

ОснОви цитологије

Ши ро ки спек тар pH вред но сти ко је ну де раз ли чи та ста ни шта на зе-мљи још је је дан из вор ра зно вр сно сти про ка ри о та. Они ко ји жи ве у

, они ко ји ма ви ше од го ва- док је нај ве ћи број про ка ри о та

Са др жај во де у ста ни шту је из у зет но би тан и ве ћи на бак те ри ја има ви-со ке прох те ве у ве зи с овим фак то ром. Ме ђу тим, не ке ци ја но бак те ри је мо гу да жи ве у го то во су во зем ној сре ди ни (кро во ви, зи до ви, по вр ши на

у ће лиј ском зи ду. Он има спо соб ност да у при су ству вла ге бу бри и та ко са чу ва нео п ход ну во ду за ће ли ју.

1. Ко ја је уло га кап су ле код бак те ри ја ко је их фор ми ра ју?

3. На број и об ја сни три ме то де ре ком би на ци је (раз ме не ге не тич ког ма те ри-

5. На ко ји на чин фо то тро фи обез бе ђу ју енер ги ју? А хе мо тро фи?

7. Ка ко не ке ци ја но бак те ри је успе ва ју да ра сту у ва зду шној сре ди ни?

На интернету или у школској библиотеци потражи више информација о:

Да ли би ендоспоре или акинете оних бактерија које их формирају могле

Који би још организми могли бити семе за ширење живота на места изван

Направи кратку презентацију (5 до 7 минута) и представи је осталим

б) употреби плазмида бактерија у генетичком инжењерству и напиши

Да ли су све бактерипримере у којима знаш да чобе. Да ли си чула/чуо за борије издвајају међу баксу оне значајне за течему се бактерије и ар

Већ си се упознао/-ла са чиукупно три главне грасе међусобно разликуских организама. Вивеома ситни, оком несвојим гесвојим гесво нетичким осо

БактеријеБактерије морије мори гу бити разхемијским и генетичских ћелија су далија су дали ти на Сливају вају ва бацили, оне које су лоп, оне које су лоп, оне коа спирално увијено увијено уви не су тада се називају вају ва стрепстафилококе. Ција. Ција. Ци нолијске кончасте. Коили од вишећелијских је

Бактерије и ар

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за биологију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника биологије за први разред гимназија и други разред гимназије природно-математичког смера које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

Уџбеник биологије за први разред гимназијеАутори Др Тања Берић,Др Гордана Субаков-Симић, Др Пеђа ЈанаћковићПредметни уредник Др Славиша Станковић

Уџбеник биологије за трећи разред гимназије природно-математичког смера

Уџбеник биологије за други разред гимназије природно-математичког смераАутори Др Имре Кризманић,Мирјана Унчанин

Предметни уредник Др Славиша Станковић

Уџбеник биологије за четврти разред гимназије природно-математичког смера

Отварање поглављаНа овим странама наведен је и кратак садржај појмова који ће се обрађивати и пратећа занимљива мотивациона прича.

Наслов лекције

Поднаслов лекције

Уводна мотивацијаКратка мотивациона питања налазе се на почетку сваке лекције.

Кратак преглед Свако поглавље завршава се рубриком која представља систематизацију најбитнијих појмова из изложеног градива.

Подсетник Подсећање на градиво које су ученици раније учили

Непознате речи Прво појављивање непознате речи у лекцији објашњено је на маргини.

Питања за проверу знања омогућавају и лакше понављање наученог градива.

СистематикаЈасно издвојена систематика врста налази се на крају сваке лекције.

ВежбаУпутство за извођење вежби

Фотографије су у функцији основног текста.

ЗанимљивостДодатни текстови допуњују градиво и објашњавају појмове који се обрађују у лекцији.

Основни текст лекција прате и графички прилози (илустрације, фотографије, табеле...).

Кључне речи и појмови Издвојене кључне речи и појмови из лекције помажу у учењу.

Питања за проверу знања

ИстражиДидактичка апаратура с понуђеним истраживачким задацима

Гранулирани ендоплазмин ретикулум – припрема протеине за изношење из

– гради липиде и учествује у детоксификацији

– обрађује и пакује протеине и синтетише угљене хидрате који улазе у састав протеина и оне који учествују у грађи ћелијског зида биљака

– могу бити слободни, везани у полирибозоме или везани за гранулирани ендоплазмин ретикулум, врше синтезу протеина

– разлажу и рециклирају молекуле унете у ћелију, као и дотрајале

– енергију органских молекула трансформишу у АТП, поседују

ретикулум

– припрема протеине за изношење из

– омогућава ћелији да задржи свој облик, да се органеле померају

– селективно контролише врсту и количину супстанци које

Заокружи слово испред тачног одговора.

То ком ди фу зи је, у ком прав цу мо ле ку ли

има ју тен ден ци ју да се кре ћу?

А.Управцукојине

зависиодградије

нта

концентрације.

Б.Молекулиукључениу

дифузијусенекрећу.

В.Изодељкасама

њомконцентрацијо

одељаксавећомко

нцентрацијом.

Г.Изодељкасавиш

омконцентрацијом

одељаксанижомк

онцентрацијом.

Ко је суп стан це се кре ћу уз по моћ јон ских

ка на ла?

А.Јоникрозћелијс

кумембрану.

Б.Водакрозћелиј

скумембрану.

В.Молекулиузградијен

тконцентрације.

Г.Протеиникрозл

ипиднидвослој.

Ко ји од про це са је илу стро ван на да тој

сли ци?

А.Осмоза.

Б.Егзоцитоза.

В.Олакшанадифузија.

Г.Транспорткрозј

онскеканале.

Ко ји про цес ко ри сте не ке ће ли је жи во ти

ња да би уни шти ле бак те ри је?

А.Егзоцитозу.

Б.Пиноцитозу.

В.Фагоцитозу.

Г.Свенаведене.

На три јумка ли јум ска пум па тран спор ту је:

А.иNa+иK

+ућелију;

Б.иNa+иK

+изванћелије;

В.Na+ућелију

аK+изванћелије;

Г.Na+изванће

лијеаK+ућелију.

Ко ја струк ту ра је обич но при сут на и у про

ка ри от ској ће ли ји и еука ри от ској биљ ној

ће ли ји?

А.Хлоропласти.

Б.Ћелијскизид.

В.Једро.

Г.Митохондрије.

Ко ја тврд ња о ми то хон дри ја ма нијетач на?

А.Унутрашњамитох

ондријалнамембра

формиракристе.

Б.АТПсесинтетиш

еумитохондријам

В.Митохондријесузел

енезатоштосадрже

хлорофил.

Г.Митохондријеимају

сопствениДНК.

Ко ја тврд ња о пла сти ди ма је тач на?

А.Могусенаћикодпро

кариота.

Б.Окруженисуједнос

трукоммембраном

В.Уњимасевршићелијск

одисање.

Г.Могусадржатинекол

икотиповапигмена

таилиполисахари

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

БАКТЕРИЈЕ

БактеријеАрхеа

ЗАЈЕДНИЧКИ

ПРЕДАК

М О Н Е Р А

АРХЕАЕУКАРИЈЕ

ПротистеБиљке

ГљивеЖивотиње

ности) у грађи ових молекула између различитих група живих бића. Тако

су на основу грађе РНК (рибонуклеинске киселине) установљене три групе

– три домена: бактерије (прокариоти), археа (прокариоти) и еукариоте, у

које спадају и већ позната царства једноћелијских организама са једром и

органелама и вишећелијских организама са једром и органелама (протисти,

гљиве, биљке и животиње).

Примећујемо да се ове поделе у одређеној мери преклапају, што указује на

то да још не познајемо живи свет наше планете толико добро да бисмо могли

јединствено да извршимо његову поделу.

На дијаграму су приказани претпостављени еволутивни односи између основ-

них група које данас препознајемо. Обратите пажњу на усклађеност домена

с основним гранама дрвета живота.

Кључне речи

врста

популација

разноврсност живог

света

систематски

карактери

систематске

категорије

царство

прокариотских

бактерија

царство

једноћелијских

организама

еукариота

царство гљива

царство биљака

царство животиња

три домена:

бактерије, археа,

еукариоте

Еукариоти су

организми у чијој

ћелији се јасно виде

једро и ћелијске

органеле.

1. Како се назива група јединки која може да се укрштаја и да даје плодно

потомство?

2. Наведи основне систематске категорије.

3. По чему је извршена класификација живог света на царства?

Домене и царства

ВЕЖБА

Кључ за одређивање гмизаваца УПОЗОРЕЊЕ: Велики број гмизаваца може да нанесе повреде уколико

их хватамо, а неки од њих могу бити изузетно, па чак и смртоносно

отровни. Не препоручујемо ученицима да их хватају ни под надзором

наставног особља.Молимо наставно особље да се с крајњом опрезношћу односи према

овим животињама.

Овај кључ се може користити само за одређивање одраслих јединки.Кључ за одређивање редова гмизаваца1. Тело кратко, здепасто, заштићено оклопом. Вилице без зуба, обложене рожном

навлаком (слично кљуну). Отвор клоаке уздужно постављен. ...............................

....................................................................................корњаче (Chelonia) (табла 1)

2. Тело издужено, без оклопа. Вилице са зубима.2а Екстремитети (ноге) код већине постоје. Очни капци слободни и покретни, зе-

нице хоизонталне. Реп дужи од трупа. ....................................................................

...................................................................гуштери (Lacertilia = Sauria) (табла 1)

2б Ноге (екстремитети) не постоје. Слободни очни капци не постоје, већ је преко

очију превучена провидна рожна навлака. Реп краћи од трупа. ..........................

.....................................................................змије (Serpentes = Ophidia) (табла 1)Кључ за одређивање корњача 1. Карапакс веома испупчен. Глава с горње стране прекривена рожним плочама.

Прсти срасли до ноктију (канџи). .... род копнене корњаче (Testudo) (табла 1)

2. Карапакс слабо испупчен. Кожа на глави без рожних плоча. Прсти слободни,

спојени опнама за пливање. .................... род водене корњаче (Emys) (табла 1)Кључ за разликовање гуштера од змија1.

1а Реп краћи од тела. .....................................змије (Serpentes = Ophidia) (табла 1)

1б Реп дужи од тела. ....................................гуштери (Lacertilia = Sauria) (табла 1)Кључ за одређивање гуштера 1. Тело змијолико без ногу. ......................породица слепићи (Anguidae) (табла 1)

2. Ноге постоје. ............................................................................................................ 3

НОВО

НОВОНОВО

ОДОБРЕНО

Уџбеници биологије у потпуности су усклађени с важећим Наставним плановима и Стандардима квалитета уџбеника.

У уџбеницима се изучавају основе цитологије, микроорганизми, алге, гљиве, биљке и животиње.

Градиво у уџбеницима изложено је прегледно, јасно и систематично, а језик и стил излагања прилагођени су узрасту ученика.

Модеран дизајн и савремен дидактичко--методолошки приступ заснован на очигледностима и у корелацији са свакодневним искуством олакшавају ученицима усвајање градива из биологије.

Свако поглавље почиње занимљивошћу из области и с пратећом фотографијом чини јединствену целину.

Лекције садрже детаљна објашњења уз добро илустроване схеме, фотографије и табеле, а кључни појмови јасно су означени и издвојени.

На крају сваке лекције налази се већи број занимљивих питања која подстичу ученике на размишљање и додатни, истраживачки рад.

Свако поглавље завршава се кратким прегледом градива и питањима за проверу знања ученика.

У уџбенику су посебно издвојене експерименталне вежбе предвиђене Наставним планом.

На крају уџбеника налазе се речници важних појмова.

Усвојена знања и стечене вештине омогућавају ученицима да прошире своје видике и истински разумеју процесе у природи.

Уџбеник биологије за четврти разред гимназије

смера

(Слика 2.3).

алге

dophyta)

АЛ ГЕ2.

пијавице

а)б)

центриоле

једро

лизозом

рибозоми

поре

једро

лизозом

садрже:

уџбенике,

в) спирил

д) ђ) е) ж)

б) в) г)

директор

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

ретикулум

нта

ка на ла?

сли ци?

А.Осмоза.

А.иNa+иK

+ућелију;

Б.иNa+иK

ће ли ји?

В.Једро.

хлорофил.

кариота.

одисање.

БАКТЕРИЈЕ

ПРЕДАК

М О Н Е Р А

врста

света

карактери

царство

бактерија

царство

еукариота

еукариоте

органеле.

потомство?

ВЕЖБА

2. Ноге постоје. ............................................................................................................ 3

НОВО

НОВОНОВО

ОДОБРЕНО

смера

(Слика 2.3).

алге

dophyta)

АЛ ГЕ2.

пијавице

а)б)

центриоле

једро

лизозом

рибозоми

поре

једро

лизозом

садрже:

уџбенике,

в) спирил

д) ђ) е) ж)

б) в) г)

директор

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

ретикулум

нта

ка на ла?

сли ци?

А.Осмоза.

А.иNa+иK

+ућелију;

Б.иNa+иK

ће ли ји?

В.Једро.

хлорофил.

кариота.

одисање.

БАКТЕРИЈЕ

ПРЕДАК

М О Н Е Р А

врста

света

карактери

царство

бактерија

царство

еукариота

еукариоте

органеле.

потомство?

ВЕЖБА

2. Ноге постоје. ............................................................................................................ 3

НОВО

НОВОНОВО

ОДОБРЕНО

смера

www.logos-edu.rs

2016/17.

РИБОЗОМИ

Полизом

иРНК

узорка.

РИБОЗОМИ

ЛИЗОЗОМИ

комплексу

фагозомом

Приручник

ЗАКЉУЧЦИ

www.logos-edu.rs

2016/17.

РИБОЗОМИ

Полизом

иРНК

узорка.

РИБОЗОМИ

ЛИЗОЗОМИ

комплексу

фагозомом

Приручник

ЗАКЉУЧЦИ

˚ ˆ ˚ ˚ ˘ ˚ ˆ ˆlogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26-katalogsrednjabiologija2016.pdf ·...

Documents

Transcript of ˚ ˆ ˚ ˚ ˘ ˚ ˆ ˆlogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26-katalogsrednjabiologija2016.pdf ·...